Tajna veza Balkana s Kolumbijom

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Krvava zarada) (5)

Raširena mreža - carinik u Egiptu, direktor luke u Rumuniji, a švercovane cigarete, preko Balkana, u Italiji. Tokom devedesetih, nejednakost u bogatstvu Zapadne i Istočne Evrope bila je sve veća. Više od pola stanovništva Balkana su pušači - tržište je unosno. Pojedinci i kriminalne grupe naplaćivali su taksu za svaku fazu puta cigareta preko Crne Gore. Tvrdilo se da je trgovina cigaretama na Balkanu povezana s pranjem novca od kolumbijske droge.

Brzo po izbijanju rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, u restorane po Zagrebu, Beogradu i Sarajevu počeli su da ulaze dečaci, ponekad i vrlo mladi, sa tacnama na kojima su poređane najkvalitetnije zapadne cigarete. Na trotoarima, na svakih 20 metara, stariji ljudi sa kožom izbrazdanom posle višedecenijskog pušačkog staža, nude boksove "vinstona" i "marlbora".

U Londonu, taj boks bi koštao 75 dolara, u Njujorku možda 40 dolara. Ali na Balkanu, boks je tada koštao 10 dolara. Tolika razlika u ceni učinila je da pušenje bude sasvim priuštiva nezdrava navika, čak i u surovim ratnim uslovima. Više od pola stanovništva Balkana su pušači - tržište je unosno.

Ja sam imao redovnog snabdevača u Beogradu, visprenog momka talasaste kose zvanog Micko. (Dragi čitaoče, samo da napomenem da sam se u međuvremenu oslobodio zavisnosti). Bilo je važno izgraditi odnos sa svojim snabdevačem, jer su postojale dve vrste nelegalnih cigareta, koje je teško razlikovati golim okom iako su suštinski različite.

Jedna vrsta pravljena je od trećerazrednog duvana i pakovana kao proizvod sa Zapada. Izgledale su kao prave, ali aroma im je ličila na mešavinu strugotine i kozjeg izmeta.

Tužene američke firme

Druga vrsta bile su kvalitetne cigarete. Pravile su ih zapadne kompanije i plasirale kao DNP (Duty not paid) proizvode, tj. neocarinjenu robu namenjenu izvozu. Kupovane su na veliko od samih proizvođača u Americi, Evropi i Japanu a zatim transportovane u dve velike slobodne trgovinske zone u Evropi, Roterdam u Holandiji i Cug u Švajcarskoj. Odatle su prodavane nekoj trećoj zemlji s visokim nivoom korupcije - recimo Egiptu ili Uzbekistanu.

Pojedinci i kriminalne grupe naplaćivali su taksu za svaku fazu puta. Cigarete namenjene EU poslednju stanicu imale su u Crnoj Gori odakle su stizale gliserima. Čak i kada se ugrade svi u lancu (carinik u Egiptu, direktor luke u Rumuniji i slični), švercovane cigarete su u Italiji ili Britaniji bile bar 50 odsto jeftinije jer su u tim zemljama porezi na duvan vrlo visoki.

Posle osam godina istrage, u oktobru 2002. godine konačno je podignuta tužba protiv dve američke firme, R.J. Reynolds i Phill Morris, za saučesništvo. Phill Morris je 2004. godine sklopio sporazum sa EU, oslobođen je odgovornosti i pristao je da sarađuje sa EU protiv upliva mafije u trgovinu duvanom. R.J. Redžnolds negira bilo kakvu umešanost.

Optužbe iz 2002. godine imale su širok zahvat. Tvrdilo se i da je trgovina cigaretama na Balkanu povezana s pranjem novca od kolumbijske droge. Detaljno je naveden način na koji je država Crna Gora prisvojila stotine miliona dolara od šverca.

Dve crnogorske kompanije, obe pod kontrolom Đukanovića i tajne službe, naplaćivale su oko 50-60 dolara za svaki karton koji prođe kroz zemlju. "Novac je deljen među raznim crnogorskim funkcionerima uključenim u posao, koji su imali odobrenje da transportuju cigarete kroz Crnu Goru", tvrdi se između ostalog u sudskom podnesku EU.

Povjerljiv dokument EU

Druga kompanija, simpatično iskrenog imena, Montenegrin Tabak Transit (MTT), bila je u suvlasništvu Italijana koji su kasnije bili pod istragom organa iz EU, Italije i Srbije. "MTT su osnovali pojedini pripadnici organizovanog kriminala u saradnji s funkcionerima Vlade Crne Gore. Kompaniju je zvanično odobrila crnogorska Agencija za strane investicije i radila je pod specijalnom zaštitom Mila Đukanovića", tvrdi se u dokumentu EU.

Već 1994. godine, EU je otkrila da je šverceri cigareta sa kojima je Đukanović poslovao lišavaju između šest i devet milijardi evra godišnje samo na ime poreza na prihod, uglavnom u Italiji i Velikoj Britaniji.

Italijanski tužioci su očajnički želeli da optuže Đukanovića za šverc. Ipak, u isto vreme Sjedinjene Države šalju diskretne poruke vladi u Rimu moleći je da ne dira Đukanovića. Crnogorski predsednik bio je potreban Vašingtonu u borbi protiv Miloševića.

Đukanović je tvrdio da je godišnji prihod od trgovine duvanom oko 40 miliona dolara i da se time pokriva većina tekućih državnih troškova. Godine 1998, kad su Italijani nameravali da optuže Đukanovića, Dik Sklar poslat je u Rim da pregovara u ime zapadnobalkanskog saveznika.

Sklar je postavio logično pitanje: "Zašto mu jednostavno ne date 40 miliona i on će da zatvori radnju?" Italijani su to odbili (prilično nelogično).

Siromaštvo

Tokom osamdesetih i devedesetih, nejednakost u bogatstvu Zapadne i Istočne Evrope poprimila je ogromne razmere. Nikada ranije toliko mnogo zapadnih Evropljana (oko 75 odsto) nije živelo ne samo iznad praga siromaštva, već u solidnoj udobnosti. U drugoj polovini devedesetih, dosta se debatovalo o tome da li imućne zapadnoevropske zemlje mogu i dalje da održavaju svoje skupe socijalne sisteme i državne subvencije uprkos ubrzanom starenju stanovništva i antipatijama prema dolasku radne snage iz inostranstva.

Pojavom dinamičnih mladih privreda u Istočnoj Evropi ovaj problem se još izoštrenije vidio.

                                  ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.