Свијетoм влада мала група моћних људи

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (Трилетерална комисија) (2)

Трилатерална комисија службено је основана 1. јула 1973, с Дејвидом Рокфелером у улози предсједавајућег. Бжежински је именован за сјеверноамеричког директора у оснивању.

Предсједник ФИAТ-а Ђовани Aњели и француски потпредсједник Комисије Европске заједнице Рајмон Бар били су чланови најужег тијела. Укупан број ексклузивног чланства износио је око три стотине личности

Вера Бжежинског у глобално друштво није искључивала нације које су тада биле под владавином марксизма, које је он описао као "даљњу виталну и стваралачку фазу у сазревању човекове универзалне визије" и "победу спољног над унутрашњим, пасивним човеком, као и победу разума над вером".

Његов план о комисији трилатералних нација први пут је представљен на састанку ултратајне групе Билдерберг, априла месеца 1972. у малом белгијском граду Нок-Есту. Кажу да је предлог прихваћен с одушевљењем.

У то време светски финансијери били су забринути због Никсонове девалвације долара, због додатног оптерећења увозних артикала и почетног попуштања у односима с Кином, што је све доприносило погоршавању односа с Јапаном. Поред тога, проблеми с горивом постајали су све озбиљнији услед повећања цена нафте од стране земаља ОПЕК-а.

Рокфелер на челу

Благословом групе Билдерберг и Савета за спољне послове, Трилатерална комисија почела је да се организује 23-24. јула 1972. на Рокфелеровом имању површине 3.500 јутара у Покантико Хилсу, који припада котару Теритауну, Њујорк. Учесници овог приватног састанка били су Рокфелер, Бжежински, директор студија спољних послова са Института Брукингс - Хенри Овен, Мекџорџ Банди, Роберт Бови, К. Фред Бергстен, Бејлес Менинг, Карл Карстенс, Гвидо Колона ди Палијано, Франсоа Дишен, Рене Фош, Макс Констам, Кичи Мијазава, Сабуро Икита и Тадаши Јамамото. Очито су осниваче одабрали Рокфелер и Бжежински.

Трилатерална комисија службено је основана 1. јула 1973, с Дејвидом Рокфелером у улози председавајућег. Бжежински је именован за северноамеричког директора у оснивању. Чланови за Северну Aмерику били су гувернер Џорџије Џими Картер, конгресмен Џон Б. Aндерсон (још један председнички кандидат) и главни и одговорни уредник Тајма, Хедли Донован. Чланови у оснивању за иностранство били су покојни Региналд Модлинг, лорд Ерик Роул, уредник Економиста Aлистер Бернет, председник ФИAТ-а Ђовани Aњели и француски потпредседник Комисије Европске заједнице Рајмон Бар. Укупан број ексклузивног чланства износио је око три стотине личности.

Према службеној годишњој публикацији Комисије, Тријалогу, "Трилатералну комисију су 1973. формирала приватна лица Западне Европе, Јапана и Северне Aмерике у циљу поспешивања блиске сарадње између ова три региона у вези са општим проблемима." Скептични аутори завере видели су "блиску сарадњу" више као "домунђавање" мултинационалних банкара и пословне елите ради оснивања светске владе.

Трилатерална комисија има седишта у Њујорку, Паризу и Токију. Њоме управља Извршни комитет који броји 35 чланова, а састаје се отприлике једном у девет месеци и то наизменично у ова три региона.

Не изненађује да се појавило питање финансирања ове групе. Представници Комисије истичу да група не добија никакву финансијску помоћ влада. Један извештај из 1978. показује да је прилив од средине 1976. до средине 1979. износио 1 180 000 долара, од чега је велики део приспео захваљујући ослобођењу од пореза, од Фонда браће Рокфелер, као и од Лилиног завештања, Немачког маршалског фонд и од корпорација као што су Тајм, Бехтел, Ексон, Џенерал моторс, Велс-Фарго и Тексас инструментс.

 Троугласте новине у продаји

Осим новина Тријалог, Комисија редовно објављује известан број "Извештаја Групе" или "Троугластих новина" који могу да се купе у слободној продаји. "Већ годинама новине и десних и левих булазне о "тајнама" Трилатерале које су добиле директно од Комисије"!, подсмева се новинар и истраживач рада Трилатералне комисије Роберт Еринџер. Већини истраживача је јасно да ови извештаји, с обзиром на то да су доступни јавности, не садрже никакве унутрашње "тајне".

Један такав извештај, под насловом Криза демократије, објавила је Комисија 1975. године. Један од његових аутора, професор политичких наука на Харварду, Семјуел П. Хантингтон, јавно је изнео да је Aмерици потребан "већи степен умерености у демократији". Тврдио је да демократске институције нису у стању да одговоре на кризе као што је инцидент у нуклеарки на острву Три миље или отмица брода са кубанским избеглицама. Предложио је да је неопходно да се ангажују људи са "стручношћу, угледом, искуством и посебним даром, да би се превазишли захтеви демократије".

Неколико примера показује да тако изложена трилатералистичка политика често завршава истоветно применом у Влади. Три године после објављивања његовог реферата, Хантингтон је постављен за координатора за планирање безбедности у Картеровом Савету за националну безбедност.

У том својству припремио је Председнички меморандум 32, који је довео до председничке наредбе из 1979. о стварању Савезне агенције за хитна питања, цивилне организације с овлашћењима да преузме потпуну контролу функција Владе у случају националне "опасности".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.