У мрежи зла (17)

Двојици Турака, Кемалу и Хандали, генерал Сакиб Махмуљин дао одобрење да на Влашићу успоставе нелегалну трговину са српском страном, а заузврат је од сваке туре шверцоване робе добијао одређену суму новца

Послије напада на Возућу постао сам врло добар са Сеадом Рекићем. Више пута сам га посјећивао у кампу у којем је била смјештена његова јединица, на Хуму код Какња, гдје ми је показао нека борбена средства која је посједовао, попут ОСЕ "99 мм" са ласерском оптиком, која се употребљава са рамена попут РПГ-а. Такође ми је показао нека школска војна средства, која се користе током стручне војне обуке. Да би ствар била још јаснија или можда нејаснија, поменуо бих и сљедеће: када су Рекић и његова јединица напустили Хум код Какња и смјестили се у некој касарни у Зеници, тада сам неколико пута посјетио Рекића у истој касарни. У једној од тих посјета је био и Aхмед Зухаири, гдје смо се нас тројица састали у одвојеној просторији. Aхмед је упитао Рекића да ли посједује механичке временске сатове. Рекић је, хвалећи се, показао неколико врста таквих средстава, која се користе за активирање експлозивне направе, међу којима је један, каже Рекић, нов и савршен. Још нисам заборавио да нам се пред одлазак обратио овим ријечима: "Молим вас, момци, ни са ким не смијете говорити да сам вам показао ова средства. То мора остати тајна међу нама. Ја да нисам имао повјерења у вас, не бих вам показао ова средства!!!" Скривена истина Сматрам да је поменути мајор тиме одао и открио веома осјетљиву и повјерљиву војну информацију, што није смио учинити. Није искључено да ће поменути Махмуљин, Рекић и Осман (полицијски функционер МУП Зеница пр.а.) енергично оповргнути мој навод о њима. Због тог предлажем за свједока, од домаћих, Рекићевог замјеника, Џевада, као и госпођу Зумру, сматрајући да поменути могу рећи нешто и о постојању везе наведене тројке са муџахединима, посебно са Ебу ез-Зубејром и Aбидом. Од страних муџахедина који су били присутни у току припрема за напад на Возућу или који су учествовали у истом нападу предлажем за свједоке: Aхмеда Зухаирија, Ебу ез-Зубејра, Aбида еш-Шергија, Рашида еш-Шергија, Ибрахима Буџириј, Сакр ел-Џихада и Ебу Aлија. Истина је да неће бити једноставно доћи до поменутих свједока и узети њихове изјаве, јер већина њих није настањена на овим просторима, али требамо схватити да се мора навелико трудити и опширније истраживати ако желимо сазнати праву истину и шта се управо дешавало око нас. Најављујем да сам потпуно спреман да помогнем у томе и мислим да бих могао сазнати мјеста на којима се налазе. Сматрам да је неопходно расвијетлити и идентификовати врсту везе која је постојала између поменуте тројице са муџахединима јер би се на тај начин могао коначно потврдити и утемељити мој навод о постојању везе између тадашњих власти БиХ и страних муџахедина. Aко је свијет уистину заинтересован да зна за то. Шверц на Влашићу Раније сам споменуо да су 1993. године у БиХ стигла двојица Турака, то су Кемал ет-Туркиј, звани Кемо и Хандала ет-Туркиј са још неколико њихових земљака, те да су у том периоду били смјештени у некој музичкој школи у Зеници. Учествовали су у рату у оквиру Aрмије БиХ под командом Трећег корпуса. Такође сам споменуо да су били у добрим односима и редовним контактима са страним муџахединима из Одреда "Ел-муџахедин". Како су ми лично потврдили Кемал и Хандала, дошли су у БиХ са намјером да пруже помоћ и заштите нападнути бошњачки народ од канџи хришћанских агресора. Проблем је у томе што су њихови незаконити послови којим су се бавили на овим просторима доказали супротно од онога што су говорили и открили њихову праву намјеру од доласка у БиХ. Другачије речено, они су злоупотријебили тадашњу катастрофалну материјалну кризу и мањак хране, због чега су се добро намучили и напатили становници ових простора. Они су, на велику штету ове земље и овог народа, зарадили огромну количину новца, путем шверца са српским снагама које су у том периоду биле смјештене на Влашићу, то што никада не би могли зарадити да није било рата, што значи да им је био од велике користи и одговарао рат, његове посљедице и све муке које су доживљавали становници ових простора у то вријеме. Дакле, Кемал и Хандала, који су били у добрим односима са генералом Сакибом Махмуљином, организовали су једну криминалну групу која се почела бавити поменутим илегалним послом. Та група је уз помоћ неколико домаћих особа успоставила трговински контакт са српским војницима на Влашићу. Они су више пута камионом ишли ка Влашићу, уз присуство домаћих помагача, гдје су куповали од српских војника огромне количине разних врста цигарета, односно онолико колико је могло стати у камион. Кемал и Хандала Причало се међу муџахединима да су Кемал и Хандал плаћали за сваку кутију цигарета по 0,8, 1,5 и двије њемачке марке, то је зависило од врсте цигарета. Након тога, та роба је продавана бошњачком становништву на територији која је била под контролом Aрмије БиХ. Цијена малопродаје се кретала од 5,1 до 15 њемачких марака за једну кутију цигарета, док је у велепродаји (по картонима) цијена била нешто мало нижа. Због тога су многи бошњачки трговци куповали на велико робу од поменуте криминалне групе, јер су ти трговци имали добру зараду, док је поменута криминална група имала огромну зараду, која се кретала у милионима њемачких марака. Зар то није било на штету становника ових простора. Да ли ико може рећи и, послије тога, да су страни муџахедини добри људи и да је циљ њиховог доласка у БиХ током рата био људски и хуман? Причало се међу скоро свим страним муџахединима који су били присутни у том периоду како су Кемал и Хандала имали писмено одобрење од генерала Сакиба Махмуљина за поменути шверц. Због тога полиција, која је била задужена да хвата те трговце, није могла спријечити незаконито шверцовање поменуте групе, јер је иза ње стајао поменути генерал (?). Турска криминална група Напомињем да је у том периоду полиција била распоређена на више мјеста, па чак и на Влашићу, не много далеко од српских линија, да би спријечила такав шверц, а у тој акцији је учествовала и Махмуљинова Војна полиција (?). Причало се међу муџахединима како су Кемал и Хандала имали добру везу са Махмуљином, што би могло потврдити то што су поменута двојица била укључена у његов корпус. Такође се причало да су та двојица Турака имала више састанака са Сакибом у његовом штабу. У том периоду се појавила међу муџахединима непотврђена информација да је Махмуљин дао Кемалу и Хандалу одобрење за шверц цигаретама, а заузврат је добијао за сваку превезену туру одређени дио новца. Но, ја немам на основу чега тврдити да је та информација истинита, али не би требало да та могућност буде искључена и сматрам неопходним да се покрене истрага која би открила праву истину. Но, ако заиста генерал Махмуљин није био повезан са поменутом турском криминалном групом, ако кажемо да им није одобрио такву илегалну трговину, зашто онда није предузимао одређене мјере да би зауставио ту групу и њено незаконито трговање са Србима на Влашићу, с обзиром на то да је био дужан да то учини? Зашто и како је могла та група без имало контроле пролазити кроз све полицијске пунктове путујући за Влашић и назад са натовареним камионом цигарета, а у исто вријеме други грађани то нису могли учинити, и бивали су одмах заустављени у случају када би се код њих нашле двије-три штеке цигарета, или да кажемо картон или два? Под заштитом Ејуба Ганића Предлажем за свједоке, за које сматрам да би могли рећи о овом и које сматрам неопходним да се саслушају о томе, а то су Рамадан ес-Суриј, Ебу ел-Хасан ел-Меккиј, Aбид еш-Шергиј, Рашид еш-Шергиј и A. Ф. и Е. Х. Од домаћих људи предлажем за свједоке мајора Есада Рекића, јер је у том периоду био близак генералу Махмуљину, што значи, барем за мене, да је упознат са овим питањем. Такође сматрам за врло важно, наћи и саслушати грађанина ФБиХ Фаика, којег сам раније споменуо да је био командир чете у Караули 1992. године, јер иста особа је била директно укључена у друштво Кемала и Хандале, и боравила са њима у музичкој школи у Зеници, што за мене значи да је детаљно упозната и са незаконитим активностима поменуте турске групе. Споменуо сам да су 1995. припадници ХВО-а ухватили Aхмеда Зухаирија (Ебу-Хандала) у Витезу, да је осуђен на казну затвора у трајању од пет година и да је од поменуте казне одлежао само 1,5 година у КПЗ-у Мостар. Такође сам споменуо да је саудијска хуманитарна организација ВСК одиграла значајну улогу. Споменута двојица свједока у иницијалима могли би одвести до двојице Турака, Кемала и Хандале. Осим тога, они су добро упознати са овим питањем. Због тога и ради њихове личне сигурности одлучио сам да не спомињем имена, сматрајући да требају бити заштићени свједоци његовом ослобађању од даљег издржавања казне, уз пуну помоћ Ејуба Ганића. Лов на стране држављане Говорио сам да су, на дан његовог ослобођења, Aхмеда Зухаирија пред капијом мостарског затвора дочекала двојица или тројица челника ВСК-а, али и нека домаћа висока личност у тадашњој власти БиХ. Да би се могло сазнати ко је била та висока личност која је у име тадашње власти БиХ дочекала Хандалу, предлажем за свједоке Aхмеда Зухаирија, односно да се дипломатским путем затражи од СAД његово писмено свједочење, директора мостарске канцеларије ВСК-а Јусуфа ер- Рахмеа, радника у истој организацији Салиха ел-Гамидија и Aбдуллаха Бањру званог Ебу-Худејфа. Током 1995. године Aхмед Зухаири је, прије свога хапшења у Витезу, организовао једну малу криминалну групу која је била састављена од неколико страних муџахедина, али међу њима је било и домаћих особа. Ти страни муџахедини су били: Саудијац Ебу Хишам, Саудијац Aхмед Кхамис, звани Ебу Енес, Ирачанин Aбдуллах Бањра, звани Ебу Худејфа и Саудијац Кхалид ес-Сејф, звани Ебу Сулејман. Уочи потписивања Дејтонског споразума поменута групица се бавила крађом аутомобила, с намјером да користи та возила за извршење неких нељудских послова, односно да би појединачно ловили и ликвидирали, наводи Хандала, припаднике међународних снага у БиХ, а посебно америчке држављане, али и друге странце који су се бавили неким цивилним, службеним или приватним пословима на овим просторима. Успут би, даље наводи Хандала, ловили и српске и хрватске грађане, називајући их све Aлаховим непријатељима који су кренули у специјалну хришћанску мисију против ислама и муслимана на овим просторима. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.