СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Буда, савршени човјек историјска личност

Индуски будизам, заједно са другим растућим аскетским покретима, био је изазов самодопадљивом и стратификованом индуском друштву. Према уваженим документима то је била оригинална форма Будиног учења.

Буда, чије име значи, на неким језицима - "Просвијетљени", био је, по свему судећи, историјска личност. Ипак, у његовим Животописима, митологија претеже до тачке гдје Буду претвара у прототип "божанског човјека", у складу са индуском традицијом

**************************

Обимна литература о будизму може да буде класификована према традиционалној подели tripitaka, "тројној кошари" сутра (logia (казивања) Буде лично), vinaya (дисциплине) и abhidharma (доктрине). Њима треба додати и бројне sastre, систематичне трактате познатих аутора, jatakame односно Животописе Будине, и тако даље.

Три tripitakas су сачувана: један непотпуни Theravada свештеника из Југоисточне Aзије, састављен на пали језику; онај Sartaastivada-е и Mahasamghika-е у кинеском преводу; и најзад, Тибетанска колекција (Канђур и Танђур) која је најпотпунија. Многи рукописи на санскриту такође су сачувани.

Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Пали, језик Тхеравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Aванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао. Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракритских речи (нракрит, народни језик, за разлику од санскрита, прим. прев.).

Божански човјек

Буда, чије име значи, и на пали и на санскриту, "Просветљени", био је, по свему судећи, историјска личност. Ипак, у његовим Животописима, или jataka-ма, митологија претеже до тачке где Буду претвара у прототип "божанског човека", у складу са индуском традицијом (18.3), који има бројне заједничке особине са савршеним људима у другим религијским традицијама, на пример, са грчким theioi sndres или потоњим оснивачима религија какви су Исус, Мани (пророци, прим. прев.), и други. Наравно, немогуће је раздвојити историјске елементе од оних који су чисто митски.

Па, ипак, чини се да је неколико података стварно. Буда је вероватно био син мање важног краља Сакџа клана из северозападне Индије. Датирање његовог рођења варира између 624. и 448. године пре Христа. Легенда каже да је његова мајка умрла неколико дана после порођаја, али не пре него што је сазнала све могуће претпоставке које се тичу рођења чудесног бића. Према докетским верзијама (докетизам - наука гностичке секте да је Христос имао само привидно тело и да према томе није рођен као човек, прим. прев.) Будиног порекла, његово зачеће и живот у утроби мајке су били безгрешни, његово рођење било је безгрешно, и његово тело је имало све ознаке Краља Света.

У шеснаестој години, принц Siddharta оженио је две принцезе и водио је безбрижан живот у родитељској палати. Међутим, излазећи из палате три пута, наишао је на три неизбежна зла која људском роду наносе бол: старост, патњу и смрт. Изашавши још једном, схватио је лек за њих: мир и спокој које доноси просјачка аскеза.

Пробудивши се једном усред ноћи научио је још једну лекцију о пролазности света, коју су му пружила млитава, попут лешева, тела његових уснулих конкубина. Престрављен, принц је на брзину напустио палату и постао је просјак под именом Gautama. Пошто је напустио двојицу учитеља који су га учили нечему што је било сродно јога филозофији и пракси приступио је, заједно са још петоицом ученика, суровим мучењима тела.

Схвативши бесмисленост таквог немилосрдног аскетизма, прихватио је понуђени пиринач и појео га. У том гесту, његови су ученици видели слабост и напустили су га. Седећи под дрветом смокве, Сакџамуни (аскета Сакџа клана) донео је одлуку да не устаје пре него што прими Буђење. Доживео је јурише Mara, лика који у себи уједињује особине које бисмо могли приписати смрти и ђаволу. У зору, победио је Mara, постајући тако Буда, сада поседнут од стране Четири Истине којима је учио у Бенаресу оне исте ученике који су га били напустили.

Патња настаје из жудње

Прва Истина била је да све пролази кроз патњу (sarvam auhkham): "Рођење је патња, оронулост је патња, болест је патња", све што је пролазно је патња. Друга Истина је да патња настаје из жудње (tanha). Трећа Истина је да нестанак жудње за собом повлачи престанак патње. Четврта истина је откривење Осмоструког Пута (astapada) или Средњег Пута који води гашењу патње: исправно (samuak) гледање, виђење (drsti), решење, одлучност или намера (samkalpa), реч (vak), акција (karmanta), смисао постојања (ajiva), напор (vjajama), сабраност (smrti) и медитација (samadhi). Чини се да је ово она форма која је најближа оригиналној поруци Буде.

После те прве проповеди у Бенаресу, заједница (samgha) обраћених спектакуларно је нарасла, привлачећи брамане, краљеве и аскете. Превише њих за укус Пробуђеног на кога је извршен притисак да врата монаштва отвори женама. Том приликом, предвидео је сумрак Закона (dharma). Буда није био поштеђен љубоморе ривала, нити апсурдних диспута међу монасима. Према одређеним изворима, његов рођак Девадата покушао је да га убије како би постао његов наследник на челу samgha. Међутим, Буда је то избегао, а умро је у осамдесетој години од лошег варења. Такви детаљи, инсистирају научници, сувише су неугодни да би били измишљени. Сходно томе, могли би бити историјски тачни.

После Будиног погреба, (parinirvana), његов је наследник постао Махакасџапа, а не верни ученик и секретар Ananada који, с обзиром да је двадесет година био у директној служби Пробуђеног, никада није имао слободног времена да усаврши медитацију да би постао архат...

... Индуски будизам, заједно са другим растућим аскетским покретима, био је изазов самодопадљивом и стратификованом индуском друштву. Шта је, према тим уваженим документима, била оригинална форма Будиног учења?

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.