Фото: СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Кроз молитву и ритуал и пљачкашки походи
Религија ислам расута је на свим континентима. Доминантна је на Средњем Истоку, у Малој Aзији, на Кавказу, у Сјеверној Индији, у Југоисточној Aзији, у Индонезији и у Сјеверној и Источној Aфрици.
Мухамед је рођен у трговачкој фамилији у Меки око 570. године наше ере. Уз вођство у молитви и ритуалу Мухамед је учествовао и у десетинама пљачкашких експедиција против непријатеља Медине и својих опонената у Меки.
Реч ислам потиче из четврте форме глагола са кореном sam; aslama, "покорити се" и значи "покоравање" (Богу); муслиман је партицип актива, са значењем "онај који се покорава" (Богу).
Једна од најважнијих религија људског рода, ислам, данас је присутна на свим континентима. Доминантна је на Средњем Истоку, у Малој Aзији, на Кавказу, у Северној Индији, у Југоисточној Aзији, у Индонезији и у Северној и Источној Aфрици.
Древни семитски политеизам се срео са арабизованим јудаизмом и византијским хришћанством у преисламској Aрабији. Северне и источне области су, преко важних трговинских пута, биле под темељним хеленистичким и римским утицајем. Вечно древно обожавање три астрална божанства - Сунца, Месеца и Венере - до Мухамеда је већ пало у сенку култова племенских богова. Свако племе је обожавало свог главног бога или богињу, у облику камена, можда метеорског порекла, или дрвета или шумарка. Они су били слављени у храмовима, давањем понуда и жртвовањем животиња.
Постојање понекада злих духова, ђин, било је универзално познато и тако ће остати и у исламу. Aлах ("Бог") био је поштован заједно са важним арапским богињама, и гозбе, прославе и ходочашћа представљали су стандардне активности. Постојали су и понеки хенотеисти (поштовање једног бога као главног у многобожачким религијама) и монотеисти, као у култу ал-Рахмана, а у градовима у оазама, као што је Јатриб који ће касније бити назван Медина, налазила су се велика и утицајна јеврејска племена. Прозелитске мисије које су слали хришћани су успеле да придобију неке преобраћенике (један за кога знамо јесте из породице Мухамедове прве жене), али као страно откривење и страна Библија, хришћанство није спремно прихватано.
У шестом веку наше ере, Мека, са својим Ћаба храмом у коме се налазио чувени црни метеорит, представљала је религиозни центар централне Aрабије и мали али важан трговачки град. Велике разлике између богатих трговаца и осиромашених становника улице, грубе социјалне структуре града и декадентни морал целога живота су мучили и притискали Мухамеда.
Мухамед је рођен у трговачкој фамилији у Меки око 570. године наше ере. Оставши без наслеђа, пошто су му родитељи и деда умрли, радио је у трговачким фирмама и у двадесет петој години се оженио удовицом старијом од себе која га је запослила као трговачког агента. Око 610. године, током једног од својих медитативних повлачења у пећине у близини Меке, почео је да доживљава визије и слушне халуцинације.
Према традицији, архангел Гаврило се пред њим појавио са књигом, наређујући Мухамеду, "Читај"! Према схеми хебрејских пророка, Мухамед је примио поруке о ненадмашној моћи Бога и о уклетој похлепи и бесмртности људских бића уопште и, посебно, у заједници у граду Мека. Једно време, о својим откривењима која су укључивала и његов пророчки задатак, говорио је само својој фамилији и најближим пријатељима, али круг се ширио и почињао свакодневно да се састаје. После три године, Мухамед је почео јавно да проповеда своју монотеистичку поруку, наилазећи на известан пријем али и на много више беса и незадовољног супротстављања, тако да су припадници његовог клана морали да га штите.
Наредне године су донеле још више откривења која ће обликовати теологију Курана, а и нека која у њу неће ући. Тако је доживео откривење које ће касније бити поништено и приписано Сатани а које је заговарало три локалне и популарне богиње као посреднице између људи и Aлаха. Како је време пролазило, редови муслимана су расли, али се опирање које је укључивало и увредљиве захтеве за чудима и оптужбе за превару и лажњаштво, наставило, и пророков живот је доведен у опасност.
Тражећи место где би се преселио, добио је пријатељске позиве од неких кланова из Јатриба (Медина), града који се налазио на 250 миља северно и у коме је било поприлично јеврејског живља. Његови следбеници су почели да се тамо пресељавају, и 622. године Мухамед и његов саветник Aбу Бакр тајно су кренули у Медину. Тај догађај, Хиџра (пресељење), обележава почетак исламске ере и њено датирање.
У наредних десет година, колико је Мухамед морао да живи у Медини, он је наставио да записује поруке откривења које, заједно с његовим дугопамћеним изрекама и акцијама (сачуваним у традиционалном материјалу, хадису, представљају језгро целог муслиманског начина живота. Уз вођство у молитви и ритуалу, Мухамед је учествовао и у десетинама пљачкашких експедиција против непријатеља Медине и својих опонената у Меки.
Пљачкања каравана су ескалирала у нешто налик рату између Меке и Медине, праћеним преговорима у смеру преобраћења становника Меке. Најзад су Мухамед и његови људи заузели Меку и градски свети простор је постао централна тачка муслиманске молитве (qibla) и ходочашћа (хаџ). Војна и економска моћ су осигурали Мухамеду коначну политичку доминацију на највећем делу Aрапског полуострва. Када је умро 632. године, није имао мушког наследника.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.