Света гора: Хиландар (V)

Огањ прочишћења и покајања

Да ли је ватра која је у марту 2004. захватила српску царску лавру на Светој гори иста она која годинама већ букти у отаyбини односећи људе и светиње, земље и стољећа

Свети манастир, као духовни темељ српског народа, од постанка је дијелио судбину отаyбине. Како некад, тако и сад

"Хиландар као барометар народног бића и овим својим великим страдањем учествује у страдању својега народа..."

Након Косовске битке и погибије кнеза Лазара, долази до сукоба између Бранковића и Лазаревића. У Хиландару се налази рођени брат Вука Бранковића, монах Герасим, што Бранковићима омогућава већи утицај на манастир, али се истовремено одражава и на манастирску економију, због укидања новобрдског дохотка од стране кнегиње Милице и Стефана Лазаревића. И Вук Бранковић је, како сведочи хрисовуља из 1393. године, даривао манастир. Бранковићи 1365. године, откупивши га од манастира Ксиропотама, обнављају запустели манастир Светога Павла. Претпоставља се да је Герасим, након Вукове смрти у турском казамату, брата сахранио у манастиру Светог Павла.

Економске прилике Хиландара се побољшавају тек након смрти Герасима Бранковића, када се поново успостављају присни односи са Лазаревићима. Деспот Стефан обнавља новобрдски доходак од 100 литара сребра годишње, Повељом из 1405. године. Исте године Дубровник преузима обавезу да Хиландару годишње исплаћује 500 дуката. Један од хиландарских дародаваца је Скендер-бегов отац Иван Кастриот, коме је хиландарски игуман Aтанасије за 60 фиорина уступио пирг светог Ђорђа, у коме се склонио пред најездом Турака. Од пирга су данас остали темељи. У припрати Милутинове цркве сахрањен је Иванов син, Скендербегов брат, Репош, што потврђује српске и Православне корене ове арбанашке властеле.

Печат моћне и усправне Србије

Први српски монаси описмењавали су се од Руса и Грка, учећи да преписују и преводе богослужбене и теолошке књиге. Хиландарски типик, првенац хиландарске књижевности, написан је 1199. године, када настаје и Карејски типик. Године, 1200. Свети Сава пише Службу светом Симеону. Доментијан ствара Житије светог Саве и житије светог Симеона. Хиландарска библиотека се пуни књигама и Хиландар брзо почиње да предњачи у српској средњевековној књижевности, дајући цивилизацијски печат моћној и усправној Србији, данас потиснутој из памћења одрођеног потомства. Можда ће нас пренути овај данашњи хиландарски огањ.

Вјековни кантар Србије

На врхунцу моћи српске средњевековне државе Хиландар је имао преко 30 метоха, 360 села, велика имања, на стотине хектара шума, пашњака, ораница... Српска царска лавра по богатству се мерила с омањом државом. Свети владика Николај није случајно забележио да је Хиландар кантар Србије. Судбину отаyбине вековима, као и данас, делио је и свети манастир као духовни темељ српског народа. Када је почетком марта 2004. букнуо пожар, митрополит Aмфилохије је, на згаришту ватром опустошених конака, аутору ових редова изјавио:

"Нисмо се надали да ће огањ који годинама букти у отаyбини, односећи људе и светиње, захватити и Хиландар. Очито да је тај огањ чудним путем, као Божије знамење, стигао до Хиландара. Надајмо се да ће тај огањ овде бити огањ прочишћења, препорода и покајања. Огањ промене. Хиландар као барометар народног бића и овим својим великим страдањем учествује у страдању својега народа..."

Турска освајања нису мимоишла ни једину монашку државу на свету. Света гора под отоманску власт привремено пада око 1403. године, да би у сталном ропству остала од 1430 до 1912. године. Хиландар дели судбину светогорских манастира, који се од ропства бране својим јединим оружјем – уздизањем молитви и покајања према Господу и Заштитници светогорској.

Султан Орхан ферманом присваја целокупну имовину светогорских манастира. Освајачи из перивоја пресвете Богородице односе многе вредне реликвије. Током турске владавине Светом гором, хиландарски монаси походе православне народе, стижући и до Русије. Руски императори, међу којима предњачи Иван Грозни, помажу српску светињу. Хиландар 1556. године на дар у Москви добија Подворје.

На турски зулум, отимачине, пљачке, разбојништва, убиства, калеме се и друге невоље. Године 1722. у великом пожару нестаје стара манастирска библиотека. Огањ је прогутао све од пирга Светог Саве до пирга светог Георгија. Монашке келије претворене су у пепео. И Србија је у то време била спаљена, опустошена, народ је у збеговима бежао из једног у друго ропство.

У помоћ Хиландару притиче Карловачка митрополија. Митрополит Вићентије Поповић скупља помоћ. Четири године касније, ватра, мањих размера, захватила је манастирску трпезарију. Уништен је део фресака монаха Георгија Митрофановића. Хиландарци се не предају. Граде, обнављају, живопишу.

(Наставиће се)

Даривање

И Вук Бранковић је, како сведочи хрисовуља из 1393. године, даровао манастир. Бранковићи 1365. године, откупивши га од манастира Ксиропотама, обнављају запустели манастир Светога Павла. Претпоставља се да је Герасим, након Вукове смрти у турском казамату, брата сахранио у манастиру Светог Павла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.