СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Експанзију Келта зауставили Германи

Најезду Келта прекинули су Германи, Римљани и Дачани. У 51. години прије Христа Цезар је побиједио Гале. Келтска племена наставила су да егзистирају, под туђом влашћу, у Британији и у Ирској.

Келти су практиковали људске жртве које су приносили трима божанствима (Теут, Езус и Таран). Ирска традиција сачувала је сјећање на митску историју острва послије великог потопа. Галска религија је дошла до нас у римској интерпретацији

********************

Келти су се појавили у историји током петог века пре Христа и настанили су се у зони која се пружа од Иберијског полуострва, Ирске и Британије на западу до Мале Aзије (Галати) на истоку. Били су представници латенске културе (La Tene, место на североисточној обали Нојшателског језера, на чијем дну је пронађена једна од највећих заветних остава Келта) или другог гвозденог доба. Њихову експанзију прекинули су Германи, Римљани и Дачани. У 51. години пре Христа, Цезар је победио Гале. Келтска племена наставила су да егзистирају, под туђом влашћу, у Британији и у Ирској. Данас се келтски језици не говоре изнад познате уске зоне (ирски, галски и велшки) и Француске Бретање (али ту не, као што се могло очекивати, као начин преживљавања старогалског већ као увоз из Британије).

На несрећу, Друидима је било забрањено да своје тајно знање преносе у писаној форми. Због те околности, не постоји директан извор који се бави галском религијом, осим релативно, великог броја споменика који су, међутим, под огромним утицајем римске уметности. Индиректних извора, од Јулија Цезара до Диодора Сицилијанског, има веома много.

Галска религија

О уском појасу Келта постоје богате информације, али највећи број докумената је (касно) средњовековни и под утицајем је хришћанства и епског материјала. Неколико ирских рукописа из дванаестог века садржи у себи податке о старим традицијама. Две чувене збирке из четрнаестог века, Бела књига о Радерху и Црвена књига о Хергесту) садрже келтске текстове као што су митске приче познате под именом Mabinogi.

Галска религија је дошла до нас у римској интерпретацији. Цезар је спомињао врховног бога кога је идентификовао са Меркуром, и још четири друга бога у којима је идентификовао Aполона, Марса, Јупитера и Минерву. Упркос контроверзном карактеру овог сведочанства, чини се да га археологија потврђује. "Меркур" мора да је био бог по имену Лаф (Лугх на ирском), чије су бројне статуете дошле до нас. Његово име се јавља и у бројним топонимима (имена места).

Келти су практиковали људске жртве које су приносили трима божанствима (Теут, Езус и Таран). Сваки од њих могао би бити Цазаров Марс. Теут би, чини се, могао да буде опште име чије је значење "племенски бог", ирска реч tuath значи "малоплеменско краљевство". За титулу Aполона има више кандидата; избор међу њима није нимало лак. Више од петнаест епитета од којих издвајамо Беленус, Бормо, Гранус, и тако даље, њега представљају. Галски Јупитер био је митски предак Друида. Он до сада није идентификован.

Више локалних божанстава могу бити интерпретирани као Минерва, како подједнако показују и њена иконографија и њени вотивни натписи. Једно од тих божанстава била је ирска Бригид повезана са поезијом, медицином и технологијом. И њена митска личност и њене гозбе су преживеле под плаштом Свете Бригите (Бригид од Килдара).

Споменици су сачували изгледе и имена више других божанстава, као што су шумски богови Сукелус и Нантос и бог Кернунос (Рогати) који има јеленске рогове.

Ирска традиција сачувала је сећање на митску историју острва после великог потопа. Први имигранти морали су и да одбијају сталне нападе Фомхуара, расе опаких бића која су долазила преко мора. Нови талас имиграната донео је на острво законе и уљудно понашање. Њих су пратили Туата де Данану (Tutha De Dananu), "племена богиње Дана", посвећена у знање магије и власници више магијских предмета међу којима је било Лафово копље које је осигуравало победу у рату, никада неуспешан мач краља Нуадуа (Nuadhu), Дагдов (Daghdha) неисцрпни велики котао и камен који је служио за проналажење правог владаоца међу претендентима. Туату Де Данану водио је лично бог Лаф и битку код Маф Тиреда (Magh Tuiredh) против Фомхуара (Formhoire) који је, као побеђен, био заувек изгнан из Ирске. После битке код Маф Тиреда, доселили су се први Келти који су дошли из Шпаније.

Краљ и бијела кобила

Њихов пророк Aмхаргин (Amharghin) употребио је своју окултну моћ како би неутралисао оправдано неповерење. Туата Де, и новопридошлима је било допуштено да закораче на ирско тле. И због тога су се Туата Де и Келти често борили једно против других, а њихови односи су остали затегнути. На крају, Туата Де се повукла у подземни свет, остављајући Келтима цели видљиви простор.

Институција Друида била је у Ирској повезана са Уиснехом (Uisnech), центром земље, светим местом где су се највероватније одржавали велики фестивали годишњих доба.

Ирско краљевско достојанство било је свето. Краљу је додељивано пошто би обавио сексуални однос са богињама које су представљале његово краљевство или са заменицом Велике Коњске Божице (велшанска Рианон - Rhiannon, галска Епона, итд.). У својој Топографији Ирске, Џералд од Камбрије, аутор из дванаестог века, описао је посвећивање ирског краља, главну сцену која је садржавала јавни сексуални чин будућег краља са белом кобилом, чије би кувано месо публика потом појела.

Велшанска традиција до нас је допрла углавном преко збирке прича по имену Mabinogi које су највероватније записане током једанаестог и дванаестог века после Криста. Међу једанаест приповести које се налазе у Црвеној књизи о Хергесту (око 1325. године после Христа), две су неважне а три, како се чини, сумирају садржај три артуријанска романа француског писца из дванаестог века Кретијена де Троа.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.