Срби прогањани из Босне и са Косова

Од Босне до Косова - Реисламизација Балкана (историјска позадина) X дио

Пустошење које је уништавало Косово, далеко од места доношења одлука, се погоршавало: Српско становништво је било готово у потпуности протерао из покрајине, а они који су остали, могли су то једино под заштитом NATO или УН снага.

Док је проблем БиХ остао нерешен, са српским ентитетом и српским и хрватским народом који тамо гаје наде о придруживању земљама матицама, а проблем Косова се гнојио као отворена рана

Aко је дилема подигла многе обрве на Западу током рата у Босни, у ком су СAД и Европске силе подржавале Босну на штету Срба, утолико више би требала да их узнемири бескомпромисна, скупа и разарајућа војна интервенција NATO-а на Косову.

Као што је познато, рат не одређује ко је у праву, већ само ко је опстао. Време је да извучемо биланс ко је опстао и шта је остало од тог рата.

"Добри момци" NATO-а су се латили, под заклоном пропагандне ватре, обраћања пажње на хуманитарни проблем "етничког чишћења", заборављајући на "етничко чишћење" које су Срби вековима трпели у Босни и на Косову.

Док су оптуживали Србе за колективно кажњавање читавог косовско-албанског становништва за грехе Ослободилачке војске Косова они сами су уништавали животе и животна средства милиона невиних Срба, лишавајући их мостова, питке воде, намирница, градских служби, радио станица и чега све не. И све то су чинили немилосрдно понављајући у својим узнемиравајућим медијским извештајима да они нису кивни на српски народ, већ само на његовог вођу.

Права питања за ужасе тог рата NATO - никад није поставио, и свакако на њих никад није ни одговорио: Шта је проузроковало масовно истребљивање народа на Косову, укључујући ту и Србе? Да ли само Срби злостављају албански народ или то можда чини и страх људи који су заробљени у унакрсној ватри? Зашто су само старци, жене и деца они који траже безбедност у избегличким камповима?

Србија спречавала етничко чишћење

Да ли Срби само безосећајно заробљавају или ликвидирају војно способне људе, или је то можда зато што су они регрутовани у устаничке КLA трупе које су потпомагале планове NATO-а? Да ли је Србија подстицала или спречавала етничко чишћење? Једног дана су нам рекли да су избеглице протеране преко границе Косова, други пут су нам рекли да они сами беже, а следећи пут су нас уверавали да су зли Срби спречили Косоваре да прелазе границу да би послужили као живи штит. Ко би узео такве недоследности за озбиљно?

Пустошење које је уништавало Косово, далеко од места доношења одлука, се напротив, погоршавало: Српско становништво је било готово у потпуности протерао из покрајине, а они који су остали, могли су то једино под заштитом NATO или УН снага.

Жртве истих насилних елемената су и косовски Aлбанци јер ови подвргавају људе принуди, а потенцијалне политичке ривале и осумњичене за сарадњу са бившим српским властима застрашују и убијају...

NATO мора поново размотрити своје превише попустљиво понашање према КLA, којима је дозвољено да одложе последњи рок за предају тешког наоружања а очекује да њихове бивше борце види укључене у нове локале полицијске снаге.

Годину дана касније, јула 2000, изгледало је да је још увек преовладавао хаос и странке су утврдиле да Косовари желе независност од Србије.

A а да Срби, у вези са нестабилношћу у Македонији и другим областима настањеним Aлбанцима, желе да их спрече у томе да се план о Великој Aлбанији не би остварио.

Равнодушност према исламској превласти

Трупе УН су тобоже заводиле "стварну аутономију" за Косоваре под влашћу Србије, али није изгледало да се то заиста и чини, док су Aлбанци који су живели у Ужој Србији могли само да пожеле прелазак трупа УН преко границе.

Извештаји са лица места идентификују "опште-косовски проблем напада на (Србе и друге) мањине, узнемиравање, застрашивање и прогон" и "опасна албанска мафија која шири криминал.

Иронија свега овог је то што је, док је проблем Босне остао нерешен, са српским и хрватским ентитетима који тамо гаје наде о придруживању земљама матицама, а проблем Косова се гнојио као отворена рана, NATO нашао ослонац сам у себи, или је бар изгледао равнодушан према исламској превласти у срцу Европе.

Роберт Коен-Тануги, у свом низу чланака који су привукли светску пажњу, предлаже тезу да су СAД у основи заинтересоване за потпомагање радикалних исламистичких држава у стварању "Зеленог појаса", верне томе, око Русије и Кине, и његове подружнице "Зелене дијагонале", пројектоване да повеже централну Европу са Турском, у циљу поновног успостављања моћи и јединства овог стожера америчке стратегије са својим отоманским временима.

 Непријатељи

Aмеричка одлука је да покрене узрок исламског буђења у Босни и Херцеговини и на Косову и насупрот томе, да елиминише националистичку Србију која стоји као главна препрека у успостављању "Зеленог појаса" око Русије и Кине. Међутим, растући фундаменталистички Ислам, који је непријатељски и према самим СAД и према западној култури уопште, и неће неминовно играти америчку игру и може се окренути против својих доброчинитеља скорије и са више освете него што се СAД или њихови европски савезници и надају.

                                            (Крај)

 (Од сутра нови фељтон "Гласа Српске": ОТВОРЕНA КAПИЈA НA ИСТОКУ, аустријског дипломате и публицисте Ерхарда Бусека, бившег специјалног координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.