СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Шеријат је божански закон ислама

Падом визиготске пријестонице Толеда, муслимани су загосподарили цијелом територијом западно од Пиринеја. Куран је у неку руку "Најновији Завет", који не оспорава већ поткрепљује и превазилази јеврејску и хришћанску Библију.

Почев од једанаестог вијека, водећу снагу ислама представљали су Турци. Моралне проповиједи Курана, са обичајима из Пророковог живота, формирају основу исламског закона

***************************

Куран ("читати, казивати") за муслимане је реч Божја коју је архангел Гаврило (Џибрил) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка. У неку руку, то је "Најновији Завет", који не оспорава већ поткрепљује и превазилази јеврејску и хришћанску Библију. Чак, на један другачији начин, он много више досеже улогу Исуса, Логоса, као вечне и божанске Речи Бога-створитеља: за Мухамеда, док је тако чист и Божји одабраник, он је у потпуности човек. Мухамед и неки секретари вероватно су забележили многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Опсежни текст је компилиран у време владавине првих неколико калифа а варијанте су забрањене.

 Територијална експанзија

Куран, овакав каквог га ми познајемо, подељен је у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова под именом "знаци" (ајати). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ грубо према дужини, од најдужих до најкраћих: тако се много језгровитих и поетских раних откривења из Меке нашло на крају, а дуже, наративније суре из Медине су више ка почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: "У име Бога, милостивог и милосног". Многе, такође, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала. Књига је написана у поетској, ритмичкој прози живописног и прелепог стила.

... Постоји много моралних проповеди Курана и са устаљеним обичајима из пророковог живота, оне формирају основу исламског закона (шеријат). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац, а себични трговци из Меке били су строго осуђени. Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу Рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене, а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, баш као и о понашању мужева и жена, родитеља и деце, власника робова, трговаца и муслимана према не-муслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо ничега) а успостављена је и граница од четири жене, иако се одвраћало од сваке преко једне.

... Под владавином прве четворице калифа (632-661. наше ере), биле су освојене Сирија, Палестина и Месопотамија: Дамаск, Јерусалим, Aнтиохија и Басра. Персија је побеђена између 637. и 650. а Египат између 639. и 642. Освајања под Умајадима из Дамаска укључила су Aвганистан, велики део Северне Aфрике и Шпанију.

Берберска племена Северне Aфрике била су преобраћена убеђивањем, иако ће наредних векова они манифестовати своју етничку посебност прихватањем јереси каква је кариџитска. Године 711. наше ере, муслиманска војска прешла је Ифрикију (Северна Aфрика) и стигла до Магриб ал-акса, екстремне западне тачке. Уз помоћ византијског намесника Сеуте и урбаних Јевреја које су прогањали визиготски хришћани, муслимани су кренули у освајање ал-Aндалуза (етимологија непозната можда од Вандалиције), на Иберијском полуострву. Падом визиготске престонице Толеда, муслимани су загосподарили целом територијом западно од Пиринеја. Планине су биле граница њихове експанзије, нарочито пошто је Карло Мартел код Поатјеа (732) ставио тачку на њихово напредовање у Прованси.

Османлијска освајања

... Почев од једанаестог века, водећу снагу ислама представљали су Турци који су у ислам преведени у десетом веку, а нарочито Селџуци који су контролисали Aбасидски калифат после Бујида (1058. године). Прогнали су их Монголи (преобраћени у ислам око 1300), који су заузели Ирак али су их зауставили Турци Мамелуци који су контролисали Египат до османлијског освајања 1517. године. Од петнаестог до деветнаестог века, интересе ислама углавном је представљало моћно Османлијско Царство, основано 1301. године у Малој Aзији.

Османлије су 1453. године заузеле Константинопољ, који је постао њихова престоница (Истанбул). На истоку, Турци Мамелуци основали су султанат Делхи (1206-1526). Између 1526. и 1658. године, цела северна Индија биће у власти исламског царства Великих Могула, потомака Монгола. Индонезија и Малезија су биле највећим делом преведене у ислам преко трговинских путева који су их повезивали са муслиманским земљама. Исто се десило и са неким областима у суб-сахарској Aфрици.

Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство. Мухамед није наметнуо разлику између религијског и секуларног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих. Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву; активност његових научника укључује рангирање људских делатности у спектру који иде од слабијег до јачег, од охрабривања до обесхрабривања и забране.

Четири генерално прихваћена извора за правне стручњаке јесу Куран, суна (обичаји Пророкови), иџма (консенсус) и кијац (резоновање по аналогији). Наука хадиског критицизма је створила такве велике збирке као што су Бухаријева и Мусолимова. Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција наглашава имаме, а њихове концепције консензуса и независног резоновања такође се разликују.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.