Talas ilegalne emigracije u Evropi

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Organizovani kriminal - globalni problem) (16)

Kriminalcima je lakše da se globalno organizuju, dok nacionalne još uvek insistiraju na svojim pravima kada je reč o pitanjima bezbednosti. Otvaranje kapije Istoka ne omogućava samo pozitivne rezultate već i negativne, koji, međutim, u istoj meri pogađaju građane tih zemalja kao i Zapad. Trgovina ljudima i većini članica EU ne tretira se kao zločin

U skladu sa danas uobičajenim uprošćenim posmatranjem stvari, organizovani kriminal smeštamo na područje Istoka i Jugoistoka. Slaba država, ali i mala primanja i visoka stopa nezaposlenost u ovom regionu nesumnjivo imaju značajnog udela u prilično lakom prebacivanju droge preko ove teritorije u naše zemlje i u procvatu trgovine ljudima. Ne prebacuju se samo žene i deca radi seksualne zloupotrebe već se omogućava i nezakonita emigracija onima koji nemaju budućnost u svojim zemljama.

U istu kategoriju spadaju trgovina oružjem i svi oblici prevare, počev od carinske prevare, preko krađe automobila i šverca cigaretama, pa sve do prevare sa kreditnim karticama. Reč je o globalnom fenomenu koji se organizuje na globalnom planu. Droga stiže iz Avganistana, oružje se proizvodi na Zapadu, a oni koji zloupotrebljavaju žene i decu žive na našim prostorima i spremni su da za to potroše značajne sume novca. Zbog svega toga neophodna je borba na globalnom planu, koja, uglavnom još ne postoji.

Vojna i policijska saradnja

Kriminalcima je lakše da se globalno organizuju, dok nacionalne još uvek insistiraju na svojim pravima kada je reč o pitanjima bezbednosti. Zanimljivo je da je zbog preobražaja NATO-a u Partnerstvo za mir (Partenrship for Peace) lakše uspostaviti vojnu nego policijsku saradnju. Interpol je svakako ostvario značajne rezultate, ali on nema neposrednu izvršnu vlast upravo zbog toga što nacionalne države čuvaju svoja prava.

Razmerama ovog problema zapravo se niko ne bavi. Izradi odgovarajućih izveštaja uglavnom se pristupa veoma uzdržano, zato što oni jasno pokazuju odgovornost bogatijih zemalja, koje su i te kako povezane sa svetom kriminala, i to kao potrošači. Reč je o veoma osetljivim temama koje potvrđuju da blagostanje u kombinaciji sa dezorijentisanošću može da ima ozbiljne posledice.

Utoliko je lakše odgovornost pripisati onim zemljama koje ne raspolažu odgovarajućim instrumentima za borbu protiv kriminala. U jednom izveštaju Europola o istočnoj Evropi doduše ozbiljno, upozorava se, na odgovornost ugroženih zemalja, ali se takođe navode saznanja zbog kojih bi bila neophodna tešnja međunarodna saradnja.

Međusobno optuživanje ne vodi ničemu. Otvaranje kapije Istoka ne omogućava samo pozitivne rezultate već i negativne, koji, međutim, u istoj meri pogađaju građane tih zemalja kao i Zapad.

O tome jasno govore neki podaci. Broj zločina koje su počinile bande u Rusiji porastao je od 1995. do 1999. godine sa 23.800 na 30.000. U 1999. godini je zabeleženo 216.364 slučaja narko-kriminala. Naročito su ugrožena ona mesta koja obezbeđuju vezu sa inostranstvom. U Ukrajini je to, na primer, Odesa, gde je, kako se procenjuje, u okolini luke smešteno oko 6.000 pripadnika kriminalnih grupa, čiji kanali sežu sve do Njujorka. U domenu privrede kriminal je, s jedne strane, povezan s korupcijom, a s druge, s pranjem novca, u šta su u mnogim slučajevima umešane i same vlade. Za nestabilnu ekonomsku situaciju je karakterističan visokorazvijen privredni kriminal.

Kriminalci u privredi

Prema jednom izveštaju Europola, procenjuje se da je pod uticajem kriminalnih bandi približno 40.000 ruskih preduzeća, 40 odsto privatnih preduzeća, više od 50 odsto ruskih banaka i 60 odsto državnih preduzeća. Mala je verovatnoća da su brojke niže u drugim istočnoevropskim zemljama, čak je i sam predsednik Ukrajine priznao da se oko 60 odsto ukupne privrede nalazi pod uticajem kriminala. Kriza bankarskog sistema u ovim zemljama, a naročito u Rusiji, jasno je to pokazala, pri čemu je protekla ekonomska kriza donekle uticala na smanjenje broja počinilaca krivičnih dela. Odlivanje kapitala, pranje novca i mreža oligarhija takođe su doprineli takvoj situaciji.

Posebno poglavlje svakako je trgovina drogom. Avganistan, koji je 1999. godine proizveo 4.600 tona opijuma, vodeća je zemlja po proizvodnji ovog narkotika. Zabrinjava činjenica da će posle završetka rata u Avganistanu veoma brzo ponovo biti dostignut taj broj. Turska policija je 2000. godine zaplenila 4.000 kilograma heroina pa možemo da procenimo koliko je droge ipak stiglo na odredište.

Smatra se da tri do pet miliona građana Evropske unije konzumiraju drogu i da u zemlje Evrope stigne otprilike sto tona heroina godišnje. Međutim, nije reč o "jednosmernoj ulici", budući da, recimo, kokain uglavnom stiže iz latinske Amerike (Kolumbije, Perua i Bolivije). Sintetičke droge ne proizvode se samo na Zapadu već i u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj Republici. Odatle transport ponovo teče u obrnutom smeru, kao što smo mogli da ustanovimo u Rusiji.

Trgovina ljudima

Mjere protiv trgovine ljudima prvenstveno su preduzeli Pakt stabilnosti i OEBS, pošto se, prema procenama Ujedinjenih nacija, trenutno u inostranstvo krijumčari oko četiri miliona ljudi, što kriminalnim grupama donosi dobit od sedam milijardi dolara. Međunarodna organizacija za migracije - IOM procenjuje da je od proglašenja nezavisnosti Ukrajine 1991. godine iz te zemlje na Zapad ilegalno prebačeno 600.000 žena, što ukazuje na velike razmere problema koji se u javnosti manje-više prećutkuje. Budući da je reč pretežno o mladim ljudima, ali i o deci, ovaj oblik kriminala trebalo bi da izazove posebno gnušanje. Ali u većini članica Evropske unije trgovina ljudima ne tretira kao zločin.

                                                          (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.