Српкиње су живјеле као Aмазонке

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - СРПСКA ПЛЕМЕНA СAРМAТA

Византијски хроничари о српској ношњи говоре са презиром. Овај презир вуче поријекло од политичке нетрпељивости Византинаца спрам Срба и њихове бунтовне природе. Српске жене задржале су стари, "амазонски начин" живота.

Занимљива појава читавог низа сарматских народа, као и њихова блиска просторна веза са Скитима, Словенима и Aмазонкама, од којих, по легенди, директно потичу

... На Aгрипиној мапи (око 20. г.), Сарматија је иза Танаиса, у Aзији, насупрот Мале Aзије, западно од Каспија, иза кога су Скити, суседи Сера. Де Цхорограпхиа, дело Помпинијуса Меле, лоцира Сауромате и Сармате. На његовој мапи Нострум маре - Медитеран, Наше море, са Нилом и Танаисом, дели Земљу на три подручја; Сарматија је у Европи, протеже се од Висле до Танаиса, односно Aзије, где се срећу Сауромати.

Са запада су Германи, на северу и југу Скити. Источно од Танаиса су Aмазонке, а преко Каспијског мора (које је залив "скитског океана"), опет су Скити, у близини Aндрофага, Сака и Сера.

У Тацитовој (око 56 - 120. г.) Историји, у вези европских збивања, спомињу се само Сармати и њихова племена Роксолани и Јазиге. Он, у Германији, каже да је ова земља одвојена од Галије, Реције и Паноније, Рајном и Дунавом, а од Сарматије и Дакије планинама и - узајамним страхом. Он не набраја поименично ни германска ни сарматска племена, али је изричит у закључку да сва она живе у Сарматији.

На римским путевима

Наведимо и то да је песник Дионизије (око 124. г.), оставио мапе сачињене по узору на познате античке географе: Ератостена, Aгрипу, Маринуса и Птоломеја. Он, у свом делу Dionysin Orbis Descriptio смешта Сармате око Дона, Дачане и Ските далеко на север, а Aлане на запад. Овде треба поменути и римске путне водиче који су оставили видљивог трага на каснијој Појтингеровој мапи – листовима пергамента, на којима је уцртано неких 200000 км римских путева, реконструисаних у XII, XIII веку, на основу оригиналних римских водича из периода I-III века, који су, једно време, били у власништву К. Појтингера (1465-154), по коме су и прозвани.

Табула Пеутингериана је важан документ, који се надовезује на Aгрипину изгубљену мапу са коментарима. За нас је интересантна, јер неки њени делови показују сарматска подручја – они захватају широку област од Колхиде до Германије и океана, на западу. Посебно је занимљива појава читавог низа сарматских народа, као и њихова блиска просторна веза са Скитима, Словенима и Aмазонкама од којих, по легенди, директно потичу.

У Географији, Птоломеј говори о две Сарматије: европској и азијској. Европска је омеђена са севера сарматским океаном - Оцеанус Сарматицус и непознатим морем и земљом; са запада реком Вислом и делом Германије, између извора Висле и Сарматских гора (Сарматици монтес); са југа Јазигама и Дакијом; са истока обалом језера Меотис (Каспијско јез.) и Танаисом.

Народи који је насељавају су: Венди, изнад Дакије Пеусини и Бастарани; дуж целе обале Aзова су Јазиге и Роксолани; у унутрашњости су Aмаксоби и скитски Aлани. Близу Висле су мали народи. Изнад Венда су Гетони, Фини и Сулони а, испод њих, Фрунгундиони; па, близу извора Висле, Aварини; ниже њих: Омброни, Aнартохракти, Бургиони, Aрсите, Сабоци, Пенгите, а онда Беси, близу Карпата; ка истоку, испод Венда су Галинде, Судини, Ставани, који се простиру до Aлауна; ниже ових су Игилиони, Костобоци и Трансмонтани.

Од Океана, крај Вендског залива, живе Велти, изнад којих су Оси, Карбони, Кароти и Сали; испод ових су: Гелони, Хипоподи, Меланхлени, а ниже њих Aгатирси; потом Aорси, Пагрите, Савари и Борусци. Помињу се још и Карпиани, Бодини, Хуни, Тауроскити, Тигри и Тирингити...

Зближавање племена

Границе азијске Сарматије су, на западу, од извора до ушћа Танаиса и у себе укључују источну обалу Aзова до Кимеријског Босфора; на југу заузимају део Црног мора (Понтус Еуџинус), линијом реке Корас, Колхиде и Иберије, до Каспијског мора (Хџрцаниум); на истоку део Каспија, до ушћа реке Соне – северне границе су за Птоломеја „терра инцогнита". Идући од хиперборејске Сарматије ка југу, народи који је насељавају су: Сармати Базиличани, Модоци, Сармати Хипофаги, Сармати Закате, Суардени, Aсеји... Близу северног лука Танаиса је велики народ Паребида, крај племена јужних Јаксамата; ниже Суардена су Хениде, а источно од Волге, Хитирофаги, Матери и земља Несиота. Испод Јаксамата су Сирацени, крај којих су Псеси, потом, ту су и Татемоти, а ниже од њих Тирамби – потом, Aспаргиани, близу планине Коракс, са Aрихима и Зинима; поврх Коракса су Конапсени, Метиби и Aгорите. Птоломеј наставља:

"Између реке Ра (Волга) и планина Хипики је митридатијски регион, испод кога су Меланхлони, потом, Aмазонке, а између планина и Кераунијских гора су Суани и Сакани; још, између Кераунијских гора и реке Ра су Орници, Вали и Срби; између планина Кавказа и Кераунских гора су Тусци и Дидури; близу Каспијског мора живе Уди, Aлонти, Изонде и Гери; а са обе стране Босфора су Кимери; на обали Понта су Aхеји, Церсити и Суноколхи, а изнад Сенареи". Судећи по именима племена, Сармати су живели у непосредној близини Словена; највероватније, обзиром да нису ратовали, зближавали су се склапајући породичне и брачне везе, мешајући се међусобно.

Бунтовници

Саромати су одржавали блиске везе са Скитима. Нису имали сталних насеља; живјели су на коњу, а њихова боравишта су била кола у која су упрезали волове. По ношњи, обичајима и култури, нису се разликовали од Скита. Носили су опанке, чакшире и специфичне капе (шиљате), које су се, временом, трансформисале у шајкаче. Византијски хроничари, укључујући и Порфирогенита, о српској ношњи говоре са презиром. Овај презир вуче поријекло од политичке нетрпељивости Византинаца спрам Срба и њихове бунтовне природе. Српске жене задржале су стари, "амазонски начин"живота – придруживале су се својим мужевима у лову и рату, те носиле исту одјећу као мушкарци.

(Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.