Средоземље постаје тијесно народима

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ- (Измијењена географија) (2)

Послије напада на Свјетски трговински центар и Пентагон 11. септембра 2001. године у Европи наступила нова ера у грчевитим напорима да се схвати шта уствари Исток значи за овај континент. Политичка географија још дуго неће бити консолидована. С обзиром на ширење, Европска унија ће морати да размисли о свом схватању појма "Исток". Блиски исток и Исток су два по свему различита региона

Догађаји 11. септембра 2001. свакако су проузроковали извесне промене у односима на глобалном плану. Aмерички политичари и медији брзо су нам ставили до знања да, поред Европе, сада и Русија припада заједничкој "алијанси за борбу против тероризма".

Тиме је Федерација такорећи померена ка Западу, јер је истовремено, под велом културних промена, створена нова политичка ситуација. У складу с примитивном представом о "крсташком походу против џихада (свети рат)" исламски свет је, прилично неодређено, нападан као "Исток". Круг се донекле затвара, будући да појам Блиски исток, који је коришћен да би се направила разлика у односу на Далеки исток, са европске тачке гледишта представља једну од одлика глобалне политике. Географске називе прате загонетност, недовољна обавештеност, легенде и митови.

Можда је то и било оправдано у време када је Јохан Волфганг Гете писао Западно-источни диван - у коме се, уосталом, изражава поштовање према оријенталном свету - али данас је последица извесне америчко-европске надмености, иза које се крије недостатак знања, као, на пример, када се терористички напади сврставају у категорију верских сукоба и при том се потпуно предвиђа да је оно што нас је задесило вероватно последица напетости изазване супротностима између богатих и сиромашних, моћи и немоћи, као и различитих култура.

 Кризне зоне су близу

Поред економских и социјалних, до изражаја долазе, наравно, и културна питања. Реч је о протесту против америчког утицаја на данашњу цивилизацију, али и о великој промени у схватању света и живота коју нам је наметнула индустријско-технолошки детерминисана егзистенција.

Становништво је изложено превеликим захтевима за промену и прилагођавање, не само на Блиском истоку већ и у Индији и Aфрици. Због тога никог не би требало да чуди што се наилази на отпор, чему можда доприносе наступ СAД као суперсиле, али и препотентност Европљана. Недостатак данашњег света глобалних комуникација је што свакодневно шаље поруку о ситуацији код нас и о благодетима економског развоја у којима уживамо.

Проблеми се неће зауставити на постојећим кризним зонама, а ми не поклањамо довољно пажње неуједначеном економском и демографском развоју. Иако говоримо о старењу европског друштва, не пратимо довољно стопу природног прираштаја у нашем суседству. Један од показатеља који то потврђују је да кроз историју никада није могло са сигурношћу да се каже где су стварне границе Европе. Да у географији опет постоје неке нејасноће показује чињеница да су на јужном ободу Средоземног мора, од Марока до Египта, смештене државе које бележе огроман раст становништва, налазећи се, при том, на тлу из кога се развила Европа. Када помислимо ко је све живео на тој територији у античко доба, у периоду раног хришћанства, па и у ери плодног полумесеца (исламски свет од Кордобе до Бухаре), схватићемо да поједностављено гледање на ствари, почевши од тероризма па све до фундаментализма, али и приписивање примитивности одређеним народима напросто ничему не воде.

Нема сумње да је после напада на Светски трговински центар и Пентагон 11. септембра 2001. године у Европи наступила нова ера у грчевитим напорима да се схвати шта Исток значи за овај континент. Поред утврђивања новог геополитичког положаја, предмет дискусије унутар Европе вероватно представља и глобална расподела задатака.

Улога Русије и Кине

Због чињенице да су СAД у међувремену прогласиле Руску Федерацију делом алијансе за борбу против тероризма, као да је то нешто што се подразумева, појам "Истока" више неће моћи тек тако да се примени ни на овај део Европе. Тиме смо се приближили схватању које сам запазио још пре неколико деценија у Совјетском Савезу. Када су ме 1968. године у Чабаровску одвели до кинеске границе, где су тада постојали сукоби са режимом Мао Цедунга, водич ми је објаснио да тамо Совјетски Савез брани "Запад". У међувремену су границе значајно померене, што показује и нова оријентација у сукобу у Чеченији, где се одједном мање говори о људским правима. Кина је важан привредни партнер и Русија, додуше уздржано, у многим питањима следи СAД и ЕУ у Уједињеним нацијама. Фасцинантно је колико се брзо догађају такве промене и како вредности које су биле толико цењене наједном постају релативна величина када се појаве нове представе о политичким претњама. Политичка географија још дуго неће бити консолидована. С обзиром на ширење, Европска унија ће морати да размисли о свом схватању појма "Исток".

Пакт стабилности

У оквиру познате расправе о "финалите д Еуропе" постоји читав низ неразјашњених питања попут онога о статусу Украјине и Белорусије, али и Молдавије и, мало даље, Кавказа. Та питања неће моћи да се избјегну, јер су неке државе овог региона, због своје безбедносне ситуације, већ почеле да подносе одговарајуће захтеве за учешће у међународним активностима. Обављајући дужност у Југоисточној Европи био сам суочен не само са чињеницом да је Молдавија постала члан Пакта стабилности за Југоисточну Европу него и са покушајима Грузије и Aзербејџана да се представе као партнери.

                                                                              (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.