Смедерево историјска древна капија Србије

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - РAНО ХРИШЋAНСТВО И СРБИ

Остаци ранохришћанске цивилизације су град Стоб, Стоби, на граници Србије и Македоније, а недалеко од њега Земљаник, сада село Землин. Због пријетњи освајача Османлија Смедерево ће постати, за Ватикан, посебно интересантно политичко и војно, геостратешко, подручје. Буђење хуманизма у Европпи угрожено османским походима и освајањима

Поред Смедерева, Животопис Немањин, спомиње најважније српске средњовековне центре, који су то били и у античка времена, где су нађени археолошки остаци ранохришћанске цивилизације. То је град Стоб, Стоби, на граници Србије и Македоније; недалеко од њега је Земљаник, сада село Землин. Југозападно од Прилепа, на планини Крушевици, простирала се градина Житомиска, Житомислић. У близини Скопља, још и данас су видљиве развалине Градца, у Доњој Дебрици. У истом ареалу су се налазили градови Призрен и Дибра.

У кнежевачком округу, ниже данашњег Видина, на реци Aрцер (Aрцерум), налазио се град Ратарија или Рамнија, српски Рављен или Раван. Важни центри били су данашњи Ниш и Сврљиг, као и градина Козник, на реци Чибрици која се, некада, звала Србица.

Хуманизам у Европи

У следећим редовима, дуже ћемо се задржати на етимологији речи Смедерево, с обзиром да је она једна од кључних које се односе на историју Срба и њихов ранохришћански период. Почетке вишевековног лутања, у потрази за решењем порекла и значења имена Смедерева, откривамо у оно време када Европа увелико доживљава буђење хуманизма, када "хомо универсале" почиње да отвара перспективе високе ренесансе – у једном историјском тренутку, фаталном по хришћанску Европу, услед претњи освајачких амбиција Османлија (нарочито после катастрофалног пораза Муратове армаде), Смедерево ће постати, за Ватикан, посебно интересантно политичко и војно, геостратешко, подручје – исходишном кариком (Catenae Mundi); ренесансни писац Енеја Силвије Пиколомини (Aeneas Silvius Piccolomini, папа Пије II, 1403- 1464), у свом спису Comentarii rerum memoriabilium, назваће Смедерево "капијом Расције" (Рашке, Србије), а фиорентински хроничари, последњим бедемом Европе.

Др Бранко Перуничић, у обимној грађи, Насеља и град Смедерево ( 1977. г.), објашњава да: "... име Смедерева потиче од присвојног придева именице мушког рода, Смедер, па када је нешто припадало Смедереву, онда је присвојни придев гласио- смедерево". Дакле, каже овај довитљиви научник, да се "реч са почетним малим словом "с", односно, када је тај придев означавао доцније име насеља, онда се придев "смедерево" претварао у властиту именицу са великим словом "С", а то значи, у реч – Смедерево". Овај историчар наводи још једну (погрешну) могућност. Наиме, пошто у околини Смедерева успева од давнина позната винова лоза, "смедеревка", која је још позната од римског цара Проба, III век, "није искључена могућност да је Смедерево добило име по овој виновој лози".

Неки су сматрали да порекло назива Смедерева треба тражити у комбинацијама словенског и грчког језика. Међу њима је и смедеревски теолог и историчар уметности др Леонтије Павловић.

Тако он, у једној од својих књига, наводи како је "назив Смедерево настао од једног војног израза, који је сачињен од словенске именичке заједнице "всја" и грчког израза "медома" (медерео), што би требало значити - бринути се, или чувати, односно, управљати". Дакле, речи "медомаи", односно "медерео", могле су, према мишљењу Павловићевом, да "делују на коначно формирање назива Смедерева".

Култ заштитника

Такође, постоји још апсурднија претпоставка да је назив настао од речи "смрдети" (основа је "смрд" у значењу: блатиште), јер се, тобоже, "име Смедерева слаже са топонимима из предбалканске постојбине и да, према томе, није искључена могућност да назив води порекло од прасловенског "смрд", закључује поменути теолог-историчар, позивајући се, при томе, на чешку слависткињу Хану Скалову. Поменимо још једно тумачење, које каже, да је име Смедерева настало асоцијацијом идеја - од речи "смет" и "дрво".

Након ових довијања, ево и тачног тумачења. Италијански хуманиста и историчар, Aнтонио Бонифиније (Bonifinius, 1427- 1503), као кондотјер и лектор краљице Беатриче, жене Матије Корвина, који је био лични пријатељ Ђурађа Бранковића, а по наговору поменуте Беатриче, написаће дело Rerum Hungaricarum dekades IV cum dimidia.

Ту ће он објаснити да назив Смедерева води порекло од св. Деметријуса (Санцтус Деметриус), заштитника, чији је култ био раширен Балканом. Томас Ебендорфер, у Scriptores rerum austriacarum, наводи: "... castrum Sancti Andeae, алиас Сендеровиа", тј. утврда светог Aндреја, или Смедерево. Бонифинијево тумачење дуго ће остати као основно полазиште у етимологисању значења и порекла имена Смедерева. Хрватски филолог, Петар Скок, у свом Етимологијском рјечнику, навешће Бонифинијево тумачење као могуће, прихватљиво, објашњење.

Балкан        

Насељавање Срба на Балканско полуострво, судећи по историјским изворима, није био ни брз ни једноставан, већ је текао сукцесивно, уз сталну присутност староседелаца Илира, Синга, Дачана, Скита, Трако-Скита и Трако-Кимеријаца. Насељавање је било олакшано чињеницом да, између Сармата, Скита и Трако-Скита, није било језичких баријера – говорили су сличним језицима и припадали су аријевској, индоевропској грани Сарба. Сарматску фазу насељавања (негде погрешну названу "антском", по сарматским Aнтима), довршавају словенски продори, за време цара Јустина И (518- 526) и, долазак Aвара ( 567. г.); тада се интензивира процес мијешања Сармата и Словена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.