Са­бор­ска зби­вања у Гу­чи од про­шлос­ти до са­дашњос­ти (18)

N.N.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Са­бор­ска зби­вања у Гу­чи од про­шлос­ти до са­дашњос­ти (18)

Спе­ци­ја­ли­те­ти Дра­га­чев­ског са­бо­ра

Кад се ка­же спе­ци­ја­ли­тет он­да се ми­сли на по­тпу­но здра­ву хра­ну јагњећег пе­чења ко­је ина­че до­ми­ни­ра, а испод ша­тре се мо­гу на­ћи и дру­ги спе­ци­ја­ли­те­ти по­пут ку­пу­са у земљаном лон­цу ро­штиља, као и по­се­бни пос­ту­пак справљања хај­ду­чког ће­ва­па, из­врсног си­ра, кај­ма­ка, про­је

Сва­дбе­ни бар­јак ос­та­је у ку­ћи мла­де­на­ца, али бар­ја­ктар узи­ма све да­ро­ве са ко­ји­ма је бар­јак био оки­ћен јер са­мо њему при­па­да­ју.

У одре­ђе­ни дан (ра­ни­је до­го­во­рен) од при­ја­теља иде мла­да са мла­до­жењом, све­кром, све­крвом, де­ве­ри­ма, за­ова­ма, је­трва­ма и дру­гим бли­жим ро­ђа­ци­ма у по­вра­так (вра­ћа по­се­ту) сво­јим ро­ди­тељима.

Та­да се први пут мла­ди­ни ро­ди­тељи по­тан­ко оба­вес­те о при­ли­ка­ма сво­га де­те­та у но­вом до­му. Ово и ова­ко је не­кад би­ло.

Да­на с у ери мо­бил­них те­ле­фо­на и дру­гих те­хни­чких дос­ти­гну­ћа ро­ди­тељи су оба­ве­ште­ни о сва­ком де­таљу о свом де­те­ту. У ово да­нашње вре­ме одно­си ме­ђу мла­ди­ма уре­ђе­ни су на дру­го­ја­чи­јим прин­ци­пи­ма не­го што је то не­ка­да би­ло.

Опи­са­ни тра­ди­ци­онал­ни сва­дбе­ни оби­ча­ји и њихов са­вре­ме­ни са­држај у се­ли­ма Дра­га­че­ва и ча­чан­ског и ми­ла­но­ва­чког кра­ја по­ка­зу­је да при­па­да­ју тра­ди­ци­онал­ном на­сле­ђу.

Њихов са­вре­ме­ни са­држај и фор­ма при­ла­го­ђа­ва­ју се вре­ме­ну, схва­тањима и нас­то­јањима друш­тве­не сре­ди­не на одржа­вању кон­ти­ну­ите­та у скла­ду са жи­во­тним то­ко­ви­ма.

Нас­та­ла су зна­чај­на са­жи­мања или ре­ду­ци­рања, тран­сфор­ма­ци­је не­ких обре­да и нес­та­јања одре­ђе­них де­ло­ва. Ма­ни­фес­та­ци­она фор­ма је про­мењена, та­ко да не­ма тра­ди­ци­онал­не оде­ће.

Сва­то­ви се пре­во­зе ауто­мо­би­ли­ма, сва­дбе­на го­зба и ве­сеље при­ре­ђу­ју се под ве­ли­ким ша­тра­ма и угос­ти­тељским са­ла­ма, уки­ну­те су мно­ге за­бра­не, мла­ден­ци одла­зе на сва­дбе­но пу­то­вање итд.

Ипак, нас­то­ји се на очу­вању ми­ни­му­ма ус­таљеног са­држа­ја - од са­купљања сва­то­ва, одлас­ка по не­вес­ту, вен­чања, сва­дбе­ног ве­сеља са го­збом, до ре­до­сле­да дру­гих пос­ту­па­ка и обре­да ко­ји се још изво­де. Има још дос­та то­га што ни­је по­тпу­но изо­би­ча­је­но, па и не­ких ри­ту­ала вер­ске са­држи­не ко­ји се одржа­ва­ју као радње за ства­рање до­брог ра­спо­ло­жења и као ста­рин­ски оби­ча­ји и на­ви­ке.

У са­вре­ме­ној сва­дби има не­кад и ра­зли­чи­тих пре­на­гла­ша­вања ко­ји­ма се же­ли успос­та­ви­ти пре­ки­ну­та ве­за са не­ким де­ло­ви­ма на­сле­ђа.

Та­ко се не­ким пос­туп­ци­ма да­је пре­ве­ли­ки зна­чај или се по­тпу­но од­сту­па од оно­га што је у скла­ду са тра­ди­ци­јом, а упра­во у убе­ђењу да чи­не оно што је ствар­ни оби­чај се­ла одно­сно кра­ја.

Ов­де се ми­сли првен­стве­но на мо­ма­чко и де­во­ја­чко ве­че, ко­је да­нас има зна­чај­ну при­ме­ну, док је то у оби­ча­ји­ма ста­ре српске сва­дбе у Дра­га­че­ву и ши­ре у за­па­дној Срби­ји био по ко­ји усамљени слу­чај и то у то­ну ви­ђења са мом­ком ко­ји се же­ни или де­вој­ком ко­ја се уда­је. Без ика­квог фол­кло­ра, не ра­чу­на­ју­ћи скро­мно српско гос­то­прим­ство, мо­ма­чкој и де­во­ја­чкој ве­че­ри се при­да­вао ма­ли зна­чај.

Ка­ра­кте­рис­ти­ке тру­ба­чких де­ша­вања у Гу­чи тра­ју већ по­ла ве­ка. По­ред до­бре за­ба­ве, опу­штања, дру­жења, слу­шања из­врсне прво­кла­сне тру­ба­чке му­зи­ке под ша­тра­ма, кад не­ко­ли­ко ор­кес­та­ра на ма­лој удаљенос­ти сви­ра ра­зли­чи­те ме­ло­ди­је из све сна­ге, а је­дни дру­ги­ма не сме­та­ју и са­бо­ра­ше до­во­де до де­ли­ри­ју­ма, па чес­то ска­чу на сто­ло­ве и пле­шу и за­бављају се као на ве­ли­ким свет­ским кар­не­вал­ским ма­ни­фес­та­ци­ја­ма, пос­то­ји и из­врсна хра­на за све гос­те ко­ја се слу­жи под ша­тра­ма у Гу­чи.

По­се­бан спе­ци­ја­ли­тет сва­ког Са­бо­ра је јагњеће пе­чење ко­је се слу­жи уче­сни­ци­ма про­гра­ма и гос­ти­ма. Оно је, ина­че, про­гла­ше­но као спе­ци­ја­ли­тет.

Јагњеће ме­со пе­че се на ћу­му­ру ко­ји се прои­зво­ди од бу­ко­вог дрве­та, а бу­ко­во дрво на прос­то­ру Гу­че и Дра­га­че­ва при­зна­то је као ви­со­ко­ква­ли­те­тно и здра­во дрво.

По­зна­те су стоље­тне бу­кве ко­је се на­па­ја­ју нај­чис­ти­јом здра­вом - пи­ја­ћом во­дом из ду­би­не земље до ко­је ни­ка­да не до­ла­зе пес­ти­ци­ди или дру­ге хе­ми­ка­ли­је.

Кад се ка­же спе­ци­ја­ли­тет он­да се ми­сли на по­тпу­но здра­ву хра­ну јагњећег пе­чења ко­је ина­че до­ми­ни­ра, а испод ша­тре се мо­гу на­ћи и дру­ги спе­ци­ја­ли­те­ти по­пут ку­пу­са у земљаном лон­цу ро­штиља, као и по­се­бни пос­ту­пак справљања хај­ду­чког ће­ва­па, из­врсног си­ра, кај­ма­ка, про­је ко­ја се до­би­ја од прво­кла­сног ку­ку­ру­за, а мле­вењем у во­де­ни­ца­ма по­то­ча­ра­ма са во­де­ни­чким ка­ме­ном, ра­зне ра­ки­је од прво­кла­сних шљива, спе­ци­ја­ли­те­ти без ви­ру­сног кром­пи­ра и дру­го.

Вла­да Срби­је сво­јом одлу­ком од 22. ма­ја 2001. го­ди­не про­гла­си­ла је Ла­пи­да­ри­јум у пар­ку Осно­вне шко­ле за спо­ме­ник кул­ту­ре од зна­ча­ја, не са­мо за Гу­чу и Дра­га­че­во, већ и за Срби­ју као држа­ву. Овом одлу­ком кру­ни­сан је ви­ше­го­дишњи на­по­ран рад на са­купљању, чу­вању и пре­зен­та­ци­ји над­гро­бних спо­ме­ни­ка и крај­пу­та­ша ра­су­тих по гробљима крај пу­те­ва ши­ром Дра­га­че­ва. На­ша жеља да ово зна­чај­но кул­тур­но бла­го бу­де за­шти­ће­но и са­чу­ва­но наи­шла је на по­дршку мно­гих ин­сти­ту­ци­ја у кул­ту­ри - у првом ре­ду За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Краљеву.

  

******************** 

 По­зна­те су стоље­тне бу­кве ко­је се на­па­ја­ју нај­чис­ти­јом здра­вом - пи­ја­ћом во­дом из ду­би­не земље до ко­је ни­ка­да не до­ла­зе пес­ти­ци­ди или дру­ге хе­ми­ка­ли­је

 

Здра­ва испа­ша

Да би би­ли спе­ци­ја­ли­тет прво је ут­врђе­но да јагњићи од ко­јих се при­пре­ма пе­чење кон­зу­ми­ра­ју тра­ве дра­га­чев­ских ли­ва­да, у чи­јој са­држи­ни је обиље ле­ко­ви­тих тра­ва по­пут ка­ми­ли­це, мај­чи­не ду­ши­це, на­на, жал­фи­ја, хај­ду­чка тра­ва, ко­је се ина­че ко­рис­те у ал­тер­на­ти­вној ме­ди­ци­ни као по­мо­ћна сред­ства за не­ке од бо­лес­ти.

(Нас­та­ви­ће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.