Sredozemlje postaje tijesno narodima

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU- (Izmijenjena geografija) (2)

Poslije napada na Svjetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine u Evropi nastupila nova era u grčevitim naporima da se shvati šta ustvari Istok znači za ovaj kontinent. Politička geografija još dugo neće biti konsolidovana. S obzirom na širenje, Evropska unija će morati da razmisli o svom shvatanju pojma "Istok". Bliski istok i Istok su dva po svemu različita regiona

Događaji 11. septembra 2001. svakako su prouzrokovali izvesne promene u odnosima na globalnom planu. Američki političari i mediji brzo su nam stavili do znanja da, pored Evrope, sada i Rusija pripada zajedničkoj "alijansi za borbu protiv terorizma".

Time je Federacija takoreći pomerena ka Zapadu, jer je istovremeno, pod velom kulturnih promena, stvorena nova politička situacija. U skladu s primitivnom predstavom o "krstaškom pohodu protiv džihada (sveti rat)" islamski svet je, prilično neodređeno, napadan kao "Istok". Krug se donekle zatvara, budući da pojam Bliski istok, koji je korišćen da bi se napravila razlika u odnosu na Daleki istok, sa evropske tačke gledišta predstavlja jednu od odlika globalne politike. Geografske nazive prate zagonetnost, nedovoljna obaveštenost, legende i mitovi.

Možda je to i bilo opravdano u vreme kada je Johan Volfgang Gete pisao Zapadno-istočni divan - u kome se, uostalom, izražava poštovanje prema orijentalnom svetu - ali danas je posledica izvesne američko-evropske nadmenosti, iza koje se krije nedostatak znanja, kao, na primer, kada se teroristički napadi svrstavaju u kategoriju verskih sukoba i pri tom se potpuno predviđa da je ono što nas je zadesilo verovatno posledica napetosti izazvane suprotnostima između bogatih i siromašnih, moći i nemoći, kao i različitih kultura.

 Krizne zone su blizu

Pored ekonomskih i socijalnih, do izražaja dolaze, naravno, i kulturna pitanja. Reč je o protestu protiv američkog uticaja na današnju civilizaciju, ali i o velikoj promeni u shvatanju sveta i života koju nam je nametnula industrijsko-tehnološki determinisana egzistencija.

Stanovništvo je izloženo prevelikim zahtevima za promenu i prilagođavanje, ne samo na Bliskom istoku već i u Indiji i Africi. Zbog toga nikog ne bi trebalo da čudi što se nailazi na otpor, čemu možda doprinose nastup SAD kao supersile, ali i prepotentnost Evropljana. Nedostatak današnjeg sveta globalnih komunikacija je što svakodnevno šalje poruku o situaciji kod nas i o blagodetima ekonomskog razvoja u kojima uživamo.

Problemi se neće zaustaviti na postojećim kriznim zonama, a mi ne poklanjamo dovoljno pažnje neujednačenom ekonomskom i demografskom razvoju. Iako govorimo o starenju evropskog društva, ne pratimo dovoljno stopu prirodnog priraštaja u našem susedstvu. Jedan od pokazatelja koji to potvrđuju je da kroz istoriju nikada nije moglo sa sigurnošću da se kaže gde su stvarne granice Evrope. Da u geografiji opet postoje neke nejasnoće pokazuje činjenica da su na južnom obodu Sredozemnog mora, od Maroka do Egipta, smeštene države koje beleže ogroman rast stanovništva, nalazeći se, pri tom, na tlu iz koga se razvila Evropa. Kada pomislimo ko je sve živeo na toj teritoriji u antičko doba, u periodu ranog hrišćanstva, pa i u eri plodnog polumeseca (islamski svet od Kordobe do Buhare), shvatićemo da pojednostavljeno gledanje na stvari, počevši od terorizma pa sve do fundamentalizma, ali i pripisivanje primitivnosti određenim narodima naprosto ničemu ne vode.

Nema sumnje da je posle napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine u Evropi nastupila nova era u grčevitim naporima da se shvati šta Istok znači za ovaj kontinent. Pored utvrđivanja novog geopolitičkog položaja, predmet diskusije unutar Evrope verovatno predstavlja i globalna raspodela zadataka.

Uloga Rusije i Kine

Zbog činjenice da su SAD u međuvremenu proglasile Rusku Federaciju delom alijanse za borbu protiv terorizma, kao da je to nešto što se podrazumeva, pojam "Istoka" više neće moći tek tako da se primeni ni na ovaj deo Evrope. Time smo se približili shvatanju koje sam zapazio još pre nekoliko decenija u Sovjetskom Savezu. Kada su me 1968. godine u Čabarovsku odveli do kineske granice, gde su tada postojali sukobi sa režimom Mao Cedunga, vodič mi je objasnio da tamo Sovjetski Savez brani "Zapad". U međuvremenu su granice značajno pomerene, što pokazuje i nova orijentacija u sukobu u Čečeniji, gde se odjednom manje govori o ljudskim pravima. Kina je važan privredni partner i Rusija, doduše uzdržano, u mnogim pitanjima sledi SAD i EU u Ujedinjenim nacijama. Fascinantno je koliko se brzo događaju takve promene i kako vrednosti koje su bile toliko cenjene najednom postaju relativna veličina kada se pojave nove predstave o političkim pretnjama. Politička geografija još dugo neće biti konsolidovana. S obzirom na širenje, Evropska unija će morati da razmisli o svom shvatanju pojma "Istok".

Pakt stabilnosti

U okviru poznate rasprave o "finalite d Europe" postoji čitav niz nerazjašnjenih pitanja poput onoga o statusu Ukrajine i Belorusije, ali i Moldavije i, malo dalje, Kavkaza. Ta pitanja neće moći da se izbjegnu, jer su neke države ovog regiona, zbog svoje bezbednosne situacije, već počele da podnose odgovarajuće zahteve za učešće u međunarodnim aktivnostima. Obavljajući dužnost u Jugoistočnoj Evropi bio sam suočen ne samo sa činjenicom da je Moldavija postala član Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu nego i sa pokušajima Gruzije i Azerbejdžana da se predstave kao partneri.

                                                                              (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.