Талас илегалне емиграције у Европи

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Организовани криминал - глобални проблем) (16)

Криминалцима је лакше да се глобално организују, док националне још увек инсистирају на својим правима када је реч о питањима безбедности. Отварање капије Истока не омогућава само позитивне резултате већ и негативне, који, међутим, у истој мери погађају грађане тих земаља као и Запад. Трговина људима и већини чланица ЕУ не третира се као злочин

У складу са данас уобичајеним упрошћеним посматрањем ствари, организовани криминал смештамо на подручје Истока и Југоистока. Слаба држава, али и мала примања и висока стопа незапосленост у овом региону несумњиво имају значајног удела у прилично лаком пребацивању дроге преко ове територије у наше земље и у процвату трговине људима. Не пребацују се само жене и деца ради сексуалне злоупотребе већ се омогућава и незаконита емиграција онима који немају будућност у својим земљама.

У исту категорију спадају трговина оружјем и сви облици преваре, почев од царинске преваре, преко крађе аутомобила и шверца цигаретама, па све до преваре са кредитним картицама. Реч је о глобалном феномену који се организује на глобалном плану. Дрога стиже из Aвганистана, оружје се производи на Западу, а они који злоупотребљавају жене и децу живе на нашим просторима и спремни су да за то потроше значајне суме новца. Због свега тога неопходна је борба на глобалном плану, која, углавном још не постоји.

Војна и полицијска сарадња

Криминалцима је лакше да се глобално организују, док националне још увек инсистирају на својим правима када је реч о питањима безбедности. Занимљиво је да је због преображаја НAТО-а у Партнерство за мир (Partenrship for Peace) лакше успоставити војну него полицијску сарадњу. Интерпол је свакако остварио значајне резултате, али он нема непосредну извршну власт управо због тога што националне државе чувају своја права.

Размерама овог проблема заправо се нико не бави. Изради одговарајућих извештаја углавном се приступа веома уздржано, зато што они јасно показују одговорност богатијих земаља, које су и те како повезане са светом криминала, и то као потрошачи. Реч је о веома осетљивим темама које потврђују да благостање у комбинацији са дезоријентисаношћу може да има озбиљне последице.

Утолико је лакше одговорност приписати оним земљама које не располажу одговарајућим инструментима за борбу против криминала. У једном извештају Еуропола о источној Европи додуше озбиљно, упозорава се, на одговорност угрожених земаља, али се такође наводе сазнања због којих би била неопходна тешња међународна сарадња.

Међусобно оптуживање не води ничему. Отварање капије Истока не омогућава само позитивне резултате већ и негативне, који, међутим, у истој мери погађају грађане тих земаља као и Запад.

О томе јасно говоре неки подаци. Број злочина које су починиле банде у Русији порастао је од 1995. до 1999. године са 23.800 на 30.000. У 1999. години је забележено 216.364 случаја нарко-криминала. Нарочито су угрожена она места која обезбеђују везу са иностранством. У Украјини је то, на пример, Одеса, где је, како се процењује, у околини луке смештено око 6.000 припадника криминалних група, чији канали сежу све до Њујорка. У домену привреде криминал је, с једне стране, повезан с корупцијом, а с друге, с прањем новца, у шта су у многим случајевима умешане и саме владе. За нестабилну економску ситуацију је карактеристичан високоразвијен привредни криминал.

Криминалци у привреди

Према једном извештају Еуропола, процењује се да је под утицајем криминалних банди приближно 40.000 руских предузећа, 40 одсто приватних предузећа, више од 50 одсто руских банака и 60 одсто државних предузећа. Мала је вероватноћа да су бројке ниже у другим источноевропским земљама, чак је и сам председник Украјине признао да се око 60 одсто укупне привреде налази под утицајем криминала. Криза банкарског система у овим земљама, а нарочито у Русији, јасно је то показала, при чему је протекла економска криза донекле утицала на смањење броја починилаца кривичних дела. Одливање капитала, прање новца и мрежа олигархија такође су допринели таквој ситуацији.

Посебно поглавље свакако је трговина дрогом. Aвганистан, који је 1999. године произвео 4.600 тона опијума, водећа је земља по производњи овог наркотика. Забрињава чињеница да ће после завршетка рата у Aвганистану веома брзо поново бити достигнут тај број. Турска полиција је 2000. године запленила 4.000 килограма хероина па можемо да проценимо колико је дроге ипак стигло на одредиште.

Сматра се да три до пет милиона грађана Европске уније конзумирају дрогу и да у земље Европе стигне отприлике сто тона хероина годишње. Међутим, није реч о "једносмерној улици", будући да, рецимо, кокаин углавном стиже из латинске Aмерике (Колумбије, Перуа и Боливије). Синтетичке дроге не производе се само на Западу већ и у Бугарској, Мађарској, Пољској и Чешкој Републици. Одатле транспорт поново тече у обрнутом смеру, као што смо могли да установимо у Русији.

Трговина људима

Мјере против трговине људима првенствено су предузели Пакт стабилности и ОЕБС, пошто се, према проценама Уједињених нација, тренутно у иностранство кријумчари око четири милиона људи, што криминалним групама доноси добит од седам милијарди долара. Међународна организација за миграције - IOM процењује да је од проглашења независности Украјине 1991. године из те земље на Запад илегално пребачено 600.000 жена, што указује на велике размере проблема који се у јавности мање-више прећуткује. Будући да је реч претежно о младим људима, али и о деци, овај облик криминала требало би да изазове посебно гнушање. Aли у већини чланица Европске уније трговина људима не третира као злочин.

                                                          (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.