SVETSKE RELIGIJE - Ekspanziju Kelta zaustavili Germani

Najezdu Kelta prekinuli su Germani, Rimljani i Dačani. U 51. godini prije Hrista Cezar je pobijedio Gale. Keltska plemena nastavila su da egzistiraju, pod tuđom vlašću, u Britaniji i u Irskoj.

Kelti su praktikovali ljudske žrtve koje su prinosili trima božanstvima (Teut, Ezus i Taran). Irska tradicija sačuvala je sjećanje na mitsku istoriju ostrva poslije velikog potopa. Galska religija je došla do nas u rimskoj interpretaciji

********************

Kelti su se pojavili u istoriji tokom petog veka pre Hrista i nastanili su se u zoni koja se pruža od Iberijskog poluostrva, Irske i Britanije na zapadu do Male Azije (Galati) na istoku. Bili su predstavnici latenske kulture (La Tene, mesto na severoistočnoj obali Nojšatelskog jezera, na čijem dnu je pronađena jedna od najvećih zavetnih ostava Kelta) ili drugog gvozdenog doba. Njihovu ekspanziju prekinuli su Germani, Rimljani i Dačani. U 51. godini pre Hrista, Cezar je pobedio Gale. Keltska plemena nastavila su da egzistiraju, pod tuđom vlašću, u Britaniji i u Irskoj. Danas se keltski jezici ne govore iznad poznate uske zone (irski, galski i velški) i Francuske Bretanje (ali tu ne, kao što se moglo očekivati, kao način preživljavanja starogalskog već kao uvoz iz Britanije).

Na nesreću, Druidima je bilo zabranjeno da svoje tajno znanje prenose u pisanoj formi. Zbog te okolnosti, ne postoji direktan izvor koji se bavi galskom religijom, osim relativno, velikog broja spomenika koji su, međutim, pod ogromnim uticajem rimske umetnosti. Indirektnih izvora, od Julija Cezara do Diodora Sicilijanskog, ima veoma mnogo.

Galska religija

O uskom pojasu Kelta postoje bogate informacije, ali najveći broj dokumenata je (kasno) srednjovekovni i pod uticajem je hrišćanstva i epskog materijala. Nekoliko irskih rukopisa iz dvanaestog veka sadrži u sebi podatke o starim tradicijama. Dve čuvene zbirke iz četrnaestog veka, Bela knjiga o Raderhu i Crvena knjiga o Hergestu) sadrže keltske tekstove kao što su mitske priče poznate pod imenom Mabinogi.

Galska religija je došla do nas u rimskoj interpretaciji. Cezar je spominjao vrhovnog boga koga je identifikovao sa Merkurom, i još četiri druga boga u kojima je identifikovao Apolona, Marsa, Jupitera i Minervu. Uprkos kontroverznom karakteru ovog svedočanstva, čini se da ga arheologija potvrđuje. "Merkur" mora da je bio bog po imenu Laf (Lugh na irskom), čije su brojne statuete došle do nas. Njegovo ime se javlja i u brojnim toponimima (imena mesta).

Kelti su praktikovali ljudske žrtve koje su prinosili trima božanstvima (Teut, Ezus i Taran). Svaki od njih mogao bi biti Cazarov Mars. Teut bi, čini se, mogao da bude opšte ime čije je značenje "plemenski bog", irska reč tuath znači "maloplemensko kraljevstvo". Za titulu Apolona ima više kandidata; izbor među njima nije nimalo lak. Više od petnaest epiteta od kojih izdvajamo Belenus, Bormo, Granus, i tako dalje, njega predstavljaju. Galski Jupiter bio je mitski predak Druida. On do sada nije identifikovan.

Više lokalnih božanstava mogu biti interpretirani kao Minerva, kako podjednako pokazuju i njena ikonografija i njeni votivni natpisi. Jedno od tih božanstava bila je irska Brigid povezana sa poezijom, medicinom i tehnologijom. I njena mitska ličnost i njene gozbe su preživele pod plaštom Svete Brigite (Brigid od Kildara).

Spomenici su sačuvali izglede i imena više drugih božanstava, kao što su šumski bogovi Sukelus i Nantos i bog Kernunos (Rogati) koji ima jelenske rogove.

Irska tradicija sačuvala je sećanje na mitsku istoriju ostrva posle velikog potopa. Prvi imigranti morali su i da odbijaju stalne napade Fomhuara, rase opakih bića koja su dolazila preko mora. Novi talas imigranata doneo je na ostrvo zakone i uljudno ponašanje. Njih su pratili Tuata de Dananu (Tutha De Dananu), "plemena boginje Dana", posvećena u znanje magije i vlasnici više magijskih predmeta među kojima je bilo Lafovo koplje koje je osiguravalo pobedu u ratu, nikada neuspešan mač kralja Nuadua (Nuadhu), Dagdov (Daghdha) neiscrpni veliki kotao i kamen koji je služio za pronalaženje pravog vladaoca među pretendentima. Tuatu De Dananu vodio je lično bog Laf i bitku kod Maf Tireda (Magh Tuiredh) protiv Fomhuara (Formhoire) koji je, kao pobeđen, bio zauvek izgnan iz Irske. Posle bitke kod Maf Tireda, doselili su se prvi Kelti koji su došli iz Španije.

Kralj i bijela kobila

Njihov prorok Amhargin (Amharghin) upotrebio je svoju okultnu moć kako bi neutralisao opravdano nepoverenje. Tuata De, i novopridošlima je bilo dopušteno da zakorače na irsko tle. I zbog toga su se Tuata De i Kelti često borili jedno protiv drugih, a njihovi odnosi su ostali zategnuti. Na kraju, Tuata De se povukla u podzemni svet, ostavljajući Keltima celi vidljivi prostor.

Institucija Druida bila je u Irskoj povezana sa Uisnehom (Uisnech), centrom zemlje, svetim mestom gde su se najverovatnije održavali veliki festivali godišnjih doba.

Irsko kraljevsko dostojanstvo bilo je sveto. Kralju je dodeljivano pošto bi obavio seksualni odnos sa boginjama koje su predstavljale njegovo kraljevstvo ili sa zamenicom Velike Konjske Božice (velšanska Rianon - Rhiannon, galska Epona, itd.). U svojoj Topografiji Irske, Džerald od Kambrije, autor iz dvanaestog veka, opisao je posvećivanje irskog kralja, glavnu scenu koja je sadržavala javni seksualni čin budućeg kralja sa belom kobilom, čije bi kuvano meso publika potom pojela.

Velšanska tradicija do nas je doprla uglavnom preko zbirke priča po imenu Mabinogi koje su najverovatnije zapisane tokom jedanaestog i dvanaestog veka posle Krista. Među jedanaest pripovesti koje se nalaze u Crvenoj knjizi o Hergestu (oko 1325. godine posle Hrista), dve su nevažne a tri, kako se čini, sumiraju sadržaj tri arturijanska romana francuskog pisca iz dvanaestog veka Kretijena de Troa.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.