СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Слике домородаца, робова и демона црне коже

Око 1500. године прије Христа, Aријци, индоевропски номадски ратници, наметнули су своју идеологију освајача оној мирних неномадских земљорадника у Индуској долини.

Aријанска литература, једина која је преживјела, слика је домородаца. Они су били или демони црне коже или робови, примитивни обожаваоци фалуса. Aријци су били месоједи и практиковали су животињске жртве. Касније, веда - свештеници примили су и вегетаријанску исхрану.

********************************

Индуска долина која прекрива територију данашњег Пакистана и северозападне Индије, била је место величанствене културе (приближно савременика култура "Плодног полумесеца"), чији су центри били градови Мохенђо Даро и Харапа. Већ око 1600. године пре наше ере, на пример, пре аријевског освајања, ова се култура распала. Она није имала храмове, а њена култна места вероватно су била базени за ритуална прања: уистину, ова два града имају импресивно развијени систем текуће воде и канализације. Статуете које приказују женска божанства чини се да доминирају у личном култу, док је јавни култ био највероватније усредсређен на мушка животињска божанства. Један итифалусни (са пенисом у ерекцији) бог, окружен животињама, идентификован је као рото-Шипа Пасупати, хиндуистички бог чије је могуће порекло преаријевско.

Око 1500. године пре Христа, Aријци, индоевропски номадски ратници, наметнули су своју идеологију освајача оној мирних неномадских земљорадника у Индуској долини. Aријанска литература, једина која је преживела, слика је домородаца далеко од ласкаве: они су били или демони црне коже или робови, примитивни обожаваоци фалуса. Aријци су били месоједи и практиковали су животињске жртве. Касније, веда-свештеници примили су вегетаријанску исхрану.

Сазивање богова

Традиција Веда, првобитно усмена садржи више врста рукописа који су настали између 1400. и 400. године пре Христа.

... Митологија Веда екстремно је сложена и овде се не може о њој комплетно говорити. Ргведа-химне придавале су исте квалитете различитим божанствима чије су функције биле у супротности: због тога је тешко установити првобитну природу тих божанстава. Суриа, Савитар и Вишну били су богови сунца, Бају је био повезан са ветром, Ушас са зором, Aгни са ватром, Сома са истоименом биљком. Варуна и Митра били су јемци космичког реда, чији део су били и морални и друштвени ред.

Рудра-Шива је био бог који је узнемиравао, бог који је плашио, чак и када је био у својој улози исцелитеља. Индра је био бог који је волео рат и чије се особине у другим религијама често приписују Варалици (9); натприродан играч, уживалац у пијанкама, хиперсексуалан и често трагичан лакрдијаш.

Еволуција асура и дева у Индији ишла је паралелно, али у супротном смеру од иранских ахура и даива; деве као иранске ахуре, биле су благотворне, док су асруе, попут даива, биле демони.

Космологије које су присутне у Ргведама нису биле мање сложене од њене митологије. Оне су биле злогласно контрадикторне, јер су настале као резултат спекулација које су се одигравале у епохама, вековима раздвојеним једна од друге. Брамане, које су саставиле ведски свештеници између 1000. и 800. године пре наше ере превеле су ведску Пурусасукта космогонију у биолошке термине. Прађапати, брамански еквивалент примордијалном Пуруса (Statatataha brahmana VI) створен је кроз пламтећи аскетизам (tapa) и еманацију.

Свака, најпростија жртва говори о овом оригиналном стварању и гарантује континуитет света кроз понављање и оснивачку акцију. Браманске жртве имају вишезначне димензије; оне су космогонијске, есхатолошке и, такође реинтегративне у мери у којој онај који приноси жртву дубински ствара процес реинтеграције Прађапатија, примењујући га на сопственој личности, чиме постиже уједињено Себство. Једном започет у Браманама, овај је унутрашњи процес настављен кроз Aранијаке (Шумске књиге) и посебно кроз Упанишаде, или духовна подучавања учитеља.

Ратници, трговци и банкари

Тринаест Упанишада рачунају се као срути, или откривене; прве међу њима - Брадаран-јакопанишад и Чандогиопанишад - састављене су између 700. и 500. године пре наше ере. У Упанишадама, ведска спољна жртва потпуно је изгубила вредност "акције" (карман), и свака акција - чак и ритуална - носи негативне "плодове" које доприноси потапању људских бића у циклусе метенсоматозе (samsara). Попут платонизма, Упанишаде схватају метенсоматозу као потпуно негативан процес, као резултат незнања (avidya) које стварају структуре универзума и динамике сваког постојања. Слобода се задобија знањем, гнозом, (janana), које је супротност незнању и које открива замршеност космичке преваре. Према оваквом становишту, стварање јесте постављање на сцену не-бића, док нас гноза - онтолошка пуноћа - ослобађа варавих веза са стварањем. Такво гледиште се поновило још једном у гностичким текстовима раних векова наше ере. У оба случаја, срећемо се са акосмичким доктринама које трагају за људским идентитетом у оним недокучивим дубинама бића које нису загађене природом или емоцијом. У оба случаја, људска психоментална активност, попут физичке активности, доживљава губитак у статусу тиме што је ишчупана из својих божанских корена.

... Теорија касти (варане) била је формулисана у легалном корпусу смарте: постојала су четири непробојна нивоа хиндуистичког друштва, брамани, ратници (кшатрија), трговци-банкари (ваисаја), и слуге. Мушкарци који су припадали првим трима кастама били су двиђа, или двапут рођени, јер су они примили упанајану, или иницијацију, од брамана. Они су, на тај начин, имали могућност да испуне сва четири нивоа (асрама) живота хинду-мушкарца, иако би се обично заустављали на другом: брамакараја (учење), грхаста (глава породице), ванапраста (повлачење у шуму) и санајаса (одрицање од света).

************************

Индра је био бог који је волио рат, натприродан играч, уживалац у пијанкама, трагичан лакрдијаш...

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.