Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (5)

Мајстору трубе "Мајсторско писмо"

На Првом сабору свиране су као задате песме "Са Овчара и Каблара" и "Бледи месец загрлио звезду Даницу", и као слободне мелодије, по избору трубача, песма, марш и коло. На Другом сабору свирало се као задато само "Са Овчара и каблара", а слободно, по избору такмичара, једна песма, марш и коло. На Трећем сабору песма "Са Овчара и Каблара" постала је саборска химна. За такмичење трубачи су свирали по једну песму, марш и коло или чочек. Мелодије су обавезно морале да буду изворне и из краја одакле долазе трубачи.

 

Када је донета одлука да се, кроз предтакмичења, у Гучи нађе двадесет оркестара који ће се такмичити на Сабору, смањен је број такмичарских нумера. Остале су само песме, кола и чочеци. Марш се више није свирао. Није му ни било место међу изворним мелодијама.

Тако се дошло до устаљеног такмичарског програма. Сваки оркестар је добио по седам минута времена за свој наступ.

 

Такмичарске награде

На Првом сабору награђени су најбољи трубач и најбољи оркестар на основу одлука стручног жирија. Тако је било и на Другом и на Трећем сабору.

 На Четвртом сабору, поред стручног, формиран је жири публике, који је најпопуларнијим трубачима додељивао "Трубу публике". Од тада до данас, на свим Саборима одлуке доносе оба жирија.

На Петом сабору стручни жири први пут је доделио Меморијалну награду "Професор Миодраг Васиљевић" за најизворније свирање на такмичењу. На том Сабору су оркестри, први пут, добили и посебне награде за најбоље одсвирану песму, коло и марш.

 

На Осмом сабору почиње да се додељује награда најбољем бубњару. На Деветом сабору, поред бубњара, награде добијају и најбољи басиста и тенориста. Све те награде додељују се и данас - постале су традиционалне.

 

Од Трећег сабора, поред прве трубе и првог оркестра, стручни жири додељивао је и титуле друге и треће трубе и другог и трећег оркестра.

Најбољег трубача на Првом сабору наградио је илустровани лист "Дуга". Од Другог сабора до данас награде најбољем трубачу и најбољем оркестру додељивао је недељни часопис "Илустрована политика". Најпопуларнијем трубачу награде додељује дневни лист "Вечерње новости". Значајну награду - за најизворније музицирање, под називом "Проф. Миодраг Васиљевић" - "Од злата јабука", даривао је од 1990. Радио Београд - Други програм, да би је последњих година додељивали листови, "Експрес Политика", па "Политика", као "Златну јабуку".

 

Постоји и низ других награда које трубачима или оркестрима додељују стални или повремени донатори Сабора.

Трубачи који су три пута били победници, или добијали најзначајније награде Сабора, проглашавају се за Мајсторе трубе, добијају "Мајсторска писма", а имена им бивају уклесана у мермерну плочу на зиду Дома културе у Гучи.

 

Највиши признати документ

Мајсторско писмо је највиши признати документ за обављање трубачке делатности. Трубачи су надарени уметници који своју уметност и знање преко свог инструмента, трубе, преносе до слушалаца, гледалаца, до жирија, који потом оцењује вредност мелодије која се састоји у правилном ритмичком изражавању, чисто одсвираним тоновима, као и по вредности мелодије тешко изводљивој на дувачким инструментима, а и по добро увежбаном хармонском звуку који оркестар изводи.

 

Мајсторско писмо је титула Мајстора трубе, а Мајстор трубе једино се може постати победом на трубачкој сцени и само добром свирком у Гучи.

Имена добитника овог високог признања уписују се на мермерној плочи Дома културе у Гучи, а тада трубачи постају историјске личности из области музичке културе ове државе.

Организатор је 1996. године поставио мермерну плочу на зграду Дома културе на којој се уписују имена Мајстора трубе, а плоча се сваке године допуњује именима освајача ове титуле.

 

Ову плочу открио је признати југословенски и светски композитор Зоран Христић, који је више пута био предсједник жирија и велики љубитељ трубачке музике и трубачка које неизмерно воли, па је тако својим радом допринео постојању и трајању ове велике манифестације и постављању јединственог обележја великанима трубачког надметања и знања.

 

Нажалост, неки од трубачких имена отишли су у вечност. Многи мајстори трубе данас учествују у филмским остварењима, неки промовишу врхунска музичка остварења у свету а готово сви су снимили за националне издавачке куће и друге издаваче грамофонске плоче, аудио и видео касете, компакт дискове са одабраним трубачким нумерама које се продају у земљи и свету у милионским тиражима. Они су данас неизбежни учесници свих светских спортских, културних и музичких догађаја, а ове 2006. године били су учесници Светског првенства у фудбалу.

На мермерној плочи уписано је 36 трубачких имена и презимена мајстора трубе.

 

Јасна правила 

Имајући у виду жељу за постизањем извођења на сцену најквалитетнијих трубачких оркестара кроз интерпретацију изворне музике, организатор је успоставио правилник у чијем доношењу су учествовали сви капелници трубачких оркестара, који чине скупштину Драгачевског сабора трубача.

Нарочито је наглашен поступак пријављивања за предтакмичење, начин одабира музичких нумера за интерпретацију и оркестарско свирање, сам наступ на сцени у предтакмичењу и такмичењу, као и награђивање по категоријама односно по инструментима у оркестру.

Посебно је утврђен правилник о дисциплини и одговорности трубача учесника у предтакмичењу и такмичењу, као и начин именовања жирија (стручног, публике) и друго.

 

Циљ постојећег правилника одраз је жеље трубачких оркестара и трубача, али и организатора, да се најбољи нађу на такмичењу у Гучи.

Да би се неки трубачки оркестар појавио у Гучи на завршној сцени такмичења морао је да прође предтакмичење и да на предтакмичењу победи у одређеним дисциплинама. У категорији трубачких оркестара и појединаца који не морају да се такмиче на предтакмичењу, налазе се победници претходног Сабора: Најбољи оркестар, Прва труба, Оркестар који је победио у изворном музицирању, и Труба публике.

Међутим, и победнички оркестри и трубачи су обавезни да, због квалитета музицирања, наступе на предтакмичењу свога краја. У супротном, не могу се такмичити на наредном Сабору.

По посебној процедури на самом такмичењу могу се појавити и оркестри који из оправданих разлога (а које оцењује организатор) нису прошли предтакмичење, а својим музицирањем заслужују да се појаве на такмичењу.

 

Према изводима из правилника такође је предвиђено да оркестар може бројати 10 чланова, од којих вођице или прве трубе - флигхорне могу бити три или четири интерпретатора на тенору, један басиста, један добошар и један бубњар.

Правилником није дозвољено да се у оркестрима нађу лица која свирају на тромблонима, саксофонима, обоама, кларинетима и осталим дувачким инструментима, осим у ревијалном делу и у амбијенту забављања гостију под шатрама и на другим местима.

 

Правилником је такође уређено да су шефови оркестара дужни седам дана пре одржавања предтакмичења организатору да доставе попуњену пријаву са подацима чланова оркестра који наступају и који инструмент у оркестру свирају. Овим правилником је такође предвиђено да се забрањује прелазни рок трубачких имена из оркестра у оркестар у времену од поднете пријаве за предтакмичење па до завршетка Сабора у Гучи, што је у противном било ригорозно кажњавано до искључења трубачког оркестра да се за годину дана не може појавити на сцени.

 

Строго придржавање написаног

До 1993. године сви трубачки оркестри изводили су по три нумере и то: изворну песму, изворно коло, марш - корачницу, а од 1993. године само две нумере и то: изворну песму и изворно коло.

Занимљив је један случај који потврђује огромну жељу трубачких оркестара да се појаве на завршној сцени, а забележен је у Сурдулици, где је по правилу у предтакмичењу био велики број трубачких оркестара у борби за квалификовање за завршно такмичење у Гучи. Чувеном трубачу Божидару Николићу - Доњи била је сахрана мајке на дан предтакмичења, а он је после сахране дошао на сцену и изборио своје место за такмичење у Гучи.

 

Такође, оркестар по правилнику мора наступати под истим именом написаним у пријави од предтакмичења до завршетка такмичења у Гучи.

На финалном такмичењу у Гучи наступа 20 оркестара, од тога: девет из Сурдулице - југ Србије, шест са Златибора - западна Србија, три из Котраже - централна Србија (Рашки и Моравички округ) и два из Бољевца - источна Србија, с тим да жири може препоручити другачији начин долазака оркестара са других предтакмичења у Гучу.

 

Правилником је предвиђено да дечији оркестри могу наступати до 15 година старости, јуниорски до 23 године старости и сениорски преко 23 године старости, али да поједини чланови из млађих категорија могу учествовати у старијим категоријама само ако нису учесници у оркестру свог узраста.

 

Правилником је такође предвиђено, али по посебној процедури, да оркестри који нису изборили право такмичења у Гучи, а њихово музицирање и интерпретација су веома квалитетни, могу наступати у Гучи у ревијалном делу и делу забављања сабораша.

Овако строго придржавање прописаних правила обезбедило је врхунско извођење трубачких нумера на завршној сцени, али и ригорозно кажњавање трубачких имена, кроз које су прошли данас Мајстор трубе Слободан Салијевић, али и један од најпознатијих српских, европских и светских трубачких мајстора Бобан Марковић, који су елиминисани и били под казном годину дана.  

 

 

"Дивљи оркестри"

Сви оркестри који се у Гучи појаве без позива сматрају се такозваним "Дивљим оркестрима" и они се по правилу удаљавају из Гуче уз помоћ трубачких инспектора које сваке године организатор одређује за те намене.

(Дијелови из књиге "Трубачка будилица од Гуче до вечности")

  

(Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.