СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Племена Aцтека трагају за Обећаном земљом

Одсјечена глава жртвованог Бога жита симболично стоји као поријекло фудбала, чија је ритуална вриједност у Централној Aмерици била изузетна. Из непознатих разлога Маје су напустили градове, препуштајући своје величанствене споменике џунгли.

Данас више од два милиона потомака старих Маја живи у Централној Aмерици: Јукатеци, Чол, Чонтал, Лакандон, Тзотзол, Тзелтал, Тојолабал, Квичес, Какчикел и Тзутухил и они говоре око тридесет различитих дијалеката

*********************

Мезоамеричка регија амерички је еквивалент за Плодни Полумесец. Она је била колевка бројних напредних цивилизација (Толтека, Олмека, Запотека, Микстека, итд.), међу којима су најизузетније цивилизације Маја и Aцтека.

Маје, власници хијероглифског писма које је делимично дешифровано и комплексног и прецизног календара, сада транспонованог и у датирање нове ере, наследници су Олмека чија је цивилизација цветала око 1200. године пре Христа. Најстарији трагови Маја не јављају се пре 200-300. године нове ере. Повукавши се готово одмах пред инвазијом из Теотихуакана (данас Мексико Сити), наставили су прекинуто и достигли климакс под изузетно неповољним условима тропских шума. Око 740. године после Христа, појавила су се четири важна урбана центра (Тикал, Копан, Паленке и Калакмул), око којих се ширио лавиринт градова и села. Ипак, постојање централизоване Маја државе током тог периода није вероватно.

Из непознатих разлога, највероватније због инвазије и религиозног рата, између 800. и 900. године после Христа, популација је напустила градове, препуштајући своје величанствене споменике џунгли. После те катастрофе, култура Маја је била концентрисана на полуострво Јукатан, где су се бројни урбани центри појавили између 900. и 1200. године после Христа. Међу њима, Чичен Ицу су вероватно освојили Толтеци из Толана, претече Aцтека, који су од њега начинили један од својих центара експанзије.

 Ритуална мучења

Неколико раштрканих група избећи ће присилну акултурацију. Последња међу њима биће пронађена после Другог светског рата у џунгли Чијапаса, како живи око изразито напуштених храмова. Данас, више од два милиона потомака старих Маја живи у Централној Aмерици: Јукатеци, Чол, Чонтал, Лакандон, Тзотзол, Тзелтал, Тојолабал, Квичес, Какчикел, Тзутухил и тако даље и они говоре негде око тридесет различитих дијалеката. Они остају чувари старих светих ритуала које, иако су добри католици готово четири стотине година, нису никада престали да практикују.

Свега три књиге исписане Маја хијероглифима преживеле су опште уништавање које је наредио фанатични шпански фратар Диего де Ланда. Каснији Маја свештеници користили су своје дијалекте и латинско писмо да би записали своју стару митологију. Најважнији документи који припадају тој категорији јесу Попол Вух Квичеса и Књиге Чилам Билама (The Books of Chilam Balam) Јукатека. Врховно Маја свештенство било је у рукама халах уиника (halach uinic), правог човека, међу чијим функцијама је било и подучавање писању хијероглифа, календарском рачунању и гатању.

Жртвовање је било централни моменат култа. Код Јукатека називало се pža ču (отварање уста), према пракси трљања крвљу уста статуе бога. Животиње су биле врло ретко жртвоване. Више су жртвовани људи, а богови су имали поврх тога још своје индивидуалне преференце: богови кише Чаки, на пример, волели су драгоцену дечју крв. Крв, супстанца тако племенита да је на рељефима представљена у облику quetzal перја, била је вађена на много различитих начина: коришћењем спектакуларне технике одстрањивања срца перфорацијом, трљањем (један од примера: кроз језик се провлачило уже са нанизаним трњем од алое) и тако даље. Током ритуала придобијања наклоности, сви људи би и сами крварили, а како би се својих рана што више сећали користили би жаоку раже.

Разарање свијета

...Митови Маја, који Попул Вух чине књигом од врхунске важности, садрже познате теме: повремено разарање света водом и ватром, стварање човека који је растворљив у води и неспособан да се креће, или дрвеног човека чија је чврстина супротност флуидности других, и тако даље. Митско порекло жита комбинација је два облика мита које немачки етнолог Aд. Е. Јенсен (1899 - 1965) назива дема или прометејским. Дема мит представља јављање одређених јестивих биљки, нарочито гомољастих, као последицу убијања божанства по имену дема у Новој Гвинеји, док се прометејски митови односе на крађу житарица у рају. Оба су често повезана. Одсечена глава жртвованог бога жита симболично стоји као порекло фудбала, чија је ритуална вредност у Централној Aмерици била изузетна. Игра се играла сасвим озбиљно. Свим играчима у победничком тиму су одрубљиване главе.

Aцтеци или Мехика, који су попут Толтека говорили нахуа језик, доселили су се око 1325. године на Теночтитлан, острво у језеру које је у то време покривало део Мексичке долине... Чим су се сместили на Мексички Плато, брзо су постали народ освајача чија је главна активност била дефинисана као "мистични империјализам". Уистину, опседнути потребом жртвовања нових жртава како би њихова крв наставила континуитет кретања сунца, Aцтеци нису имали другог избора до да их налазе међу суседним народима.

Када се Хернандо Кортес (1485 - 1547) искрцао на Јукатан 1519, са 508 војника и 10 топова, ацтечко царство Моктезуме ИИ, попут Инка царства под Aтахуалпом (29.3), није показивало ни један једини знак декаденције Маја цивилизације. Мудро експлоатишући веровање у повратак Кецалкоатла и крај света, баш као и ривалство међу ацтечким градовима, Кортес је у року од две године победио велико царство, стављајући тако тачку на два века крваве и тријумфалне историје Aцтека.

******************

Маје су власници хијероглифског писма које је дјелимично дешифровано

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.