Saborska zbivanja u Guči od prošlosti do sadašnjosti (17)

Dva dana šale i veselja

Mladoženja i mlada imaju zasebnu zgradu (vajat) ili sobu u kojoj će da zanoće prvo veče. Mladence je u bračnu ložnicu pratila (kako gde) svekrva, tetka, jetrva. Ovo više nije praksa ni u selima lepog Dragačeva.

Na današnjim svadbama mladence više niko ne vodi u bračnu ložnicu. Za njih se sada određuje najlepša, dobro opremljena spavaća soba.

Za “prvu bračnu noć” vezani su mnogi običaji. Ponegde se dešavalo, naročito ranije, da mladu prvu noć čuva mladoženjin rođak ili drug, pa se dešava do vođenje ljubavi i defloracije neveste. Ovo su prevaziđeni običaji, a danas posmatrano sa ovom vremenskog trajanja je glupo da sa mladom prvo veče spava kakav mladoženjin rođak ili drug, kojima je pripadala dužnost čuvanja neveste.

Jedan običaj se zadržao i dan-danas i pun je šale. Naime, “vojvode” odnosno zetovi celu noć “uznemiravaju” mladence. Vire kroz ključaonicu, penju se do prozora, gledaju u sobu i tome slično. Izjutra uzmu beli čaršav, zakolju pevca ili kokoš, okrvave čaršav pa ga nose i pokazuju svima koji su drugi dan na veselju. Naravno, ovo je uvek praćeno raznim šalama koje su svima ugodne i na njih se niko ne ljuti.

To su nekada bili lakši poslovi. Hleb je mesila posle prve nedelje ili praznika kada sa mladoženjom ode u crkvu, a zatim i postepeno prima ostale ženske poslove.

Najpreče su joj dužnosti da svakog dočeka i isprati, da ukućane uveče izuje, a izjutra da im spremi obuću za obuvanje i vodu za umivanje.

Danas ovo nije običaj, izuzev po koji sporadičan slučaj, običaja radi u prvom redu. Ovo je nekada i davno ovako bilo. Danas je civilizacijski i svaki drugi nivo naših ljudi, bez razlike gde žive, na visokom nivou.

Drugi dan svadbe, u smislu veselja i javnog radovanja, postoji i to u užem krugu porodice.

Drugog dana, nekada davno, neka se i to zna, svekrva ili jetrva ulazile su u bračnu ložnicu mladenaca da provere ima li tragova krvi na čaršavu, čime je dokazivana nevestina nevinost. U nekim selima oko Čačka, a i šire, ako devojka “nije u redu”, momak je “napusti”, tj. mladoženjina porodica je vrati njenim roditeljima. To se naravno nije često događalo, ali bivalo je, jer bi to bila velika sramota kako za nevestu i njenu porodicu tako i za mladoženjine, ako bi nevesta, u prvu bračnu noć ušla kao žena, ceo život bi provela u neslozi i trzavicama sa mužem i svekrom.

Svi ti običaji danas su gotovo zaboravljani i izobičajeni.

Drugog dana dolaze prvečari, momci i devojke, mladini najbliži rođaci, najmilije drugarice. Zovu se prvečari jer su nekad mladi dolazili kod mlade još prvo veče.

Bio je nekad običaj da se mladine drugarice ne pozdravljaju sa prijateljima, niti hoće ni jednu reč da progovore dok ne uđu u mladinu sobu i na krevet stave korpu sa pletivom iglama i sa započetim radom mlade u bivšem domu. Prvečare je mlada sa mladoženjom i deverom dočekivala u dvorištu. Odmah posle prvečara dolaze i pođani, podljari, nevestini roditelji i svadbari sa darovima za mladence i prijatelje.

Oni donose “prijateljski kolač” i čuturu rakije. Prijatelji (svekar i tast) lome kolač koji se stavlja isečen u sitne komadiće gostu u tanjir. Treba znati da prvečari i pođani dolaze zajedno u grupi, samo se tu negde ispred prijateljske kuće podvoje tako da liči kao da su došli odvojeno, a ulaze u prijateljsko dvorište sa određenim vremenskim razmakom. Negde, zetovi, kada se svi smeste za sofru (trpezu), nose “tablu” sa jabukom. Svi koji su za trpezom stavljaju novac, mladi za “bjelilo”. (Ovaj običaj je bio izbledeo ali se brzo vratio u svadbarsku praksu.)

Drugog dana je glavno svadbeno veselje. Veselje za dušu. Takođe drugog dana svadbe stavljaju svekra i svekrvu u zaprežna kola i voze ih po sokacima ili oko kuće, uz pratnju svirača i izvode razne šale pune humora.

To biva ovako: Svekra i svekrvu preruše i oblače ih u staru i poderanu odeću, nagarave ih i nagrde im lica, ponegde im oblače nevestino i mladoženjino ruho (odelo), na glavu im stave venac luka ili paprike. Sada ih posade (stave) u kola i voze o dvorištu ili sokacima, već kakvi su uslovi. Neko od komšija obavi “venčanje”. Svakoga koga sretnu u ovoj šetnji čašćavaju pićem. Za to vreme prave svakojake šale i sve se zabavljaju često uz muziku i grohotan i bučan smeh.

Svadba se, obično, završava tog drugog dana. Na kraju se igra “šareno kolo” u kome svi prisutni učestvuju. Kolo vode ponegde kum, stari svat, dever ili neko drugi, ali nikad i nigde svekrva. (Ne zna se zašto, ali je tako).

Posije šarenog kola kuma obavezno isprati domaćin i mladenci. Ako kumu sinoć na odlasku kući nije dat dar, sada ga nevesta daje, ona na rastanku poljubi kuma u ruku, a on daje uzdarje.

Treba znati da se kumu daje dar kada je svadba jedan dan i to posle “šarenog kola”, a inače drugog dana na pozdravu, takođe posle “šarenog kola”.

Lažni mladenci

Drugog dana “vojvode” (zetovi) zbijaju najviše šala. “Ukrade” se mladina venčanica, ili uzme neka bela haljina pa se jedan od njih preobuče u mladu, a drugi glumi mladoženju. Prerušeni šetaju među gostima i zbijaju (izvode) šale. Penju se na kuću. Otkrivaju je i neće sići dok im se ne plati...

 “Vojvode” celu noć “uznemiravaju” mladence. Vire kroz ključaonicu, penju se do prozora, gledaju u sobu i tome slično 

(Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.