Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (20)

Свирај трубо, свирала задуго

Сабор је нешто најлепше и највредније што је изнедрио народ овога краја. Он нас је одвео у свет, и свет довео код нас. Сабор годинама пружа шансу бржег и бољег свеукупног развоја Гуче и Драгачева                                                                     

Као круна свега долази најсвечанији и најузвишенији тренутак Сабора - почиње финално такмичење трубача. Надметање за часне победнике Сабора. Пукне онолико прангија колико је било Сабора, кад двеста трубача засвирају стару народну песму на ЏИЏ века: “Са Овчара и Каблара”. Свирају је као химну Сабора, а гости је дочекују на ногама, као сваку химну. Огласе се навијачи и симпатизери - бодрећи своје трубаче, али друге неће вређати.

Стручни жири, и жири публике, пажљиво слушају све оркестре и у записнике, поред стручности, уносе и свој образ.

После тога настаје велико славље и весеље. Буде то луда ноћ, посебно за оне који су навијали за победнике. Свира се, пева и игра до зоре наредног дана.

Тако се у радости и весељу завршава сваки Сабор. На растанку се увек чује: “Видећемо се догодине у Гучи. Довиђења до идућег Сабора, Свирај, трубо, свирала задуго, за весеље и низашта друго.”

Строжији критеријуми

Као један од оснивача Сабора трубача у Гучи, и један од његових организатора, пуних четрдесет три године, узимам себи за право, а на основу вишегодишњих искустава, да садашњим и будућим организаторима упутим најискреније поруке.

Сабор је нешто најлепше и највредније што је изнедрио народ овога краја. Он нас је одвео у свет, и све довео код нас. Сабор годинама пружа шансу бржег и бољег свеукупног развоја Гуче и Драгачева. На нама је да то што боље искористимо. Поред програма Сабора и забаве коју пружамо нашим гостима, ми им морамо понудити и услуге и производе наше велике и мале привреде, пољопривреде, туризма у свим облицима; производе старих заната (ткања, везиља, каменорезаца, абаyија, кројача, грнчара, опанчара, дрводеља и ашчија); производе белог мрса, ракије, пекмеза и сувих шљива, малина, купина, боровница и другог воћа. За све ово за Сабор треба урадити посебне програме и понуде. Уз строжије критеријуме, то морају учинити и драгачевски сликари и вајари, произвођачи носача звука, као и писци публицисти који користе боје, звуке и усмена народна књижевна казивања о Сабору и Драгачеву. Све на Сабору мора да буде квалитетно и представљено на највишем нивоу, како то и доликује манифестацији која је дубоко закорачила у свет.

Да би се могло опстати и успешно деловати у свету, и парирати великим светским фестивалима, Сабор мора окупити око себе најпознатије привреднике, туристичке раднике, уметнике и организаторе. Више није могуће препустити да Сабор организују само локалне снаге (одбори) које сачињавају људи политички изабрани, без довољно знања и искуства. Такав начин рада је одавно превазиђен. Ради тога је потребно, опет говорим на основу искуства, оформити у оквиру Сабора и нова тела као што су: економски и уметнички савети. Први би окупио најспособније и најкреативније привреднике који би Сабору, и овом крају, обезбедило средства за бољу реализацију свих програма и бржи развој у сваком погледу.

Aутентичан и наш

Уметнички савет би окупио познате стручњаке из разних области културе, који би правили програме Сабора и старали се да они буду квалитетни и аутентични до краја. Оба савета би се обавезивала да Сабор сачува своју изворност, традицију и дух нашег народа - своју људску топлину и непосредност.

И убудуће треба истрајати да се на Сабору свира само трубачка музика, што више уживо, без бучних разгласа. Уз ово треба опет вратити и обавезу да сви учесници Сабора, посебно трубач, буду стално у својим народним ношњама. Волео бих да Бобана Марковића, иако сам то већ рекао, трубача који се највише уздигао и доживео велику светску славу, коју проноси, са поносом, заједно са славом Сабора трубача и Гуче, из земље у земљу, из града у град по читавом свету, Сабор именује за почасног амбасадора, а Гуча - престоница трубе, за почасног грађанина.

Чувајмо Сабор. Ми од њега немамо ништа вредније. Сабор је постао светски - али мора остати аутентичан и наш. Његов мото и даље нека буде:

Свирај трубо, свирала задуго - за весеље и низашта друго.

О Драгачевском сабору трубача написано је на десетине књига познатих аутора који су инспирисани овом манифестацијом, у чијим садржајима је наглашено врхунско музичко умеће и надареност оркестара, трубача и других саборских гостију, затим традиција, народна култура, историја, обичаји, изворност, занати и занимања у нестајању.

И ова документарна књига “Трубачка будилица од Гуче до вечности” је показатељ свих саборских збивања од прошлости до садашњости.

(Крај)

Чувајмо Сабор. Ми од њега немамо ништа вредније

Нови фељтон

Од сутра у “Гласу Српске” нови фељтон: “Удаја црногорских принцеза”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.