Saborska zbivanja u Guči od prošlosti do sadašnjosti (20)

Sviraj trubo, svirala zadugo

Sabor je nešto najlepše i najvrednije što je iznedrio narod ovoga kraja. On nas je odveo u svet, i svet doveo kod nas. Sabor godinama pruža šansu bržeg i boljeg sveukupnog razvoja Guče i Dragačeva                                                                     

Kao kruna svega dolazi najsvečaniji i najuzvišeniji trenutak Sabora - počinje finalno takmičenje trubača. Nadmetanje za časne pobednike Sabora. Pukne onoliko prangija koliko je bilo Sabora, kad dvesta trubača zasviraju staru narodnu pesmu na DžIDž veka: “Sa Ovčara i Kablara”. Sviraju je kao himnu Sabora, a gosti je dočekuju na nogama, kao svaku himnu. Oglase se navijači i simpatizeri - bodreći svoje trubače, ali druge neće vređati.

Stručni žiri, i žiri publike, pažljivo slušaju sve orkestre i u zapisnike, pored stručnosti, unose i svoj obraz.

Posle toga nastaje veliko slavlje i veselje. Bude to luda noć, posebno za one koji su navijali za pobednike. Svira se, peva i igra do zore narednog dana.

Tako se u radosti i veselju završava svaki Sabor. Na rastanku se uvek čuje: “Videćemo se dogodine u Guči. Doviđenja do idućeg Sabora, Sviraj, trubo, svirala zadugo, za veselje i nizašta drugo.”

Strožiji kriterijumi

Kao jedan od osnivača Sabora trubača u Guči, i jedan od njegovih organizatora, punih četrdeset tri godine, uzimam sebi za pravo, a na osnovu višegodišnjih iskustava, da sadašnjim i budućim organizatorima uputim najiskrenije poruke.

Sabor je nešto najlepše i najvrednije što je iznedrio narod ovoga kraja. On nas je odveo u svet, i sve doveo kod nas. Sabor godinama pruža šansu bržeg i boljeg sveukupnog razvoja Guče i Dragačeva. Na nama je da to što bolje iskoristimo. Pored programa Sabora i zabave koju pružamo našim gostima, mi im moramo ponuditi i usluge i proizvode naše velike i male privrede, poljoprivrede, turizma u svim oblicima; proizvode starih zanata (tkanja, vezilja, kamenorezaca, abayija, krojača, grnčara, opančara, drvodelja i aščija); proizvode belog mrsa, rakije, pekmeza i suvih šljiva, malina, kupina, borovnica i drugog voća. Za sve ovo za Sabor treba uraditi posebne programe i ponude. Uz strožije kriterijume, to moraju učiniti i dragačevski slikari i vajari, proizvođači nosača zvuka, kao i pisci publicisti koji koriste boje, zvuke i usmena narodna književna kazivanja o Saboru i Dragačevu. Sve na Saboru mora da bude kvalitetno i predstavljeno na najvišem nivou, kako to i dolikuje manifestaciji koja je duboko zakoračila u svet.

Da bi se moglo opstati i uspešno delovati u svetu, i parirati velikim svetskim festivalima, Sabor mora okupiti oko sebe najpoznatije privrednike, turističke radnike, umetnike i organizatore. Više nije moguće prepustiti da Sabor organizuju samo lokalne snage (odbori) koje sačinjavaju ljudi politički izabrani, bez dovoljno znanja i iskustva. Takav način rada je odavno prevaziđen. Radi toga je potrebno, opet govorim na osnovu iskustva, oformiti u okviru Sabora i nova tela kao što su: ekonomski i umetnički saveti. Prvi bi okupio najsposobnije i najkreativnije privrednike koji bi Saboru, i ovom kraju, obezbedilo sredstva za bolju realizaciju svih programa i brži razvoj u svakom pogledu.

Autentičan i naš

Umetnički savet bi okupio poznate stručnjake iz raznih oblasti kulture, koji bi pravili programe Sabora i starali se da oni budu kvalitetni i autentični do kraja. Oba saveta bi se obavezivala da Sabor sačuva svoju izvornost, tradiciju i duh našeg naroda - svoju ljudsku toplinu i neposrednost.

I ubuduće treba istrajati da se na Saboru svira samo trubačka muzika, što više uživo, bez bučnih razglasa. Uz ovo treba opet vratiti i obavezu da svi učesnici Sabora, posebno trubač, budu stalno u svojim narodnim nošnjama. Voleo bih da Bobana Markovića, iako sam to već rekao, trubača koji se najviše uzdigao i doživeo veliku svetsku slavu, koju pronosi, sa ponosom, zajedno sa slavom Sabora trubača i Guče, iz zemlje u zemlju, iz grada u grad po čitavom svetu, Sabor imenuje za počasnog ambasadora, a Guča - prestonica trube, za počasnog građanina.

Čuvajmo Sabor. Mi od njega nemamo ništa vrednije. Sabor je postao svetski - ali mora ostati autentičan i naš. Njegov moto i dalje neka bude:

Sviraj trubo, svirala zadugo - za veselje i nizašta drugo.

O Dragačevskom saboru trubača napisano je na desetine knjiga poznatih autora koji su inspirisani ovom manifestacijom, u čijim sadržajima je naglašeno vrhunsko muzičko umeće i nadarenost orkestara, trubača i drugih saborskih gostiju, zatim tradicija, narodna kultura, istorija, običaji, izvornost, zanati i zanimanja u nestajanju.

I ova dokumentarna knjiga “Trubačka budilica od Guče do večnosti” je pokazatelj svih saborskih zbivanja od prošlosti do sadašnjosti.

(Kraj)

Čuvajmo Sabor. Mi od njega nemamo ništa vrednije

Novi feljton

Od sutra u “Glasu Srpske” novi feljton: “Udaja crnogorskih princeza”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.