SVETSKE RELIGIJE - Plemena Acteka tragaju za Obećanom zemljom

Odsječena glava žrtvovanog Boga žita simbolično stoji kao porijeklo fudbala, čija je ritualna vrijednost u Centralnoj Americi bila izuzetna. Iz nepoznatih razloga Maje su napustili gradove, prepuštajući svoje veličanstvene spomenike džungli.

Danas više od dva miliona potomaka starih Maja živi u Centralnoj Americi: Jukateci, Čol, Čontal, Lakandon, Tzotzol, Tzeltal, Tojolabal, Kvičes, Kakčikel i Tzutuhil i oni govore oko trideset različitih dijalekata

*********************

Mezoamerička regija američki je ekvivalent za Plodni Polumesec. Ona je bila kolevka brojnih naprednih civilizacija (Tolteka, Olmeka, Zapoteka, Miksteka, itd.), među kojima su najizuzetnije civilizacije Maja i Acteka.

Maje, vlasnici hijeroglifskog pisma koje je delimično dešifrovano i kompleksnog i preciznog kalendara, sada transponovanog i u datiranje nove ere, naslednici su Olmeka čija je civilizacija cvetala oko 1200. godine pre Hrista. Najstariji tragovi Maja ne javljaju se pre 200-300. godine nove ere. Povukavši se gotovo odmah pred invazijom iz Teotihuakana (danas Meksiko Siti), nastavili su prekinuto i dostigli klimaks pod izuzetno nepovoljnim uslovima tropskih šuma. Oko 740. godine posle Hrista, pojavila su se četiri važna urbana centra (Tikal, Kopan, Palenke i Kalakmul), oko kojih se širio lavirint gradova i sela. Ipak, postojanje centralizovane Maja države tokom tog perioda nije verovatno.

Iz nepoznatih razloga, najverovatnije zbog invazije i religioznog rata, između 800. i 900. godine posle Hrista, populacija je napustila gradove, prepuštajući svoje veličanstvene spomenike džungli. Posle te katastrofe, kultura Maja je bila koncentrisana na poluostrvo Jukatan, gde su se brojni urbani centri pojavili između 900. i 1200. godine posle Hrista. Među njima, Čičen Icu su verovatno osvojili Tolteci iz Tolana, preteče Acteka, koji su od njega načinili jedan od svojih centara ekspanzije.

 Ritualna mučenja

Nekoliko raštrkanih grupa izbeći će prisilnu akulturaciju. Poslednja među njima biće pronađena posle Drugog svetskog rata u džungli Čijapasa, kako živi oko izrazito napuštenih hramova. Danas, više od dva miliona potomaka starih Maja živi u Centralnoj Americi: Jukateci, Čol, Čontal, Lakandon, Tzotzol, Tzeltal, Tojolabal, Kvičes, Kakčikel, Tzutuhil i tako dalje i oni govore negde oko trideset različitih dijalekata. Oni ostaju čuvari starih svetih rituala koje, iako su dobri katolici gotovo četiri stotine godina, nisu nikada prestali da praktikuju.

Svega tri knjige ispisane Maja hijeroglifima preživele su opšte uništavanje koje je naredio fanatični španski fratar Diego de Landa. Kasniji Maja sveštenici koristili su svoje dijalekte i latinsko pismo da bi zapisali svoju staru mitologiju. Najvažniji dokumenti koji pripadaju toj kategoriji jesu Popol Vuh Kvičesa i Knjige Čilam Bilama (The Books of Chilam Balam) Jukateka. Vrhovno Maja sveštenstvo bilo je u rukama halah uinika (halach uinic), pravog čoveka, među čijim funkcijama je bilo i podučavanje pisanju hijeroglifa, kalendarskom računanju i gatanju.

Žrtvovanje je bilo centralni momenat kulta. Kod Jukateka nazivalo se pža ču (otvaranje usta), prema praksi trljanja krvlju usta statue boga. Životinje su bile vrlo retko žrtvovane. Više su žrtvovani ljudi, a bogovi su imali povrh toga još svoje individualne preference: bogovi kiše Čaki, na primer, voleli su dragocenu dečju krv. Krv, supstanca tako plemenita da je na reljefima predstavljena u obliku quetzal perja, bila je vađena na mnogo različitih načina: korišćenjem spektakularne tehnike odstranjivanja srca perforacijom, trljanjem (jedan od primera: kroz jezik se provlačilo uže sa nanizanim trnjem od aloe) i tako dalje. Tokom rituala pridobijanja naklonosti, svi ljudi bi i sami krvarili, a kako bi se svojih rana što više sećali koristili bi žaoku raže.

Razaranje svijeta

...Mitovi Maja, koji Popul Vuh čine knjigom od vrhunske važnosti, sadrže poznate teme: povremeno razaranje sveta vodom i vatrom, stvaranje čoveka koji je rastvorljiv u vodi i nesposoban da se kreće, ili drvenog čoveka čija je čvrstina suprotnost fluidnosti drugih, i tako dalje. Mitsko poreklo žita kombinacija je dva oblika mita koje nemački etnolog Ad. E. Jensen (1899 - 1965) naziva dema ili prometejskim. Dema mit predstavlja javljanje određenih jestivih biljki, naročito gomoljastih, kao posledicu ubijanja božanstva po imenu dema u Novoj Gvineji, dok se prometejski mitovi odnose na krađu žitarica u raju. Oba su često povezana. Odsečena glava žrtvovanog boga žita simbolično stoji kao poreklo fudbala, čija je ritualna vrednost u Centralnoj Americi bila izuzetna. Igra se igrala sasvim ozbiljno. Svim igračima u pobedničkom timu su odrubljivane glave.

Acteci ili Mehika, koji su poput Tolteka govorili nahua jezik, doselili su se oko 1325. godine na Tenočtitlan, ostrvo u jezeru koje je u to vreme pokrivalo deo Meksičke doline... Čim su se smestili na Meksički Plato, brzo su postali narod osvajača čija je glavna aktivnost bila definisana kao "mistični imperijalizam". Uistinu, opsednuti potrebom žrtvovanja novih žrtava kako bi njihova krv nastavila kontinuitet kretanja sunca, Acteci nisu imali drugog izbora do da ih nalaze među susednim narodima.

Kada se Hernando Kortes (1485 - 1547) iskrcao na Jukatan 1519, sa 508 vojnika i 10 topova, actečko carstvo Moktezume II, poput Inka carstva pod Atahualpom (29.3), nije pokazivalo ni jedan jedini znak dekadencije Maja civilizacije. Mudro eksploatišući verovanje u povratak Kecalkoatla i kraj sveta, baš kao i rivalstvo među actečkim gradovima, Kortes je u roku od dve godine pobedio veliko carstvo, stavljajući tako tačku na dva veka krvave i trijumfalne istorije Acteka.

******************

Maje su vlasnici hijeroglifskog pisma koje je djelimično dešifrovano

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.