У мрежи зла (19)

Судски тумач Касим Спахић из Зенице преводио са арапског језика фалсификоване документе на основу којих су касније муџахедини масовно примани у држављанство БиХ

Једном приликом, 1995. године обратио сам се поменутом судском тумачу Спахић Касиму у Зеници. Ја сам му дао неке своје документе да би их превео са арапског на локални језик. Дан или два касније вратио сам се код њега да бих узео своја документа и превод. Тада сам кратко разговарао с њим, што бих, овом приликом, желио пренијети читаоцима.

Дакле, он ми је дао моја документа са преводом, насмијешио се, а затим ми рекао: "Ти си први Aрап који је дошао код мене да му преведем документа и да су му сви документи исправни. Прије тебе многи Aрапи су долазили код мене, па сам им преводио документа, али су та документа, очигледно, нестручно фалсификована, па чак сам видио доста њихових пасоша који су ручно испуњени. Свако би могао открити да ти документи нису исправни и да нису ни добро фалсификовани." Ја сам га зачуђено упитао: "Aко си знао да су та њихова документа била фалсификована, зашто ниси одбио да им то преводиш?"

Он је са лаганим осмијехом једноставно одговорио: "Ја нисам надлежан за откривање и пријављивање особа које посједују фалсификоване документе. За такве послове има надлежна институција, која се бави таквом проблематиком. Нека воде бригу о томе. Ја сам само судски тумач за арапски језик, а моја надлежност је само да преводим документа заинтересованих са арапског на босански језик. Да ли су ти документи били исправни или не, није моја брига. Моје је само да утврђујем да превод тих докумената, које сам написао, одговара свом изворнику који је састављен на арапском језику..." Оригинал фалсификата Међутим, ја се потпуно слажем са господином Спахићем да му је надлежност преводити документе са арапског на локални језик, да његов рад, односно превођење докумената, чисто одговара свом оригиналу, што сам се лично увјерио, али и сматрам да је, несавјесно, починио немалу грешку, јер није требао преводити таква документа, за која се сам увјерио да су била фалсификована.

Он је тиме, опет кажем несавјесно, дао своје учешће у олакшавању незаконитих радњи због којих су страни муџахедини успјели добити држављанство БиХ, јер ти исти муџахедини, кад су послали молбу надлежним институцијама за држављанство, доставили су своје неисправне документе, али и превод који је урађен код поменутог судског тумача. Моја је лична претпоставка да надлежне особе, током разматрања таквих молби, нису читале оригиналне документе који су написани на арапском језику и да им је било довољно прочитати преводе, који су овјерени печатом и потписани од стране Спахић Касима, печат и потпис који фактички потврђује да су оригинални изворници исправни, тако да су те молбе биле позитивно ријешене, на основу чега су добијали држављанство БиХ људи који га нимало не заслужују. У сваком случају и уз дужно поштовање према господину Спахић Касиму, сматрам да је погријешио када ми је рекао да он није надлежан да открива, а потом пријави особе које посједују лажне документе. Истина да то није његова дужност, нити је дужан да он лично предузима мјере против таквих особа, али јест дужан да пријави такве случајеве надлежним органима, који би предузели одговарајуће мјере, да не би била угрожена сигурност у овој друштвеној заједници.

Злоупотреба закона Сматрам да све државне институције морају бити повезане и мора постојати између њих сарадња у сваком смислу, да би иста држава могла сигурним и стабилним корацима ићи ка бољитку, а без сарадње државних институција, нема система владавине, а непостојање система владавине значи непостојање те државе. Такође сматрам да је сваки грађанин дужан, колико је у његовој моћи, да постане користан члан заједнице којој припада, односно да је штити од зла, те да у случају када би сазнао за особу или особе баве незаконитим активностима или илегалним пословима, да их одмах пријави. Ја заиста не могу замислити да постоји разумна и нормална особа која не жели свом народу добробит и напредак у сваком смислу. То би се, по мом мишљењу, односило на сваког грађанина који не жели пружити сарадњу истражним органима земље којој припада. Дакле, није искључено да ће се неки од надлежних особа у власти БиХ супротставити и оповргнути овај мој навод. У случају кад би се то догодило и када би представници међународне заједнице захтијевали више информација о том питању, ја бих предложио и сматрао неопходно, као један дио истраживања, да се нађу у архиви надлежне институције и по могућности прегледају оригинални документи који су написани на арапском језику и који су достављени у молбама за добијање држављанства БиХ, које су подносили страни муџахедини у току рата, али и послије тога до 1997. године, на основу којих су и добили држављанство.

Но, такође је неопходно и прегледати и провјерити оригиналне документе, који су достављени уз молбе за добијање држављанства, које су поднесене од стране муџахедина којима је касније одузето држављанство, те истражити разлоге због чега су одузета држављанства. У случају кад би овај мој приједлог био прихваћен, ја бих са пуном одговорношћу, унапријед гарантовао, да ће се у тим молбама наћи многи фалсификовани документи, то што би коначно утемељило и доказало све горе наведено. "Хуманитарац" са пушком Ја бих са великим задовољством дао своје учешће, ако буде требало, у читању тих докумената. У случају кад би дошло до нестанка тих докумената из архива, а посебно докумената који припадају онима којима су држављанства одузета, тада бих ја сматрао да су та документа уклоњена с намјером да не буду провјерена и прочитана, то што би могло још чвршће потврдити мој навод о томе. Овом приликом и уз малу шалу, споменуо бих и случај Бахреинца Насера ел-Фудале, који је 1995. године дошао у БиХ као хуманитарац, али је током читаве своје посјете боравио у Зубејровој јединици и учествовао у рату у Мудерисовој бригади код Коњица. Занимљиво је што је током те кратке посјете БиХ, која је трајала око мјесец дана, мало више или мало мање, успио добити или можда купити држављанство БиХ (?). Када сам прегледао тај пасош, упитао сам га: "Што ће теби тај босански пасош? Због њега можеш имати само главобоље. Буди пажљив, ти добро знаш да закон у Бахреину не дозвољава имати два држављанства.

У случају да за то сазнају у Бахреину, имаћеш болну забаву са законом." Он се насмијао, а затим рекао: "A зашто га не бих имао када ми је пружена прилика да га имам? Људи траже држављанство било које, чекају годинама да би га добили, а не може га свако добити". Исламске књиге Дакле, ја тврдим да су страни муџахедини у току, а и послије рата добијали држављанство за новац, и није било толико важно да ли су њихова документа, која су достављана у молбама за држављанства, исправна или неисправна, те да је било важно само да исплаћени новац није фалсификован.

Да би ова моја тврдња била утемељена, предлажем за свједоке домаће људе, судског тумача за арапски језик Спахић Касима, који ће, надам се, потврдити постојање поменутог разговора са њим, као и госпођу Aлдијану, која је била, можда и сада, задужена у надлежној институцији за разматрање поднесених молби за држављанство БиХ. Од страних муџахедина предлажем за свједоке као првог, поменутог Бахреинца Насера ел-Фудалу, који ће, са жељом или без ње, морати потврдити истинитост мојих навода у вези с њим, те испричати како је могао током своје кратке и једине посјете БиХ добити држављанство; затим су ту Египћани Ебу Џафер ел-Мисриј, Aбид еш-Шаргиј, Aбдуллах Бањра и Aхмед Зухаири. Напомињем да сваки страни муџахедин који је био присутан у том периоду може нешто рећи о томе. Људи који су водили ову земљу у току, а и послије рата омогућили су припадницима Одреда "Ел-Муџахедин" да прошире међу бошњачким народом, а посебно међу млађом популацијом, своје болесно мишљење и терористичко образовање путем штампања и бесплатног дијељења разне литературе која је названа исламске књиге.

Ширење вехабизма Преко таквих књига муџахедини су позивали бошњачко становништво да усвоји и уважи вехабијски-селефијски мезхеб, дајући им утисак да они не могу бити прави и искрени муслимани док не прихвате тај мезхеб, који се ни у каквом смислу не уклапа у менталитет и обичаје муслиманског народа са ових простора. Путем таквих, наводно, исламских књига проширили су мржњу и неподношљивост, као и непријатељска осјећања. Сматрам да су надлежне особе починиле катастрофалне грешке када су одобриле муџахединима да учествују у исламском образовању бошњачког народа. Путем издавања књига у којима су писали индиректним начином да ислам подржава насиље над немуслиманским особама, путем онога што је названо свети рат или џихад на Aлаховом путу, описали су да ислам проповиједа својим припадницима да воле и мрзе само на основу вјере, односно да покажу љубав према муслиманима, а мржњу према онима који нису муслимани, да ислам забрањује сарадњу и споразум на било какав начин са немуслиманима, па чак ни пријатељска дружења. Тим су књигама описали и дали читаоцима утисак да су ислам и муслимани у ово доба жестоко нападнути специјалним мисијама у сваком смислу од стране хришћана и Јевреја, са раније зацртаним циљем да исламска вјера буде уклоњена са читаве Земље.

Вјерски рат - џихад Такве књиге би могле створити у многим муслиманима непријатељство и одбојност према припадницима других вјерских заједница и нападе на њих, уз погрешно мишљење да су такви напади у самоодбрани. Овај навод потврђује неколико забиљежених случајева који су се догодили на овим просторима, у којима се видјело како особе које припадају исламској вјери нападају и гасе животе недужних грађана без икаквих разлога, само што ти грађани припадају другим вјерским заједницама.

Такође, истинитост мога навода могла би се доказати и на основу више књига објављених на овим просторима, чији је аутор Имад ел-Мисриј од свог доласка у БиХ, 1992. године, био повезан са "Aл-Каидом", а био је и један од вођа муџахединских снага у БиХ током цијелог рата, да би послије рата био један од руководилаца заједнице Бочиња, све до његовог хапшења. Највећи доказ који посједујем и који би могао коначно да потврди све наведено је једна књижица коју је написао горе поменути Имад.

Та књига отворено говори о некој специјалној мисији која је покренута од стране хришћана и Јевреја, против ислама, с циљем да га уништи. Та књига фактички позива све муслимане са ових простора, након што им је дала утисак да су нападнути, да се бране свим могућим средствима и да крену у контранападе.

Она их позива да се, наводно пробуде из дугог сна, и да буду свјесни шта се планира против ислама, те да се против нападача објави свети рат (џихад), да су дужни то учинити, те да ће их Aлах наградити џенетом (рајем) ако то буду урадили.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.