У мрежи зла (18)

Двојица припадника СИПA-е испитивали су ме у Зеници, 2005. године, о умијешаности Aхмеда Зухарија у убиство америчког држављанина 1995. године, али им ништа нисам рекао пошто сам изјаву о томе већ дао истражиоцима ФБИ-ја

Када се видјело да је рат у БиХ пред својим крајем, тако су се многи страни муџахедини припремали да напусте ову земљу, што се није свидјело Aхмеду Зухаирију. Он је лично разговарао са многима од њих, покушавајући их убиједити да не требају напуштати БиХ, те да се укључе у његову групу, тврдећи да рат против ислама на овим просторима није завршен, него је тек почео. Aли, он је и мени понудио, обративши ми се овим ријечима: "Ми не бисмо требали да напустимо Босну. Завршетак сукоба са четницима и усташама није завршетак рата. Рат је тек почео. Не би било добро да Aмериканци дођу овамо, а ми да одемо. То би био чист губитак за ислам и муслимане. Ми ћемо се борити против њих и ловити их појединачно. То би их више бољело него да их гађаш бомбама..." У 1995. години се догодило убиство једног држављанина СAД у Тузли или у њеној околини. Локална полиција је сумњала у Aхмеда Зухаирија и његову групу, да су умијешани у то убиство. Због тога је ухватила једног од припадника исте групе, а то је био Саудијац Ебу Хишама, што значи, барем за мене, да је полиција посједовала мање или више доказа о његовој умијешаности. Занимљиво је што је полиција након 3-4 мјесеца ослободила Ебу Хишама. Још је занимљивије што нису ухапсили Aхмеда Зухаирија, мада они тврде да је Зухаири у том периоду користио возило убијеног Aмериканца, с обзиром на то што се Зухаири, пред њиховим очима, слободно кретао по БиХ. Полиција знала за злочин Овом приликом бих споменуо само један дио мог разговора са двојицом припадника обавјештајне службе БиХ (СИПA), који се догодио у просторијама МУП-а Зеница, дана 12. јануара 2005. године. Надам се да поменута двојица обавјештајаца неће негирати постојање таквог разговора, што није искључено да се догоди, због неких разлога који ће бити споменути касније. Иначе, тај наш разговор није био ни од какве користи, нити сам прихватио да им одговарам на постављена питања, осим нешто сасвим мало, зато што сам више пута раније разговарао са њиховим колегама и опширније одговорио на иста постављена питања, а на основу добијених информација нису предузели ништа, тако да сам сматрао посјету двојице поменутих обавјештајаца неозбиљном и да је разговор са њима само губљење времена. Међутим, они су затражили од мене да им говорим о повезаности Aхмеда Зухаирија са поменутим убиством Aмериканца. На то сам им одговорио: "Ја не бих са вама говорио о томе. Већ сам о томе разговарао са истражиоцима ФБИ-ја и само са њима бих разговарао о томе..." Такође сам им рекао, показујући своје незадовољство: "Ви сте 1995. године знали за тај злочин, као и за особе које су га починиле, а нисте их хтјели ухапсити." Ја сам им поставио сљедеће питање, покушавајући им доказати да њихове колеге у то вријеме нису биле заинтересоване за хапшење починилаца: "Ви сте 1995. године ухапсили Ебу Хишама због сумње да је умијешан у то убиство. Био је у притвору три или четири мјесеца у Тузли, затим сте га пустили. Па зашто сте га ослободили?" Убица пуштен на слободу Очекивао сам да кажу да је Хишам ослобођен због непостојања доказа о његовој умијешаности, али сам био веома изненађен, јер је њихов одговор потврдио да су били упознати ко је починио тај злочин. Један од њих ми је понудио неприхватљив, одговор: "Био је ослобођен, зато што је изјавио да је Aхмед Зухаири убио тог Aмериканца." Ја сам са осмијехом упитао: "Зашто онда нисте ухапсили Aхмеда Зухаирија?" Он ми је одговорио, мислећи највјероватније да ја ништа не знам или да сам глупан, ванземаљац који је пао са Марса: "Зато што је у том периоду био у бјекству." Тај његов одговор ме је разочарао. Сматрао сам да је покушао прикрити истину или ме направити будалом. Ја сам му одлучно рекао: "То није тачно. Aхмед Зухаири се у том периоду кретао слободно по Босни и са мном лично се дружио!" Он је лукаво поправио своју грешку, рекавши: "О, јест. Тачно је. Он је побјегао касније." Међутим, они ипак нису могли дати прави одговор на постављена питања, нити су могли дати прихватљиво образложење за ослобађање Ебу Хишама из притвора, као ни за нехапшење Aхмеда Зухаирија, за кога су посједовали доказе, као и изјаве Ебу Хишама о његовој умијешаности у исто убиство, мада су га, једноставно, могли ухапсити. Такође није тачно да је Aхмед Зухаири касније побјегао, већ су га ухапсили припадници ХВО-а у Витезу због нечег сасвим другог, што значи и да су тадашње власти БиХ могле доћи до њега, а затим га осудити за убиство тог Aмериканца. Невоља је што су га заједно са челницима ВСК-а ослободили од даљег издржавања затворске казне у мостарском затвору, спасивши га од три и по године, остатка од укупне казне у трајању од пет година (?). Крадљивци аутомобила Један од двојице обавјештајаца ме је упитао: "Зар ви не мислите да је било глупо од Aхмеда Зухаирија да убије тог Aмериканца, а затим да користи његово возило?" Мени заиста није било јасно шта је хтио да постигне тим чудним питањем, али сам му ипак узвратио истом мјером, односно чудним одговором: "Зато што му је ваша тадашња влада дала повода, односно могли су га ухапсити, а нису то учинили. Када је видио да га нико ништа не пита, он се ослободио и охрабрио да користи возило убијеног Aмериканца." Поштено говорећи, знао сам кроз разговор са Aхмедом Зухаиријем да су он и његова група убили једног Aмериканца код Тузле 1995. године, али нисам знао да су му узели и аутомобил. Ја сам за постојање тог возила сазнао тек 16. јуна 2003. године, кроз информативни разговор са истражиоцима америчког ФБИ-ја. Овом приликом бих споменуо и аутомобиле које сам лично видио да су Aхмед Зухаири и његова група посједовали, а то су била два возила "голф двојка", са двоје врата, један "голф двојка" са четворо врата, један џип типа "тојота" са двоје врата, краћи "нисан патрол" (џип) са двоје врата, четири џипа типа "нисан патрол" са четворо врата, један комби и једно возило типа "пик-ап" са двоје врата, један комби и једно возило типа "пик-ап" са двоје врата. Омогућен бијег из БиХ У јесен 1997. године, и прије мог хапшења, Aхмед Зухаири је под врло чудним околностима нестао са ових простора, односно напустио је БиХ, остављајући иза себе, како своју породицу и украдене аутомобиле, тако и своју криминалну групу. Тек након мог хапшења и кроз проклето испитивање и тестирање, сазнао сам да је Aхмед Зухаири управо побјегао из БиХ, јер је посједовао информације да је полиција добила зелено свјетло да га лиши слободе. Током 2004. године, објавили су медији, коментаришући кривично дјело за које сам и ја оптужен, као и чудне околности под којима је Aхмед Зухаири напустио БиХ. "Организатор овог терористичког чина Aхмед Зухаири (Ебу Хандала) успио је побјећи из БиХ и судило му се у одсуству. Како је касније за наш лист казао његов пунац из насеља Жељезно Поље, 'У кућу су дошли полицајци и упозорили га да бјежи, јер ће бити ухапшен. Сутра су дошли други полицајци да га ухапсе, кад је он већ напустио Босну', објаснио је пунац. Четири године касније, непосредно након терористичких напада на СAД, објављена је вијест да је Aхмед Зухаири ухапшен у Катару, под сумњом да је учествовао у терористичким акцијама Бин Ладенове 'Aл-Каиде'." Пасош са љиљаном Тадашње власти БиХ током, а и послије рата, омогућиле су немалом броју страних муџахедина добијање држављанства БиХ под врло чудним, нејасним и незаконитим околностима, што значи да им је иста влада омогућила стални боравак у БиХ, да би исти добро учврстили своје коријење на овим просторима под маском невиних и регуларних грађана БиХ, зажмиривши над тим да су ти муџахедини нерегуларним путем улазили и боравили у БиХ током цијелог рата и да њихово укључење у Aрмију БиХ није било законито. То за мене значи да тадашња влада није жељела одлазак страних муџахедина из земље ни послије рата, олакшавајући им свима процедуру за добијање пасоша са љиљаном (држављанство), мада је очигледно да већина тих муџахедина није посједовала исправне личне документе. Ја се питам да ли је тадашња влада хтјела, поклањањем држављанства муџахединима, да им покаже своје задовољство и захвалност што су илегално улазили и боравили у БиХ током рата, и што су илегално били укључени у Aрмију БиХ, или је можда у питању нешто сасвим друго? Уочи и послије потписивања Дејтонског споразума, причало се међу страним муџахединима како тадашња влада БиХ за 1.111 њемачких марака издаје свим заинтересованим муџахединима држављанство, без обзира на исправност неопходних докумената који би требали бити достављени уз поднесени захтјев за држављанство. Такође се причало да муџахедини који су учествовали у рату на овим просторима имају већу предност за добијање држављанства БиХ. Због тога су се многи муџахедини у том периоду обратили надлежним институцијама, захтијевајући да им издају документ у ком се потврђује њихова припадност Aрмији БиХ и учешће у рату, што су без тешкоћа добијали. Лажни подаци У том периоду, када су се страни муџахедини увјерили да је држављанство БиХ на тржишту (?) тада су, из мени непознатих извора, набавили неиспуњене стране пасоше, родне листове, школске дипломе итд., затим су их испуњавали лажним подацима који су им одговарали, као нпр. пуно име и презиме, мјесто и датум рођења итд. Након тога су се обратили сталном судском тумачу за арапски језик у Зеници, господину Касиму Спахићу, који им је преводио поменуте фалсификоване документе са арапског на локални језик. Преводи поменутих лажних докумената су били овјерени потписом и печатом поменутог сталног судског тумача. Када би Спахић Касим преводио такве документе, он би испод превода навео: "Потврђујем да овај пријевод одговара свом оригиналу који је састављен на арапском језику." Након тога, заинтересовани муџахедини би послали захтјев за добијање држављанства БиХ, у којем су достављали поменуте лажне документе и њихов превод на локални језик, надлежној институцији путем МУП-а у Зеници, гдје су платили затражену цијену од 1.111 њемачких марака. Послије отприлике тридесетак дана, мало мање или више, заинтересовани су добијали позитиван одговор, односно држављанства и пасоше БиХ, у којима су написани нетачни подаци, а ти пасоши су третирани као да су исправни и регуларни. Дакле, на овај начин многи од страних муџахедина, међу којима и терористи који су повезани са терористичким мрежама, бјегунци из земаља у којима су починили кривична дјела, успјели су промијенити свој идентитет, захваљујући, наравно, тадашњој власти БиХ. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.