SVETSKE RELIGIJE - Budizam od sedmog vijeka na Tibetu

Preko Kašmira i istočnog Irana, budizam je propagiran u Centralnoj Aziji i u Kini (prvi vijek poslije Hrista), u Koreji i u Japanu. U sedmom vijeku Hristove ere, pustio je korijenje u Tibetu.

Sva uvjerenja koja je Buda, u svom nevjerovanju u sve metafizičko, dopuštao, jesu negativni. Zbog toga oni koji vole logičku krutost mogu primijetiti suptilno srodstvo između njegove metode i metode nekih filozofa

******************************

Suprotno onome što su mnogi naučnici tvrdili, budizam nije "pesimističan". Izvorno, bila je to doktrina koja nije imala paralelu u drugim svetskim religijama, doktrina u prvoj instanci negativna, neafirmativna. Put Budin je put anihilacije Sebstva i time i sveta fenomena.

Sva uverenja koja je Buda, u svom egzemplarnom neverovanju u sve metafizičko, dopuštao, jesu negativni. Zbog toga oni koji vole logičku krutost mogu primetiti suptilno srodstvo između njegove metode i metode nekih neopozitivista, naročito filozofa Ludviga Vitgenštajna.

Učenje i nagađanje

U tom smislu, jedan od najpoučnijih primera je onaj monaha Malunkyaputta, uznemirenog činjenicom da je Buda istovremeno učio "da je svet večan i da svet nije večan, da je svet ograničen i da je bezgraničan, da su duša i telo identični i da su različiti, da arhat postoji posle smrti i da arhat ne postoji posle smrt, da on i postoji i da ne postoji posle smrti, da on postoji i da ne postoji..." Zapitavši Budu da objasni tu zagonetku, monah je dobio sledeći odgovor: "To je kao kada bi čovek, ranjen otrovnom strelom, dok se njegova familija i prijatelji žure da pronađu doktora, rekao: 'Neću da mi strela bude uklonjena pre nego što saznam da li je onaj koji me je ranio ratnik, braman, vaisdža ili sudra...; njegovo ime i kome klanu pripada...; da li je visok, prosečne visine ili nizak...; da li je crne, bronzane ili žute puti...;'"  i tako dalje.

Na isti način, kada putujući asketa Vačha nabraja sve gorepomenute teze i njihove antiteze u pokušaju da shvati Budino učenje, Probuđeni odbija podjednako i teze i antiteze, proglašavajući sebe "slobodnim od svake teorije". Suočen sa zbunjenošću Bacche, koji rezonuje sledeći zakone simplicističke logike (ako A nije istinito, onda ne - A mora biti istinito), Buda ga pita da li bi mogao da odgovori kuda je ugašena vatra otišla - na istok, zapad, jug ili sever? Na sagovornikovu spoznaju sopstvenog neznanja, Buda poredi arhata sa ugašenom vatrom: svaka izjava koja se tiče njegovog postojanja bila bi čisto nagađanje.

Iz ovog istog razloga koji ga je doveo do odbacivanja svih teorija, Buda se suprotstavio bramanskoj doktrini Sebstva (atman) kao nepromenjivog elementa ljudskog sastava, a da se time ne pretpostavlja suprotnost koja znači da smrt vodi ka potpunoj anihilaciji arhat-a. Kao i sve drugo, ono što mi nazivamo arhat prosta je lingvistička konvencija koja nema stvarno postojanje.

... Uspevajući da ne upadne u klopku ćorsokaka filozofske spekulacije, Budino učenje je usmereno na spasenje. Buda svaki kosmički proces izvodi iz neznanja (avidya) i sveukupno spasenje iz prestanka neznanja: "Neznanje je to koje proizvodi urođenu Informaciju (samskara); Urođena Informacija je ta koja proizvodi Svest (vijanana); Svest je ta koja proizvodi Imena - i - Oblike (nama-rupa); Imena - i - Oblici su ti koji proizvode šest Senzornih Organa (sadarayayana); Osećaj je taj koji proizvodi Želju (trsna); Želja je ta koja proizvodi Priljubljenost (upadana); Priljubljenost je ta koja proizvodi Postojanje (bhava); Postojanje je to koje proizvodi Rođenje (jati); Rođenje je to koje proizvodi Starost i Smrt (jarmarana)". Lek za starost i smrt prema tome jeste prestanak neznanja, čiji je ekvivalent prihvatanje Bude, njegovog zakona (dharma), i njegove zajednice (samgha).

Osvajanje Indokine

Posle drugog Sabora koji je održan u Vajšaliju, samgha se raspala na dve glavne grupe što je, kroz dalje rascepe, dovelo do složenog sistema budističkih sekti koje ćemo ukratko istražiti. Car Ašoka , unuk Kandragupta , osnivača dinastije Maurija, prešao je u budizam i slao je misije u Baktriju, Sogdianu i u Šri Lanku (Cejlon). Uspeh ove poslednje bio je zapanjujući, jer su Sinhalezi do dana današnjeg ostali budisti. Iz Bengala i Šri Lanke, budizam je osvojio Indokinu i indonežanska ostrva (prvi vek n.e.) Preko Kašmira i istočnog Irana, budizam je propagiran u Centralnoj Aziji i u Kini (prvi vek posle Hrista), u Koreji i u Japanu . U sedmom veku Hristove ere, pustio je korenje u Tibetu.

Između 100. i 250. godine nove ere, pojavio se novi oblik budizma koji se usavršavao kao sredstvo oslobođenja,

superiornije od bilo koje ranije doktrine. Sebe je proglasio Mahajanom, ili Velikim Vozilom, ostavljajući budizmu iz prošlosti naziv Hinadžana, ili Manje Vozilo. Iako prvobitno omalovažavajući, taj terminus technicus može još da se upotrebi u hronologiji i u sistematizaciji budizma, pod uslovom da u sebi ne sadrži ni trunku pežorativne konotacije. Proces kojim je  Mahajana budizam zaživeo nije u potpunosti poznat, ali period tranzicije oko 100. godine posle Hrista proizveo je mnogo važnih tekstova. Već oko sedmog veka,  Mahajana budizam izgubio je svoju vitalnost. Dočekao je uskoro osvit tantričkog budizma čije je Vajrayana, ili Dijamantsko Vozilo, bilo različito. Tantrizam je stigao u Kinu već u 716-oj godini posle Hrista.

Mahajana i Vajrayana su učeni u induskim univerzitetskim centrima, od kojih su najvažniji bili Nalanda i Vikramasila. Uništenjem tih centara 1197. i 1203. od strane turskih osvajača, budizam je praktično nestao iz Indije. Teško je objasniti njegovo povlačenje pred islamom, kada su hinduizam i đainizam nastavili da postoje. Pa, ipak, na isti način na koji je budizam pretrpeo jaki uticaj hinduizma, tako će hinduizam asimilirati veliki broj budističkih ideja i vežbi. Kasnije ćemo doći na sudbinu budizma u Aziji.

***************************

Između 100. i 250. godine nove ere, pojavo se novi oblik budizma koji se usavršavao kao sredstvo oslobođenja

                                    ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.