СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Будизам од седмог вијека на Тибету

Преко Кашмира и источног Ирана, будизам је пропагиран у Централној Aзији и у Кини (први вијек послије Христа), у Кореји и у Јапану. У седмом вијеку Христове ере, пустио је коријење у Тибету.

Сва увјерења која је Буда, у свом невјеровању у све метафизичко, допуштао, јесу негативни. Због тога они који воле логичку крутост могу примијетити суптилно сродство између његове методе и методе неких филозофа

******************************

Супротно ономе што су многи научници тврдили, будизам није "песимистичан". Изворно, била је то доктрина која није имала паралелу у другим светским религијама, доктрина у првој инстанци негативна, неафирмативна. Пут Будин је пут анихилације Себства и тиме и света феномена.

Сва уверења која је Буда, у свом егземпларном неверовању у све метафизичко, допуштао, јесу негативни. Због тога они који воле логичку крутост могу приметити суптилно сродство између његове методе и методе неких неопозитивиста, нарочито филозофа Лудвига Витгенштајна.

Учење и нагађање

У том смислу, један од најпоучнијих примера је онај монаха Malunkyaputta, узнемиреног чињеницом да је Буда истовремено учио "да је свет вечан и да свет није вечан, да је свет ограничен и да је безграничан, да су душа и тело идентични и да су различити, да архат постоји после смрти и да архат не постоји после смрт, да он и постоји и да не постоји после смрти, да он постоји и да не постоји..." Запитавши Буду да објасни ту загонетку, монах је добио следећи одговор: "То је као када би човек, рањен отровном стрелом, док се његова фамилија и пријатељи журе да пронађу доктора, рекао: 'Нећу да ми стрела буде уклоњена пре него што сазнам да ли је онај који ме је ранио ратник, браман, ваисџа или судра...; његово име и коме клану припада...; да ли је висок, просечне висине или низак...; да ли је црне, бронзане или жуте пути...;'"  и тако даље.

На исти начин, када путујући аскета Вачха набраја све горепоменуте тезе и њихове антитезе у покушају да схвати Будино учење, Пробуђени одбија подједнако и тезе и антитезе, проглашавајући себе "слободним од сваке теорије". Суочен са збуњеношћу Bacche, који резонује следећи законе симплицистичке логике (ако A није истинито, онда не - A мора бити истинито), Буда га пита да ли би могао да одговори куда је угашена ватра отишла - на исток, запад, југ или север? На саговорникову спознају сопственог незнања, Буда пореди архата са угашеном ватром: свака изјава која се тиче његовог постојања била би чисто нагађање.

Из овог истог разлога који га је довео до одбацивања свих теорија, Буда се супротставио браманској доктрини Себства (atman) као непромењивог елемента људског састава, а да се тиме не претпоставља супротност која значи да смрт води ка потпуној анихилацији архат-а. Као и све друго, оно што ми називамо архат проста је лингвистичка конвенција која нема стварно постојање.

... Успевајући да не упадне у клопку ћорсокака филозофске спекулације, Будино учење је усмерено на спасење. Буда сваки космички процес изводи из незнања (avidya) и свеукупно спасење из престанка незнања: "Незнање је то које производи урођену Информацију (samskara); Урођена Информација је та која производи Свест (vijanana); Свест је та која производи Имена - и - Облике (nama-rupa); Имена - и - Облици су ти који производе шест Сензорних Органа (sadarayayana); Осећај је тај који производи Жељу (trsna); Жеља је та која производи Приљубљеност (upadana); Приљубљеност је та која производи Постојање (bhava); Постојање је то које производи Рођење (jati); Рођење је то које производи Старост и Смрт (jarmarana)". Лек за старост и смрт према томе јесте престанак незнања, чији је еквивалент прихватање Буде, његовог закона (dharma), и његове заједнице (samgha).

Освајање Индокине

После другог Сабора који је одржан у Вајшалију, самгха се распала на две главне групе што је, кроз даље расцепе, довело до сложеног система будистичких секти које ћемо укратко истражити. Цар Aшока , унук Кандрагупта , оснивача династије Маурија, прешао је у будизам и слао је мисије у Бактрију, Согдиану и у Шри Ланку (Цејлон). Успех ове последње био је запањујући, јер су Синхалези до дана данашњег остали будисти. Из Бенгала и Шри Ланке, будизам је освојио Индокину и индонежанска острва (први век н.е.) Преко Кашмира и источног Ирана, будизам је пропагиран у Централној Aзији и у Кини (први век после Христа), у Кореји и у Јапану . У седмом веку Христове ере, пустио је корење у Тибету.

Између 100. и 250. године нове ере, појавио се нови облик будизма који се усавршавао као средство ослобођења,

супериорније од било које раније доктрине. Себе је прогласио Махајаном, или Великим Возилом, остављајући будизму из прошлости назив Хинаџана, или Мање Возило. Иако првобитно омаловажавајући, тај терминус тецхницус може још да се употреби у хронологији и у систематизацији будизма, под условом да у себи не садржи ни трунку пежоративне конотације. Процес којим је  Mahajana будизам заживео није у потпуности познат, али период транзиције око 100. године после Христа произвео је много важних текстова. Већ око седмог века,  Mahajana будизам изгубио је своју виталност. Дочекао је ускоро освит тантричког будизма чије је Vajrayana, или Дијамантско Возило, било различито. Тантризам је стигао у Кину већ у 716-ој години после Христа.

Mahajana и Vajrayana су учени у индуским универзитетским центрима, од којих су најважнији били Наланда и Викрамасила. Уништењем тих центара 1197. и 1203. од стране турских освајача, будизам је практично нестао из Индије. Тешко је објаснити његово повлачење пред исламом, када су хиндуизам и ђаинизам наставили да постоје. Па, ипак, на исти начин на који је будизам претрпео јаки утицај хиндуизма, тако ће хиндуизам асимилирати велики број будистичких идеја и вежби. Касније ћемо доћи на судбину будизма у Aзији.

***************************

Између 100. и 250. године нове ере, појаво се нови облик будизма који се усавршавао као средство ослобођења

                                    ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.