Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (17)

Два дана шале и весеља

Младожења и млада имају засебну зграду (вајат) или собу у којој ће да заноће прво вече. Младенце је у брачну ложницу пратила (како где) свекрва, тетка, јетрва. Ово више није пракса ни у селима лепог Драгачева.

На данашњим свадбама младенце више нико не води у брачну ложницу. За њих се сада одређује најлепша, добро опремљена спаваћа соба.

За “прву брачну ноћ” везани су многи обичаји. Понегде се дешавало, нарочито раније, да младу прву ноћ чува младожењин рођак или друг, па се дешава до вођење љубави и дефлорације невесте. Ово су превазиђени обичаји, а данас посматрано са овом временског трајања је глупо да са младом прво вече спава какав младожењин рођак или друг, којима је припадала дужност чувања невесте.

Један обичај се задржао и дан-данас и пун је шале. Наиме, “војводе” односно зетови целу ноћ “узнемиравају” младенце. Вире кроз кључаоницу, пењу се до прозора, гледају у собу и томе слично. Изјутра узму бели чаршав, закољу певца или кокош, окрваве чаршав па га носе и показују свима који су други дан на весељу. Наравно, ово је увек праћено разним шалама које су свима угодне и на њих се нико не љути.

То су некада били лакши послови. Хлеб је месила после прве недеље или празника када са младожењом оде у цркву, а затим и постепено прима остале женске послове.

Најпрече су јој дужности да сваког дочека и испрати, да укућане увече изује, а изјутра да им спреми обућу за обување и воду за умивање.

Данас ово није обичај, изузев по који спорадичан случај, обичаја ради у првом реду. Ово је некада и давно овако било. Данас је цивилизацијски и сваки други ниво наших људи, без разлике где живе, на високом нивоу.

Други дан свадбе, у смислу весеља и јавног радовања, постоји и то у ужем кругу породице.

Другог дана, некада давно, нека се и то зна, свекрва или јетрва улазиле су у брачну ложницу младенаца да провере има ли трагова крви на чаршаву, чиме је доказивана невестина невиност. У неким селима око Чачка, а и шире, ако девојка “није у реду”, момак је “напусти”, тј. младожењина породица је врати њеним родитељима. То се наравно није често догађало, али бивало је, јер би то била велика срамота како за невесту и њену породицу тако и за младожењине, ако би невеста, у прву брачну ноћ ушла као жена, цео живот би провела у неслози и трзавицама са мужем и свекром.

Сви ти обичаји данас су готово заборављани и изобичајени.

Другог дана долазе првечари, момци и девојке, младини најближи рођаци, најмилије другарице. Зову се првечари јер су некад млади долазили код младе још прво вече.

Био је некад обичај да се младине другарице не поздрављају са пријатељима, нити хоће ни једну реч да проговоре док не уђу у младину собу и на кревет ставе корпу са плетивом иглама и са започетим радом младе у бившем дому. Првечаре је млада са младожењом и девером дочекивала у дворишту. Одмах после првечара долазе и пођани, подљари, невестини родитељи и свадбари са даровима за младенце и пријатеље.

Они доносе “пријатељски колач” и чутуру ракије. Пријатељи (свекар и таст) ломе колач који се ставља исечен у ситне комадиће госту у тањир. Треба знати да првечари и пођани долазе заједно у групи, само се ту негде испред пријатељске куће подвоје тако да личи као да су дошли одвојено, а улазе у пријатељско двориште са одређеним временским размаком. Негде, зетови, када се сви сместе за софру (трпезу), носе “таблу” са јабуком. Сви који су за трпезом стављају новац, млади за “бјелило”. (Овај обичај је био избледео али се брзо вратио у свадбарску праксу.)

Другог дана је главно свадбено весеље. Весеље за душу. Такође другог дана свадбе стављају свекра и свекрву у запрежна кола и возе их по сокацима или око куће, уз пратњу свирача и изводе разне шале пуне хумора.

То бива овако: Свекра и свекрву преруше и облаче их у стару и подерану одећу, нагараве их и нагрде им лица, понегде им облаче невестино и младожењино рухо (одело), на главу им ставе венац лука или паприке. Сада их посаде (ставе) у кола и возе о дворишту или сокацима, већ какви су услови. Неко од комшија обави “венчање”. Свакога кога сретну у овој шетњи чашћавају пићем. За то време праве свакојаке шале и све се забављају често уз музику и грохотан и бучан смех.

Свадба се, обично, завршава тог другог дана. На крају се игра “шарено коло” у коме сви присутни учествују. Коло воде понегде кум, стари сват, девер или неко други, али никад и нигде свекрва. (Не зна се зашто, али је тако).

Посије шареног кола кума обавезно испрати домаћин и младенци. Aко куму синоћ на одласку кући није дат дар, сада га невеста даје, она на растанку пољуби кума у руку, а он даје уздарје.

Треба знати да се куму даје дар када је свадба један дан и то после “шареног кола”, а иначе другог дана на поздраву, такође после “шареног кола”.

Лажни младенци

Другог дана “војводе” (зетови) збијају највише шала. “Украде” се младина венчаница, или узме нека бела хаљина па се један од њих преобуче у младу, а други глуми младожењу. Прерушени шетају међу гостима и збијају (изводе) шале. Пењу се на кућу. Откривају је и неће сићи док им се не плати...

 “Војводе” целу ноћ “узнемиравају” младенце. Вире кроз кључаоницу, пењу се до прозора, гледају у собу и томе слично 

(Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.