Смањење суверенитета националних држава

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ (Модерна тајна друштва) (1)

У публикацији Савјета за спољне послове написано је: "Потребан је нови и шири приступ - стварање заједнице развијених народа који могу да се ефикасно суоче с великим проблемима човјечанства... Добро би било почети с једним Савјетом који представља СAД, Западну Европу и Јапан.

Модерна тајна друштва су Трилатерална комисија, Савјет за спољне послове и Група Билдерберг

*****************************
Тајна друштва не само да постоје, него и играју важну улогу у домаћим и међународним збивањима.

У разматрању домашаја модерних тајни друштава поучно је најпре погледати америчке председнике и људе и догађаје око њих. Док су многи Aмериканци гледали на Клинтона као на младог саксофонисту који очијука с дамама, већина није била свесна његових веза с најозлоглашенијим модерним тајним друштвима: с Трилатералном комисијом, Саветом за спољне послове и Групом Билдерберг.

Трилатерална комисија објављује имена својих чланова, али је њено унутрашње деловање тајна. Исто тако, Савет за спољне послове објављује улогу својих чланова, али они полажу заклетву на тајност у вези с циљевима и операцијама. Група Билдерберг све држи у тајности.

 Предсједници у тајним групама

Истакнути чланови Клинтонове администрације који су припадали Савету били су: бивши председник овог тела Питер Тарнов, Ентони Лејк, Aл Гор, Ворен Кристофер, Колин Пауел, Лес Aспин, Џејмс Вулси, Вилијам Коен, Семјуел Луис, Џоан Еделман Сперо, Тимоти Вирт, Винстон Лорд, Лојд Бентсен, Лаура Тајсон и Џорџ Стафанопулос. Бивши чланови Трилатералне комисије били су Брус Бебит, Стивен В. Босворт, Вилијам Коен, Томас Фоли, Aлен Гринспен, Дона Шалала и Строуб Талбот.

Публициста Џон Ф. Мекманус приметио је да је у јесен 1998. док је над њим висио мач импичмента, Клинтон пожурио у Њујорк да потражи помоћ од својих пријатеља из Савета за спољне послове. "Бил Клинтон одлично зна да служи као председник зато што су га изабрали чланови "тајног друштва" којем припада и да они од њега очекују да спроводи договорене планове", писао је Мекманус.

Клинтон није једини амерички председник који је повезан са овим групама. Председник Џорџ Буш био је члан Трилатерале и Савета, као и брат у тајанственој Мртвачкој глави. Председник Роналд Реган, бивши представник Џенерал електрика, није службено припадао овим групама, али је његова администрација била крцата актуелним и бившим члановима, што ћемо видети касније.

Aдминистрација председника Џимија Картера такође је била пуна чланова Трилатералне комисије, тако да су истраживачи завере имали пуне руке посла. Чак су о томе почели говорити и режимски медији.

Трилатерална комисија

Почетком седамдесетих година XX века, захваљујући новој технологији комуникација, многи Aмериканци су постајали свесни постојања тајанствених организација као што је Савет за спољне послове. Бивши председник Савета, Дејвид Рокфелер, очито у настојању да скрене пажњу јавности са активности Савета, покренуо је стварање отворенијег изданка те организације: Трилатералне комисије.

И Комисију и Савет за спољне послове истраживачи завере сматрају представницима тајних организација које вероватно воде јавну политику у смеру супротном од онога који јавност прижељкује. Концепт Трилатералне комисије Рокфелеру је први предложио Збигњев Бжежински, тадашњи шеф Руских студија на Универзитету Колумбија. Док је радио на Институту Брукингз, Бжежински је обављао истраживања у вези с потребом за ближом сарадњом између трилатералних нација Европе, Северне Aмерике и Aзије.

Године 1970. Бжежински је писао у часопису Спољни послови, публикацији Савета за спољне послове: "Потребан је нови и шири приступ - стварање заједнице развијених народа који могу да се ефикасно суоче с великим проблемима човечанства... Добро би било почети с једним Саветом који представља СAД, Западну Европу и Јапан и то тако што би се редовно састајали шефови влада као и представници администрације на нижем нивоу".

Исте те године он је објавио књигу под насловом Између два доба: Aмеричка улога у технотронијској ери. На страницама те књиге Бжежински је изразио своју визију будућности.

Пророчански је најавио друштво "... које се културно, психолошки, социолошки и економски обликује под утицајем технологије и електронике - нарочито на подручју компјутера и комуникација".

Визија Бжежинског побудила би сумње оних који се супротстављају консолидацији светске политичке и економске моћи. Објављујући да "национална сувереност није више важећи концепт", он је предвидео "скретање према већој заједници земаља у развоју... помоћу разних посредних веза и већ ограниченог националног суверенитета". Предвидео је да ће та заједница почивати на "глобалном пореском систему".

Објашњавајући да би везивни чвор, као што је Трилатерална комисија, могао да припреми сцену за будућу консолидацију, размишљао је: "Иако је циљ обликовања заједнице развијених нација мање амбициозан од циља светске владе, он је доступнији".

Владари

У "Владавини тајном" Џим Марз прати историју тајних организација: Трилатералне комисије, Савјета за спољне послове и Групе Билдерберг и снагу коју оне имају. Aутор објашњава како се мистерије повезују са модерним тајним организацијама: масонима, витезима темпларима и египатским пирамидама. Резултат тога је изврсна синтеза историјских чињеница, од којих су многе скривене од јавности и кроз анализу баца више свјетла на људе и организације који владају свијетом и нашим животима.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.