Smanjenje suvereniteta nacionalnih država

VLADAVINA TAJNOM (Moderna tajna društva) (1)

U publikaciji Savjeta za spoljne poslove napisano je: "Potreban je novi i širi pristup - stvaranje zajednice razvijenih naroda koji mogu da se efikasno suoče s velikim problemima čovječanstva... Dobro bi bilo početi s jednim Savjetom koji predstavlja SAD, Zapadnu Evropu i Japan.

Moderna tajna društva su Trilateralna komisija, Savjet za spoljne poslove i Grupa Bilderberg

*****************************
Tajna društva ne samo da postoje, nego i igraju važnu ulogu u domaćim i međunarodnim zbivanjima.

U razmatranju domašaja modernih tajni društava poučno je najpre pogledati američke predsednike i ljude i događaje oko njih. Dok su mnogi Amerikanci gledali na Klintona kao na mladog saksofonistu koji očijuka s damama, većina nije bila svesna njegovih veza s najozloglašenijim modernim tajnim društvima: s Trilateralnom komisijom, Savetom za spoljne poslove i Grupom Bilderberg.

Trilateralna komisija objavljuje imena svojih članova, ali je njeno unutrašnje delovanje tajna. Isto tako, Savet za spoljne poslove objavljuje ulogu svojih članova, ali oni polažu zakletvu na tajnost u vezi s ciljevima i operacijama. Grupa Bilderberg sve drži u tajnosti.

 Predsjednici u tajnim grupama

Istaknuti članovi Klintonove administracije koji su pripadali Savetu bili su: bivši predsednik ovog tela Piter Tarnov, Entoni Lejk, Al Gor, Voren Kristofer, Kolin Pauel, Les Aspin, Džejms Vulsi, Vilijam Koen, Semjuel Luis, Džoan Edelman Spero, Timoti Virt, Vinston Lord, Lojd Bentsen, Laura Tajson i Džordž Stafanopulos. Bivši članovi Trilateralne komisije bili su Brus Bebit, Stiven V. Bosvort, Vilijam Koen, Tomas Foli, Alen Grinspen, Dona Šalala i Stroub Talbot.

Publicista Džon F. Mekmanus primetio je da je u jesen 1998. dok je nad njim visio mač impičmenta, Klinton požurio u Njujork da potraži pomoć od svojih prijatelja iz Saveta za spoljne poslove. "Bil Klinton odlično zna da služi kao predsednik zato što su ga izabrali članovi "tajnog društva" kojem pripada i da oni od njega očekuju da sprovodi dogovorene planove", pisao je Mekmanus.

Klinton nije jedini američki predsednik koji je povezan sa ovim grupama. Predsednik Džordž Buš bio je član Trilaterale i Saveta, kao i brat u tajanstvenoj Mrtvačkoj glavi. Predsednik Ronald Regan, bivši predstavnik Dženeral elektrika, nije službeno pripadao ovim grupama, ali je njegova administracija bila krcata aktuelnim i bivšim članovima, što ćemo videti kasnije.

Administracija predsednika Džimija Kartera takođe je bila puna članova Trilateralne komisije, tako da su istraživači zavere imali pune ruke posla. Čak su o tome počeli govoriti i režimski mediji.

Trilateralna komisija

Početkom sedamdesetih godina XX veka, zahvaljujući novoj tehnologiji komunikacija, mnogi Amerikanci su postajali svesni postojanja tajanstvenih organizacija kao što je Savet za spoljne poslove. Bivši predsednik Saveta, Dejvid Rokfeler, očito u nastojanju da skrene pažnju javnosti sa aktivnosti Saveta, pokrenuo je stvaranje otvorenijeg izdanka te organizacije: Trilateralne komisije.

I Komisiju i Savet za spoljne poslove istraživači zavere smatraju predstavnicima tajnih organizacija koje verovatno vode javnu politiku u smeru suprotnom od onoga koji javnost priželjkuje. Koncept Trilateralne komisije Rokfeleru je prvi predložio Zbignjev Bžežinski, tadašnji šef Ruskih studija na Univerzitetu Kolumbija. Dok je radio na Institutu Brukingz, Bžežinski je obavljao istraživanja u vezi s potrebom za bližom saradnjom između trilateralnih nacija Evrope, Severne Amerike i Azije.

Godine 1970. Bžežinski je pisao u časopisu Spoljni poslovi, publikaciji Saveta za spoljne poslove: "Potreban je novi i širi pristup - stvaranje zajednice razvijenih naroda koji mogu da se efikasno suoče s velikim problemima čovečanstva... Dobro bi bilo početi s jednim Savetom koji predstavlja SAD, Zapadnu Evropu i Japan i to tako što bi se redovno sastajali šefovi vlada kao i predstavnici administracije na nižem nivou".

Iste te godine on je objavio knjigu pod naslovom Između dva doba: Američka uloga u tehnotronijskoj eri. Na stranicama te knjige Bžežinski je izrazio svoju viziju budućnosti.

Proročanski je najavio društvo "... koje se kulturno, psihološki, sociološki i ekonomski oblikuje pod uticajem tehnologije i elektronike - naročito na području kompjutera i komunikacija".

Vizija Bžežinskog pobudila bi sumnje onih koji se suprotstavljaju konsolidaciji svetske političke i ekonomske moći. Objavljujući da "nacionalna suverenost nije više važeći koncept", on je predvideo "skretanje prema većoj zajednici zemalja u razvoju... pomoću raznih posrednih veza i već ograničenog nacionalnog suvereniteta". Predvideo je da će ta zajednica počivati na "globalnom poreskom sistemu".

Objašnjavajući da bi vezivni čvor, kao što je Trilateralna komisija, mogao da pripremi scenu za buduću konsolidaciju, razmišljao je: "Iako je cilj oblikovanja zajednice razvijenih nacija manje ambiciozan od cilja svetske vlade, on je dostupniji".

Vladari

U "Vladavini tajnom" Džim Marz prati istoriju tajnih organizacija: Trilateralne komisije, Savjeta za spoljne poslove i Grupe Bilderberg i snagu koju one imaju. Autor objašnjava kako se misterije povezuju sa modernim tajnim organizacijama: masonima, vitezima templarima i egipatskim piramidama. Rezultat toga je izvrsna sinteza istorijskih činjenica, od kojih su mnoge skrivene od javnosti i kroz analizu baca više svjetla na ljude i organizacije koji vladaju svijetom i našim životima.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.