Srbi proganjani iz Bosne i sa Kosova

Od Bosne do Kosova - Reislamizacija Balkana (istorijska pozadina) X dio

Pustošenje koje je uništavalo Kosovo, daleko od mesta donošenja odluka, se pogoršavalo: Srpsko stanovništvo je bilo gotovo u potpunosti proterao iz pokrajine, a oni koji su ostali, mogli su to jedino pod zaštitom NATO ili UN snaga.

Dok je problem BiH ostao nerešen, sa srpskim entitetom i srpskim i hrvatskim narodom koji tamo gaje nade o pridruživanju zemljama maticama, a problem Kosova se gnojio kao otvorena rana

Ako je dilema podigla mnoge obrve na Zapadu tokom rata u Bosni, u kom su SAD i Evropske sile podržavale Bosnu na štetu Srba, utoliko više bi trebala da ih uznemiri beskompromisna, skupa i razarajuća vojna intervencija NATO-a na Kosovu.

Kao što je poznato, rat ne određuje ko je u pravu, već samo ko je opstao. Vreme je da izvučemo bilans ko je opstao i šta je ostalo od tog rata.

"Dobri momci" NATO-a su se latili, pod zaklonom propagandne vatre, obraćanja pažnje na humanitarni problem "etničkog čišćenja", zaboravljajući na "etničko čišćenje" koje su Srbi vekovima trpeli u Bosni i na Kosovu.

Dok su optuživali Srbe za kolektivno kažnjavanje čitavog kosovsko-albanskog stanovništva za grehe Oslobodilačke vojske Kosova oni sami su uništavali živote i životna sredstva miliona nevinih Srba, lišavajući ih mostova, pitke vode, namirnica, gradskih službi, radio stanica i čega sve ne. I sve to su činili nemilosrdno ponavljajući u svojim uznemiravajućim medijskim izveštajima da oni nisu kivni na srpski narod, već samo na njegovog vođu.

Prava pitanja za užase tog rata NATO - nikad nije postavio, i svakako na njih nikad nije ni odgovorio: Šta je prouzrokovalo masovno istrebljivanje naroda na Kosovu, uključujući tu i Srbe? Da li samo Srbi zlostavljaju albanski narod ili to možda čini i strah ljudi koji su zarobljeni u unakrsnoj vatri? Zašto su samo starci, žene i deca oni koji traže bezbednost u izbegličkim kampovima?

Srbija sprečavala etničko čišćenje

Da li Srbi samo bezosećajno zarobljavaju ili likvidiraju vojno sposobne ljude, ili je to možda zato što su oni regrutovani u ustaničke KLA trupe koje su potpomagale planove NATO-a? Da li je Srbija podsticala ili sprečavala etničko čišćenje? Jednog dana su nam rekli da su izbeglice proterane preko granice Kosova, drugi put su nam rekli da oni sami beže, a sledeći put su nas uveravali da su zli Srbi sprečili Kosovare da prelaze granicu da bi poslužili kao živi štit. Ko bi uzeo takve nedoslednosti za ozbiljno?

Pustošenje koje je uništavalo Kosovo, daleko od mesta donošenja odluka, se naprotiv, pogoršavalo: Srpsko stanovništvo je bilo gotovo u potpunosti proterao iz pokrajine, a oni koji su ostali, mogli su to jedino pod zaštitom NATO ili UN snaga.

Žrtve istih nasilnih elemenata su i kosovski Albanci jer ovi podvrgavaju ljude prinudi, a potencijalne političke rivale i osumnjičene za saradnju sa bivšim srpskim vlastima zastrašuju i ubijaju...

NATO mora ponovo razmotriti svoje previše popustljivo ponašanje prema KLA, kojima je dozvoljeno da odlože poslednji rok za predaju teškog naoružanja a očekuje da njihove bivše borce vidi uključene u nove lokale policijske snage.

Godinu dana kasnije, jula 2000, izgledalo je da je još uvek preovladavao haos i stranke su utvrdile da Kosovari žele nezavisnost od Srbije.

A a da Srbi, u vezi sa nestabilnošću u Makedoniji i drugim oblastima nastanjenim Albancima, žele da ih spreče u tome da se plan o Velikoj Albaniji ne bi ostvario.

Ravnodušnost prema islamskoj prevlasti

Trupe UN su tobože zavodile "stvarnu autonomiju" za Kosovare pod vlašću Srbije, ali nije izgledalo da se to zaista i čini, dok su Albanci koji su živeli u Užoj Srbiji mogli samo da požele prelazak trupa UN preko granice.

Izveštaji sa lica mesta identifikuju "opšte-kosovski problem napada na (Srbe i druge) manjine, uznemiravanje, zastrašivanje i progon" i "opasna albanska mafija koja širi kriminal.

Ironija svega ovog je to što je, dok je problem Bosne ostao nerešen, sa srpskim i hrvatskim entitetima koji tamo gaje nade o pridruživanju zemljama maticama, a problem Kosova se gnojio kao otvorena rana, NATO našao oslonac sam u sebi, ili je bar izgledao ravnodušan prema islamskoj prevlasti u srcu Evrope.

Robert Koen-Tanugi, u svom nizu članaka koji su privukli svetsku pažnju, predlaže tezu da su SAD u osnovi zainteresovane za potpomaganje radikalnih islamističkih država u stvaranju "Zelenog pojasa", verne tome, oko Rusije i Kine, i njegove podružnice "Zelene dijagonale", projektovane da poveže centralnu Evropu sa Turskom, u cilju ponovnog uspostavljanja moći i jedinstva ovog stožera američke strategije sa svojim otomanskim vremenima.

 Neprijatelji

Američka odluka je da pokrene uzrok islamskog buđenja u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i nasuprot tome, da eliminiše nacionalističku Srbiju koja stoji kao glavna prepreka u uspostavljanju "Zelenog pojasa" oko Rusije i Kine. Međutim, rastući fundamentalistički Islam, koji je neprijateljski i prema samim SAD i prema zapadnoj kulturi uopšte, i neće neminovno igrati američku igru i može se okrenuti protiv svojih dobročinitelja skorije i sa više osvete nego što se SAD ili njihovi evropski saveznici i nadaju.

                                            (Kraj)

 (Od sutra novi feljton "Glasa Srpske": OTVORENA KAPIJA NA ISTOKU, austrijskog diplomate i publiciste Erharda Buseka, bivšeg specijalnog koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.