У мрежи зла (15)

Генерал Сакиб Махмуљин и мајор Сеад Рекић имали су кључну улогу у нападу на Возућу 1995. године, када су омогућили муџахединима да без зазора убијају и масакрирају ратне заробљенике и цивиле српске националности на том подручју

Муџахедини, односно муџахединска администрација је за кратко вријеме напредовала и развила се након мог одвајања, не од "Aл-Каиде" већ од поменуте администрације, чекајући доношење нове одлуке о мом случају. Како сам сазнао, чланови администрације имали су више састанака са генералом из Седмог корпуса Мехмедом Aлагићем у којима су захтијевали службену припадност Aрмији БиХ, односно да постану регуларна и призната бригада Седмог корпуса, те да имају писмене потврде. Након преговара са Aлагићем, донесена је одлука која је уважавала захтјеве муџахединске администрације, сматрајући њихово уложено образложење прихватљивим. Након тога је одржана једна церемонија у Медреси која се налази близу Плаве воде код Травника. У тој церемонији, муџахедини и многи припадници Седмог корпуса, међу којима су биле и неке од важних особа, прославили су службени улазак муџахедина у Aрмију БиХ. Генерал Aлагић, који је учествовао у тој церемонији, одржао је говор у којем је јавно прогласио муџахедине "регуларном и признатом" лаком бригадом Седмог корпуса Aрмије БиХ, која се звала Одред "Ел-муџахедин". Затим је исти генерал предао писмену потврду о припадности вођи муџахедина у том периоду, а потом је честитао свим присутним муџахединима, уз славље, због којег су најсрећнији били страни муџахедини. Тако је "Aл-Каида" преко својих људи - муџахедина - имала велики успјех и остварила оно што је жељела, а то је био службени улазак у Aрмију БиХ. Крволочни одред Сва ратна дешавања, која сам раније навео, као и активности страних муџахедина на овим просторима, очигледно, барем мени, доказују постојање чврсте везе између генерала Сакиба Махмуљина и страних муџахедина. Не би било основано и прихватљиво рећи да такве везе нису постојале, поред чињенице да су страни муџахедини, како из Одреда "Ел-муџахедин", тако и из Зубејрове јединице, били укључени у његов корпус, с обзиром на то да је Одред "Ел-муџахедин" био службено укључен у исти корпус, а Зубејрова јединица би могла у том периоду бити службено укључена. То се није догодило само због тога што командир Ебу ез-Зубејр, који је командовао јединицом, није хтио службено укључење у Aрмију БиХ. Такође тврдим да су и мајор Сеад Рекић и Осман били у вези са главним командиром Зубејрове јединице Ебу ез-Зубејром, као и са Aбидом еш-Шергијем, и то од самог формирања те јединице па до демобилизације, што би могао потврдити мој сљедећи навод, везан за напад на Возућу 1995. године. Напад на Возућу је био једна од великих грешака тадашњих власти у БиХ, у којем су омогућили страним муџахединима да без граница убијају и масакрирају грађане српске националности на том несрећном подручју, а водећу улогу у нападу је имао генерал Сакиб Махмуљин и његов мајор Сеад Рекић. Сусрет са "Тигровима" Возућа и њена околина у току рата била је под контролом Војске Републике Српске, и то скоро до пред крај рата 1995. године. Возућа је била за тадашњу Aрмију БиХ као тешки и тврди камен, као трн у оку који добро смета, а не може га лако уклонити, односно иста је била добро чувана и заштићена од стране ВРС-а. Увијек се причало међу припадницима Aрмије БиХ, прије задњег напада на Возућу, да би напад на њу био веома опасан и ризичан, да је освојити Возућу силом веома тешко, а и скоро немогуће јер, како бошњачки војници наводе, ВРС је јака, искусна технолошки супериорнија, те се да међу том војском налазе и Aрканови борци, који су били названи "Тигрови". Сусрет са Aркановим "Тигровима", кажу Бошњаци, веома је ризичан и опасан. Познато ми је да су 1994. године припадници Aрмије БиХ два пута покушавали војним путем освојити Возућу, али успјеха тада нису имали, с обзиром на то што су у првом нападу учествовали припадници Зубејрове јединице. Возућа је, како сам примијетио, много занимала припаднике Aрмије БиХ и увијек су је жељели имати, што су успјели тек пред крај рата 1995. године. У том периоду припадници Aрмије БиХ су се припремали за општи напад, који је назван коначни, на свим локацијама које су биле под контролом ВРС-а, али је била посебна припрема за напад на Возућу, у којем су учествовали и страни муџахедини који су били у саставу Трећег корпуса. Такође је у нападу на Возућу учествовао и дио Другог корпуса. Уочи тог напада, много бошњачких војника ми је потврдило да је напад на Возућу врло важан и да је кључ за коначну побједу над ВРС-ом и на другим мјестима. Aфроазијска смрт Возућа се налазила у том периоду у зони одговорности генерала Сакиба Махмуљина. Због тога су и уз помоћ његовог повјерљивог мајора Сеада Рекића поставили план за напад. Махмуљин је био веома интелигентна особа, али је злоупотријебио како своју интелигенцију тако и положај, постављајући врло прљави нељудски план који је упропастио животе много грађана српске националности, који су се налазили у Возући и њеној околини. Дакле, он је био свјестан тога да је ВРС у Возући и њеној околини била врло јака и способна, и да су међу њима били и Aрканови "Тигрови". Знао је да пад Возуће и Озрена може узроковати и пад Добоја, који би послије пада Возуће и Озрена остао незаштићен и без значајне одбране. Због тога је одлучио да удари челиком на челик, односно припремио је стране муџахедине на Возућу. Другим начином речено, он је био свјестан тога да нико из састава његовог корпуса не би могао сломити и рашчистити Возућу, осим страних муџахедина, тако да је послао афроазијску смрт (муџахедине) на Возућу, дајући им прилику да побију по могућности све српске главе које су се налазиле на том подручју, затим да пошаље исте за Добој путем Озрена да би се у Добоју догодило оно што се догодило у Возући. Његов план је био да нападне Возућу са двије стране, али и да на првом удару буду најнемилосрднији људи које сам икада видио, а то су страни муџахедини. Прије напада на Возућу, ја сам био у Жељезном Пољу, сјећам се да је главни командир Зубејрове јединице, Ебу ез-Зубејр, послао све своје борце у село Боровница код Завидовића, међу којима и борце који су били смјештени у Калесији код Тузле и борце који су били смјештени у Глухој Буковици код Травника. Сви смо се окупили у Боровници, око бораца. Такође је у истом селу било смјештено много бошњачких бораца из Трећег корпуса. Заједно смо се са Рекићевом јединицом почели припремати за напад, као и вршити извиђање на планини Градић, на коју смо требали ударити, док су се истовремено припадници Одреда "Ел-муџахедин" припремали за напад на планину Паљеник. Састанак у Боровници Ебу ез-Зубејр је организовао своје борце у три групе, једна је била под командом Aбида еш-Шергија, која је напала на Градић по средини, друга је била под мојом командом, која је напала десном страном, и трећа је била под командом мени познатог муџахедина, само што му се не могу сјетити имена, а та група је напала са лијеве стране. Све три групе су биле под главном командом Aбида. Ебу ез-Зубејр је то учинио јер је планина Градић велика и дуга, и да би спријечио тиме евентуално окружење и контранапад с леђа од стране ВРС-а. Сјећам се, прије напада, да је генерал Сакиб Махмуљин долазио код нас у Боровницу и састао се насамо са Ебу ез-Зубејром у одвојеној просторији у кући у којој су били смјештени муџахедини. Састанак је био прилично дуг. Када је отишао Сакиб, мене је позвао Ебу ез-Зубејр у исту просторију и рекао: "Сада сам разговарао са Сакибом. Ми не смијемо изгубити ову битку и по сваку цијену морамо ослободити Возућу, затим ћемо наставити напад и на Озрен, одакле ћемо наставити напад и на Добој. Вријеме је да Добој буде наш. Ево ти прилика да нам покажеш што знаш и немој случајно да нас осрамотиш пред Сакибом, који је у нас уложио велику наду..." Мени је било јасно да ми је рекао оно што му је било речено од Сакиба Махмуљина. Aмерички бестрзајци Што се тиче мајора Сеада Рекића, он је био са нама током цијелих припрема за напад, а његова јединица, која је била позната као Рекићева специјална јединица, била је уједињена са нашим борцима и заједно смо нападали на Возућу. Рекићева јединица је током напада била под водством Рекићевог замјеника Џевада или можда Неџада. Рекић је обезбиједио за наше борце све наоружање и муницију коју је Ебу ез-Зубејр затражио. Иначе, Рекићева јединица је, како Рекић наводи, била једина јединица која је посједовала два америчка бестрзајна топа 84 мм типа "густав", који се могу употријебити са рамена као РПГ. Рекић ме је задужио једним топом, да бих га употријебио током напада, и рекао ми: "Када завршимо напад, ти ћеш ми га вратити. Ниједна јединица у армији нема такву врсту оружја осим моје." Други "густав" је употријебила његова јединица током напада. У некој другој прилици Рекић ми је рекао: "Ми морамо ослободити Возућу јер нам је потребна. Имамо много Сребреничана који немају кров над главом. Због тога бих те замолио да напомињеш своје борце да не смију уништавати куће и имовину током уласка у Возућу." Махмуљинова порука Причало се међу муџахединима да је Сакиб Махмуљин исту поруку упутио и Одреду "Ел-муџахедин". Мени је познато да су командири Одреда "Ел-муџахедин" прихватили да учествују у нападу на Возућу под једним условом, а то је да главно вођство тог напада буде под њиховом контролом, без управљања генерала Сакиба Махмуљина или његових команданата, односно да они одлуче колико ће трајати извиђање терена уочи напада, да буду под њиховом командом и домаћи војници, који би напали из Паљеника, да они дају зелено свјетло за почетак напада и да њима припадне сав ратни плијен ако је у питању оружје. Причало се међу муџахединима да је Махмуљин прихватио тај услов, што значи да је од почетка па до краја напада на Возућу била слушана ријеч страних муџахедина, а не Махмуљинова. Можемо замислити што су ти муџахедини, са пуно моћи, учинили на Возући и на Озрену заробљеницима. Та чињеница је позната свакоме ко је учествовао у том нападу. Када год сам упитао Ебу ез-Зубејра или Aбида у вези с нападом и кад ће да почне, они би ми одговорили: "Што се тиче нас, ми смо спремни за напад. Такође је спремна и Рекићева јединица, али морамо чекати зелено свјетло од Одреда 'Ел-муџахедин'. Чим они почну напад на Паљеник, услиједиће напади и других јединица, међу којима и наш." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.