Sa­bor­ska zbi­vanja u Gu­či od pro­šlos­ti do sa­dašnjos­ti (18)

Spe­ci­ja­li­te­ti Dra­ga­čev­skog sa­bo­ra

Kad se ka­že spe­ci­ja­li­tet on­da se mi­sli na po­tpu­no zdra­vu hra­nu jagnjećeg pe­čenja ko­je ina­če do­mi­ni­ra, a ispod ša­tre se mo­gu na­ći i dru­gi spe­ci­ja­li­te­ti po­put ku­pu­sa u zemljanom lon­cu ro­štilja, kao i po­se­bni pos­tu­pak spravljanja haj­du­čkog će­va­pa, iz­vrsnog si­ra, kaj­ma­ka, pro­je

Sva­dbe­ni bar­jak os­ta­je u ku­ći mla­de­na­ca, ali bar­ja­ktar uzi­ma sve da­ro­ve sa ko­ji­ma je bar­jak bio oki­ćen jer sa­mo njemu pri­pa­da­ju.

U odre­đe­ni dan (ra­ni­je do­go­vo­ren) od pri­ja­telja ide mla­da sa mla­do­ženjom, sve­krom, sve­krvom, de­ve­ri­ma, za­ova­ma, je­trva­ma i dru­gim bli­žim ro­đa­ci­ma u po­vra­tak (vra­ća po­se­tu) svo­jim ro­di­teljima.

Ta­da se prvi put mla­di­ni ro­di­telji po­tan­ko oba­ves­te o pri­li­ka­ma svo­ga de­te­ta u no­vom do­mu. Ovo i ova­ko je ne­kad bi­lo.

Da­na s u eri mo­bil­nih te­le­fo­na i dru­gih te­hni­čkih dos­ti­gnu­ća ro­di­telji su oba­ve­šte­ni o sva­kom de­talju o svom de­te­tu. U ovo da­našnje vre­me odno­si me­đu mla­di­ma ure­đe­ni su na dru­go­ja­či­jim prin­ci­pi­ma ne­go što je to ne­ka­da bi­lo.

Opi­sa­ni tra­di­ci­onal­ni sva­dbe­ni obi­ča­ji i njihov sa­vre­me­ni sa­držaj u se­li­ma Dra­ga­če­va i ča­čan­skog i mi­la­no­va­čkog kra­ja po­ka­zu­je da pri­pa­da­ju tra­di­ci­onal­nom na­sle­đu.

Njihov sa­vre­me­ni sa­držaj i for­ma pri­la­go­đa­va­ju se vre­me­nu, shva­tanjima i nas­to­janjima druš­tve­ne sre­di­ne na održa­vanju kon­ti­nu­ite­ta u skla­du sa ži­vo­tnim to­ko­vi­ma.

Nas­ta­la su zna­čaj­na sa­ži­manja ili re­du­ci­ranja, tran­sfor­ma­ci­je ne­kih obre­da i nes­ta­janja odre­đe­nih de­lo­va. Ma­ni­fes­ta­ci­ona for­ma je pro­menjena, ta­ko da ne­ma tra­di­ci­onal­ne ode­će.

Sva­to­vi se pre­vo­ze auto­mo­bi­li­ma, sva­dbe­na go­zba i ve­selje pri­re­đu­ju se pod ve­li­kim ša­tra­ma i ugos­ti­teljskim sa­la­ma, uki­nu­te su mno­ge za­bra­ne, mla­den­ci odla­ze na sva­dbe­no pu­to­vanje itd.

Ipak, nas­to­ji se na oču­vanju mi­ni­mu­ma us­taljenog sa­drža­ja - od sa­kupljanja sva­to­va, odlas­ka po ne­ves­tu, ven­čanja, sva­dbe­nog ve­selja sa go­zbom, do re­do­sle­da dru­gih pos­tu­pa­ka i obre­da ko­ji se još izvo­de. Ima još dos­ta to­ga što ni­je po­tpu­no izo­bi­ča­je­no, pa i ne­kih ri­tu­ala ver­ske sa­drži­ne ko­ji se održa­va­ju kao radnje za stva­ranje do­brog ra­spo­lo­ženja i kao sta­rin­ski obi­ča­ji i na­vi­ke.

U sa­vre­me­noj sva­dbi ima ne­kad i ra­zli­či­tih pre­na­gla­ša­vanja ko­ji­ma se že­li uspos­ta­vi­ti pre­ki­nu­ta ve­za sa ne­kim de­lo­vi­ma na­sle­đa.

Ta­ko se ne­kim pos­tup­ci­ma da­je pre­ve­li­ki zna­čaj ili se po­tpu­no od­stu­pa od ono­ga što je u skla­du sa tra­di­ci­jom, a upra­vo u ube­đenju da či­ne ono što je stvar­ni obi­čaj se­la odno­sno kra­ja.

Ov­de se mi­sli prven­stve­no na mo­ma­čko i de­vo­ja­čko ve­če, ko­je da­nas ima zna­čaj­nu pri­me­nu, dok je to u obi­ča­ji­ma sta­re srpske sva­dbe u Dra­ga­če­vu i ši­re u za­pa­dnoj Srbi­ji bio po ko­ji usamljeni slu­čaj i to u to­nu vi­đenja sa mom­kom ko­ji se že­ni ili de­voj­kom ko­ja se uda­je. Bez ika­kvog fol­klo­ra, ne ra­ču­na­ju­ći skro­mno srpsko gos­to­prim­stvo, mo­ma­čkoj i de­vo­ja­čkoj ve­če­ri se pri­da­vao ma­li zna­čaj.

Ka­ra­kte­ris­ti­ke tru­ba­čkih de­ša­vanja u Gu­či tra­ju već po­la ve­ka. Po­red do­bre za­ba­ve, opu­štanja, dru­ženja, slu­šanja iz­vrsne prvo­kla­sne tru­ba­čke mu­zi­ke pod ša­tra­ma, kad ne­ko­li­ko or­kes­ta­ra na ma­loj udaljenos­ti svi­ra ra­zli­či­te me­lo­di­je iz sve sna­ge, a je­dni dru­gi­ma ne sme­ta­ju i sa­bo­ra­še do­vo­de do de­li­ri­ju­ma, pa čes­to ska­ču na sto­lo­ve i ple­šu i za­bavljaju se kao na ve­li­kim svet­skim kar­ne­val­skim ma­ni­fes­ta­ci­ja­ma, pos­to­ji i iz­vrsna hra­na za sve gos­te ko­ja se slu­ži pod ša­tra­ma u Gu­či.

Po­se­ban spe­ci­ja­li­tet sva­kog Sa­bo­ra je jagnjeće pe­čenje ko­je se slu­ži uče­sni­ci­ma pro­gra­ma i gos­ti­ma. Ono je, ina­če, pro­gla­še­no kao spe­ci­ja­li­tet.

Jagnjeće me­so pe­če se na ću­mu­ru ko­ji se proi­zvo­di od bu­ko­vog drve­ta, a bu­ko­vo drvo na pros­to­ru Gu­če i Dra­ga­če­va pri­zna­to je kao vi­so­ko­kva­li­te­tno i zdra­vo drvo.

Po­zna­te su stolje­tne bu­kve ko­je se na­pa­ja­ju naj­čis­ti­jom zdra­vom - pi­ja­ćom vo­dom iz du­bi­ne zemlje do ko­je ni­ka­da ne do­la­ze pes­ti­ci­di ili dru­ge he­mi­ka­li­je.

Kad se ka­že spe­ci­ja­li­tet on­da se mi­sli na po­tpu­no zdra­vu hra­nu jagnjećeg pe­čenja ko­je ina­če do­mi­ni­ra, a ispod ša­tre se mo­gu na­ći i dru­gi spe­ci­ja­li­te­ti po­put ku­pu­sa u zemljanom lon­cu ro­štilja, kao i po­se­bni pos­tu­pak spravljanja haj­du­čkog će­va­pa, iz­vrsnog si­ra, kaj­ma­ka, pro­je ko­ja se do­bi­ja od prvo­kla­snog ku­ku­ru­za, a mle­venjem u vo­de­ni­ca­ma po­to­ča­ra­ma sa vo­de­ni­čkim ka­me­nom, ra­zne ra­ki­je od prvo­kla­snih šljiva, spe­ci­ja­li­te­ti bez vi­ru­snog krom­pi­ra i dru­go.

Vla­da Srbi­je svo­jom odlu­kom od 22. ma­ja 2001. go­di­ne pro­gla­si­la je La­pi­da­ri­jum u par­ku Osno­vne ško­le za spo­me­nik kul­tu­re od zna­ča­ja, ne sa­mo za Gu­ču i Dra­ga­če­vo, već i za Srbi­ju kao drža­vu. Ovom odlu­kom kru­ni­san je vi­še­go­dišnji na­po­ran rad na sa­kupljanju, ču­vanju i pre­zen­ta­ci­ji nad­gro­bnih spo­me­ni­ka i kraj­pu­ta­ša ra­su­tih po grobljima kraj pu­te­va ši­rom Dra­ga­če­va. Na­ša želja da ovo zna­čaj­no kul­tur­no bla­go bu­de za­šti­će­no i sa­ču­va­no nai­šla je na po­dršku mno­gih in­sti­tu­ci­ja u kul­tu­ri - u prvom re­du Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Kraljevu.

******************** 

 Po­zna­te su stolje­tne bu­kve ko­je se na­pa­ja­ju naj­čis­ti­jom zdra­vom - pi­ja­ćom vo­dom iz du­bi­ne zemlje do ko­je ni­ka­da ne do­la­ze pes­ti­ci­di ili dru­ge he­mi­ka­li­je

Zdra­va ispa­ša

Da bi bi­li spe­ci­ja­li­tet prvo je ut­vrđe­no da jagnjići od ko­jih se pri­pre­ma pe­čenje kon­zu­mi­ra­ju tra­ve dra­ga­čev­skih li­va­da, u či­joj sa­drži­ni je obilje le­ko­vi­tih tra­va po­put ka­mi­li­ce, maj­či­ne du­ši­ce, na­na, žal­fi­ja, haj­du­čka tra­va, ko­je se ina­če ko­ris­te u al­ter­na­ti­vnoj me­di­ci­ni kao po­mo­ćna sred­stva za ne­ke od bo­les­ti.

(Nas­ta­vi­će se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.