Фото: Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (15)
Приврженост традиционалним коренима
Онда следи: “Благословено царство Оца и Сина и Светога духа, сада и увек и у све векове.”
Даље молбе и молитве за оне који се венчавају су за њихово спасење и целомудрије и за њихов пород.
У почетку молби свештеник узима свеће од младенаца и даје куму и старом свату, а младенцима се повезују руке белом свилом (платном). Треба знати да је у нас обичај да од тог материјала који је купио кум за овај чин млада себи нешто сашије. Затим иду молитве за младенце у којима свештеник моли да их Бог благослови, да им дарује дуг и миран живот, узајамну љубав и др.
После молитава свештеник узима венце који стоје на сточићу поред њега, говорећи жениху: “Венчава се слуга Божији /име/ са слушкињом Божијом /име/ у име Оца и Сина и Светога духа. Aмин.”
Затим се обраћа невести: “Венчава се слушкиња Божија /име/ са слугом Божијим /име/ у име Оца и Сина и Светога духа. Aмин.”
Треба знати да ови венци који се стављају младенцима на главу потичу из претхришћанског времена и одатле су прешли у хришћански обред венчања.
Венци се мећу на главу жениха и невесте као награда за њихов целомудрен и невин живот и за чистоту, коју су сачували до венчања.
Следи прокимен у коме се говори о важности брака, онда апостол (одељак из посланице Ефесцима, гл. 6,10-35) у коме се говори о важности брака, онда се чита Свето јеванђеље (ЈН-2,1-11) о браку у Кани Галилејској на ком је био Господ, затим молба: Рецимо... и даље, а онда свештеник чита молитву, за оне који се венчавају, па прозбена моба (јектенија) и Оченаш.
Потом се приноси “заједничка чаша” коју свештеник благосиља молитвом: “Боже, Ти си све створио силом својом, и васељену утврдио, и венац свега Тобом створеног украсио. Ти и ову заједничку чашу, коју дајеш онима што ступају у брачну заједницу, благослови благословом духовности. Јер се благослови Име твоје и прослави царство твоје, Оца и Сина и Светога духа, сада и увек и у векове векова. Aмин. И даје жениху и невести да по трипут пију из ње вино.
При Тајни брака употребљава се вино зато што се на свадби, који је Господ благословио својим присуством у Кани Галилејској давало вино претворено чудом из воде.
Вино се овде даје жениху и невести из заједничке чаше зато да се тиме означи да су дужни живети у нераскидивој вези и делити међу собом чашу радости, чашу жалости, срећу и несрећу. (Треба знати да је пракса у нас да се из чаше даје да пију кум и стари сват, иако за овај обичај нема писаног основа).
Сада свештеник узима кадионицу у десну руку, а крст у леву руку и опходи их у круг око стола, од југа према северу у круг, на коме су крст и Јеванђеље и поје Исаије ликуј... (први опход), Свети мученици... (други опход) и Слава теби... (трећи опход).
Круг означава вечност и обиласком око стола брачници изражавају своје опредељење да ће вечно чувати своју супружничку везу. Обилажење се врши три пута у славу свете Тројице, затим дођу молитве: Буди узвишен... И ти, невесто... Боже, Боже наш... Отац, Син и Свети дух... Скидајући венац жениху чита молитву: Узвиси се, жениче, као Aврам... којом молитвом му жели од Бога благослов, умножење потомства и чување заповести. A када скине венац невесте говори молитву: “И ти невесто...” сличне садржине претходној молитви.
При скидању венаца младожења и млада целивају венац. Молитвом Боже, Боже наши... и Отац, Син... свештеник моли Бога да благослови оне који су се сјединили у браку и да им пошаље замаљска и небеска добра.
Ову другу молитву свештеник чита окренут младенцима и код речи: да благослови вас благосиља брачнике и Отпуст.
Молитва за разрешење венаца била је пракса старе цркве, док се данас не практикују нити се примењују радње везане за њу, већ се ова молитва чита пре Отпуста.
Када се изађе пред цркву, млада се окрене унапред према црквеним вратима и преко своје главе баца бидермајер (специјални букет цвећа). Народно веровање је која га девојка ухвати она ће се прва и удати. Овај бидермајер млади је предат кад и венчаница у њеном дому.
Пред црквом се обично окупи доста деце (ако се венчање обавља у градској цркви) а у селу је тога мање, па почну викати: “Изгоре куму кеса”. Овај се сада маши за џеп у коме кум раније припреми ситан метални новац, баца га увис, па када падне деца навале купити. Тај новац им добро дође, нарочито ако је кум издашан.
Од цркве сватови истим поретком иду момковој кући, али има и одступања од тог поретка.
Када се сватови приближе кући хитао је један од “војвода” (муштулукџија) или више њих, са “војводом” и заједно са барјактаром да први јаве свекрви и осталим укућанима долазак сватова са невестом. Свекрва дарива муштулукџију(је) чарапама, пешкирима, кошуљама, али никад новцем. Зашто не зна се!
Када се сватови приближе кући “јенђе”, а понегде и група људи, певају песме: “Домаћине, отвори капију, водимо ти снају у авлију” и још доста других, све лепих и сликовитих. По старом обичају, који се и данас одржава, сватови се не враћају истим путем који су отишли по девојку нити улазе на иста врата на која су изашли.
Млада, када дође у младожењин дом, у средишту је збивања. Њу дочекује свекрва, која у једној руци држи сито са житом и јабуком. Млада узима сито и баца жито на четири стране, почев од истока, па на запад, па север и југ, а сито баца на кућу. Постоји веровање да ако се сито задржи на кући, и млада ће се задржати.
Затим млада баца јабуку на источну страну; коју хватају момци и девојке. Ко ухвати јабуку у којој се налази новчић, тај ће се, по веровању, брзо оженити, односно удати.
У вези са јабуком треба знати и ово; ко ухвати јабуку, сече је на комадиће и то се дели момцима и девојкама у нади да ће се брзо удати, односно оженити.
Ови обичаји се и данас одржавају. Нарочито су интересантне те ритуалне радње на којима млади инсистирају, којима је то у прошлом времену ускраћивано и забрањивано. Млади на том инсистирају без уверења у неку другу вредност или суштину. Одржавају то као ритуал у коме се забављају верујући да то припада обележјима етничким чиме изражавају приврженост традиционалним коренима нашег народа.
Aко је млада била на коњу или кочији, девер јој помаже да сјаше, односно сиђе са кола. (Данас када овога више нема он се (девер нађе на услузи да отвори врата на лимузини).
Сад млада узима мушко дете”НAКОНЧЕ” из руку његове мајке, која стоји поред свекрве, из младожењиног рода.
Млада га прво подигне увис, пољуби га и окрене три пута са лева на десно и љуби га три пута (сваки пут по окретању). Млада дарује наконче белом кошуљом којом га огрне. Верује се, када га млада дарује, да ће и њој Бог подарити властиту плодност у браку.
Када ово обави улази у кућу пазећи да ногом не додирне праг. Строго пази да не оскрнави кућни праг и кућно огњиште, поштујући кућу у коју је дошла.
Понегде када млада улази у кућу подиже венчане хаљине да с њима не дохвати кућни праг. (Нигде нисам нашао објашњење зашто је то тако. Стручна литература то не бележи.)
Понегде у овим крајевима, али ређе, девер уводи младу у кућу где је на столици чека свекрва, која снају узима у крило. (Да је воли као своје дете). По завршеном ритуалу увођења младе у нови дом, млада је са девером излазила у двориште и играла у колу. Сватови се веселе, док уз песму, свирку и игру весеље добија у замаху. (Данас се наручују песме које певачице, уз јака озвучења, певају.)
Младенци су затим седали између старог свата и кума “у вр' софре” (у вр' софре). Овим је започињао свечани обед. (Негде и понегде, млада мало са девером подвори младожењу и остале за софром па и она седне.) Данас је на овим весељима свадбарским пренаглашен број званица, као и количина разних јела, пића, поклона и бучне музике.
У току обеда војводе приказују дарове, шта је ко донео, шаљиво, често и заједљиво преувеличавање или умањење вредности поклона. (Aко је свадба два дана, овај ритуал се обавља другог дана свадбе.)
Војводе “зетови” се попну на неко узвишеније место да их сви добро виде, па узму донети поклон и (рецимо) почну овако: “Ово пиле - а приказује печено прасе или овна, што донесе Миле, траву пасе, на врх дуда спава! Aмин, Aмин!”
Или: “Бошко донео бардак ракије, помогао му свети Матије -Aмин, Aмин! Или: “Ово јагње (а узели кокош) две мајке сисало, под трећом липсало, пренето преко рудника добра за свата и путника. Aмин. Aмин!... И још много тога.
Када улази у кућу млада не гледа никада на доле, већ право испред себе. Тако чини, верује се, “да јој не би пала деца”.
У новије време у Драгачеву, а и западној Србији, младожења узима младу у наручје и преноси је преко прага. У кући свекрва узима снају у крило, да би се добро слагале. Младу потом свекрва послужује слатким медом да по веровању живот њих две буде сладак.
(Дијелови из књиге “Трубачка будилица од Гуче до вечности”)
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.