Тајна веза Балкана с Колумбијом

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Крвава зарада) (5)

Раширена мрежа - цариник у Египту, директор луке у Румунији, а шверцоване цигарете, преко Балкана, у Италији. Током деведесетих, неједнакост у богатству Западне и Источне Европе била је све већа. Више од пола становништва Балкана су пушачи - тржиште је уносно. Појединци и криминалне групе наплаћивали су таксу за сваку фазу пута цигарета преко Црне Горе. Тврдило се да је трговина цигаретама на Балкану повезана с прањем новца од колумбијске дроге.

Брзо по избијању рата у бившој Југославији 1991. године, у ресторане по Загребу, Београду и Сарајеву почели су да улазе дечаци, понекад и врло млади, са тацнама на којима су поређане најквалитетније западне цигарете. На тротоарима, на сваких 20 метара, старији људи са кожом избразданом после вишедеценијског пушачког стажа, нуде боксове "винстона" и "марлбора".

У Лондону, тај бокс би коштао 75 долара, у Њујорку можда 40 долара. Aли на Балкану, бокс је тада коштао 10 долара. Толика разлика у цени учинила је да пушење буде сасвим приуштива нездрава навика, чак и у суровим ратним условима. Више од пола становништва Балкана су пушачи - тржиште је уносно.

Ја сам имао редовног снабдевача у Београду, виспреног момка таласасте косе званог Мицко. (Драги читаоче, само да напоменем да сам се у међувремену ослободио зависности). Било је важно изградити однос са својим снабдевачем, јер су постојале две врсте нелегалних цигарета, које је тешко разликовати голим оком иако су суштински различите.

Једна врста прављена је од трећеразредног дувана и пакована као производ са Запада. Изгледале су као праве, али арома им је личила на мешавину струготине и козјег измета.

Тужене америчке фирме

Друга врста биле су квалитетне цигарете. Правиле су их западне компаније и пласирале као DNP (Duty not paid) производе, тј. неоцарињену робу намењену извозу. Куповане су на велико од самих произвођача у Aмерици, Европи и Јапану а затим транспортоване у две велике слободне трговинске зоне у Европи, Ротердам у Холандији и Цуг у Швајцарској. Одатле су продаване некој трећој земљи с високим нивоом корупције - рецимо Египту или Узбекистану.

Појединци и криминалне групе наплаћивали су таксу за сваку фазу пута. Цигарете намењене ЕУ последњу станицу имале су у Црној Гори одакле су стизале глисерима. Чак и када се уграде сви у ланцу (цариник у Египту, директор луке у Румунији и слични), шверцоване цигарете су у Италији или Британији биле бар 50 одсто јефтиније јер су у тим земљама порези на дуван врло високи.

После осам година истраге, у октобру 2002. године коначно је подигнута тужба против две америчке фирме, R.Ј. Reynolds и Phill Morris, за саучесништво. Phill Morris је 2004. године склопио споразум са ЕУ, ослобођен је одговорности и пристао је да сарађује са ЕУ против уплива мафије у трговину дуваном. Р.Ј. Реџнолдс негира било какву умешаност.

Оптужбе из 2002. године имале су широк захват. Тврдило се и да је трговина цигаретама на Балкану повезана с прањем новца од колумбијске дроге. Детаљно је наведен начин на који је држава Црна Гора присвојила стотине милиона долара од шверца.

Две црногорске компаније, обе под контролом Ђукановића и тајне службе, наплаћивале су око 50-60 долара за сваки картон који прође кроз земљу. "Новац је дељен међу разним црногорским функционерима укљученим у посао, који су имали одобрење да транспортују цигарете кроз Црну Гору", тврди се између осталог у судском поднеску ЕУ.

Повјерљив документ ЕУ

Друга компанија, симпатично искреног имена, Montenegrin Tabak Transit (МТТ), била је у сувласништву Италијана који су касније били под истрагом органа из ЕУ, Италије и Србије. "МТТ су основали поједини припадници организованог криминала у сарадњи с функционерима Владе Црне Горе. Компанију је званично одобрила црногорска Aгенција за стране инвестиције и радила је под специјалном заштитом Мила Ђукановића", тврди се у документу ЕУ.

Већ 1994. године, ЕУ је открила да је шверцери цигарета са којима је Ђукановић пословао лишавају између шест и девет милијарди евра годишње само на име пореза на приход, углавном у Италији и Великој Британији.

Италијански тужиоци су очајнички желели да оптуже Ђукановића за шверц. Ипак, у исто време Сједињене Државе шаљу дискретне поруке влади у Риму молећи је да не дира Ђукановића. Црногорски председник био је потребан Вашингтону у борби против Милошевића.

Ђукановић је тврдио да је годишњи приход од трговине дуваном око 40 милиона долара и да се тиме покрива већина текућих државних трошкова. Године 1998, кад су Италијани намеравали да оптуже Ђукановића, Дик Склар послат је у Рим да преговара у име западнобалканског савезника.

Склар је поставио логично питање: "Зашто му једноставно не дате 40 милиона и он ће да затвори радњу?" Италијани су то одбили (прилично нелогично).

Сиромаштво

Током осамдесетих и деведесетих, неједнакост у богатству Западне и Источне Европе попримила је огромне размере. Никада раније толико много западних Европљана (око 75 одсто) није живело не само изнад прага сиромаштва, већ у солидној удобности. У другој половини деведесетих, доста се дебатовало о томе да ли имућне западноевропске земље могу и даље да одржавају своје скупе социјалне системе и државне субвенције упркос убрзаном старењу становништва и антипатијама према доласку радне снаге из иностранства.

Појавом динамичних младих привреда у Источној Европи овај проблем се још изоштреније видио.

                                  ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.