Фељтон
Фото: Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (14)
Обећање о узајамној верности
Православна Црква има седам Светих Тајни: крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, јелоосвећење и брак.
Вршилац Светих Тајни је канонски рукоположен свештеник (презвитер) или епископ.
Свештеник може вршити све тајне, осим тајне свештенства и освећења светог мира. При вршењу Свете Тајне свештеник се мора држати прописаног обреда за извесну Тајну и не сме мењати прописани чин, нити му што додавати, јер је са извесним радњама спојено давање благодати, коју прима човек у Тајнама, те према томе ове радње имају активну моћ јер су везане с црквеним молитвама.
Тајна брака
Свештеник при вршењу Свете Тајне мора имати чисту намеру, ону намеру коју је имао сам Спаситељ при установљењу тајне. Само слављење Божије и спасење човека треба да га овде руководе.
Као што се умножавање Цркве врши помоћу свештенства, тако се телесно умножавање чланова Цркве врши браком.
Брак је Тајна у којој женик (онај који се жени) и невеста пред свештеником и Црквом дају слободно обећање о својој узајамној супружанској верности, и њихова се веза благосиља, као слика везе Христове са Црквом и подељује им се благодат, која освећује њихову слободну везу за узајамно помагање и благословено рођење и хришћанско васпитавање деце.
Две битне ствари спадају у видљиву страну Тајне брака, наиме, прво свечана изјава женика и невесте пред Црквом, да они из узајамног и слободног пристанка ступају у брачну везу, и затим свечани благослов њихове брачне везе од свешетника, који им ставља на главу венце говорећи: “Венчава се слуга Божији /Н.../ са слушкињом Божијом /Н.../ у име Оца и Сина и Светога Духа /један пут над главом женика и један пут над главом и невесте/и затим благосиља младенце трипут говорећи при сваком благосиљању: “Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их”!
Извршилац чина венчања је епископ или презвитер (свештеник) односно парох једне стране (најчешће, жеников - ако нема другог договора), или други свештеник овлашћен од њихова свештеника.
Субјекат Тајне брака су два лица разлог пола, један човек и једна жена, са потребним особинама за склапање брака (старосно доба, нормално стање и да из наравних чини рађају децу).
Брак се не може обавити у року поста, у среду и петак, и не може се обавити брак од месопусне недеље до недеље Томине, од Божића до Богојављења, и на Усековање главе св. Јована Претече и на Крстовдан.
Обручење и венчање
Ове црквене забране се оснивају на томе што се брак свршава са весељем сватова и што се световна радост не слаже са временом које је посвећено молитви, посту, кајању; а то су постови, среда, петак и наведени дани.
Из веома важних разлога и изузетно, може се одобрењем епископа дозволити благосиљање брака у време забране, али без уобичајене гозбе и музике.
Осим забрањених дана поста, брак се може обавити у све дане до подне (данас је то немогуће па црква снисходи венчању и по подне) и то на светој Литургији тако да су се младенци заједно причешћивали (остатак од тога данас је “општа чаша” у чину венчања).
Брак се свршава у цркви у присуству оних који ступају у брак, и у присуству сведока. Црква је место за свршавање Тајне брака, јер у њој струји благослов Божији у највећој мери.
Изузетно и из важних разлога може се венчање обавити у дому или каквој пристојној просторији, али само на молбу надлежног пароха са дозволом надлежног епископа.
Брак се може закључити у присуству сведока са једним брачним другом, али уз претходну правну регулативу другог брачног друга који је одсутан. (Нпр. изненадна мобилизација, где женик одлази на фронт, а млада је у другом стању, па да се дете не би родило ванбрачно, или ако је неко од младенаца у болници, затвору и слично, а закон не дозвољава његово присуство).
Свештена радња Тајне брака има два дела, обручење и венчање.
Обручење, што се на њему дају заручницима прстење на руке, а венчање се зове што се на брачнике стављају венци.
На обручењу се пред Богом утврђује намера женика и невесте да ступе у брак и као залога, ставља им се прстење на руке.
На венчању им се благосиља њихова веза и моли од Бога благодат.
На обручењу се младенцима мења прстење. Код нас се обручење врши у храму пред царским дверима (пред олтаром), где их доводи свештеник (обучен у епитрахиљ и фелон) окадивши их једно по једно.
Иза заручника стоји кум, а иза невесте стоји сват.
Злато и сребро
Треба знати да свешетник пре обручења износи крст и јеванђеље и постави их на сталак (сточић) на средини храма, испред свештеника се носи свећњак са свећом.
Крст, јеванђеље и свећа су знаци невидљивог присуства Христа Спаситеља. Свештеник благосиља главе младенаца трипут и даје им упаљене свеће. Благосиљање се врши руком.
Упаљене свеће у рукама младенаца означавају чистоту њихова живота, светлост њихових врлина и светлост благодати Тајне брака. Затим долази молитва обручења и друге молитве по правилу. Затим свештеник узима са светог престола и прстење (овде их је пре почетка чина ставио), прво златан прстен и казује трипут: “Заручује се слуга божији (Н) слушкињи божијој (Н) у име оца и сина и светога духа. Aмин”. потом: “Заручује се слушкиња божија (Н) слузи божијем (Н) у име Оца и Сина и Светога Духа. Aмин”. /Трипут/
При изговору ове формуле свештеник указује прстеном на дотично лице, а када заврши формулу говори: “У име Оца и Сина и Светога Духа”, чини крст над главом женика и става га на четврти прст десне руке.
Исто тако чини и ставља сребрни прстен невести. (Данас се врло ретко поштује пропис Цркве да прстење буде: један златан, а један, за младу, сребрн; већ се купују оба златна или од белог злата, а често и са дијамантима и драгим камењем).
После овога чина кум и стари сват мењају прстење младенцима. Мењање прстења бива зато да би се женској слабости дао мушки дух и да би јој се дало разумети да улази у сагласност са мужем у свим његовим делима, а затим молитва: Господе Боже наш... затим бива кратка јектенија и тиме се свршава обручење.
Младенци што су обручени испред царских двери иду у храм са свећама иза којих иду кум и стари сват, а свештеник иде пред њима са кадионицом појући стихове из Псалма 127; Слава Теби, Боже наш, слава Теби и друге стихове пева који су овде за овај чин предвиђени. (Треба знати да се пева и говори онолико стихова колико је потребно да младенци пређу од царских двери, где су обручени, до средине храма где ће бити венчани.)
Сада свештеник упућује младенцима поуку о важности Тајне брака.
Молитве за младенце
После поуке свештеник пита женика и невесту да ли имају узајамну сагласност да ступе у брак: “Имаш ли”, обраћа се женику, “добру и неизнуђену вољу и чврсту намеру да узмеш себи за жену ову (име) коју пред собом видиш?”
Женик одговара: “Имам, часни оче!”
Свештеник пита: “Нисам се обећао, часни оче!”
Свештеник пита: “Ниси ли се обећао другој невести?”
Женик одговара: “Нисам се обећао, часни оче!”
Онда се свештеник обраћа невести са истим питањима. Aко се деси да свештеник не добије позитиван одговор неће их венчати.
Онда следи: “Благословено царство Оца и Сина и Светога духа, сада и увек и у све векове.”
Даље молбе и молитве за оне који се венчавају су за њихово спасење и целомудрије и за њихов пород.
У почетку молби свештеник узима свеће од младенаца и даје куму и старом свату, а младенцима се повезују руке белом свилом (платном). Треба знати да је у нас обичај да од тог материјала који је купио кум за овај чин млада себи нешто сашије. Затим иду молитве за младенце у којима свештеник моли да их Бог благослови, да им дарује дуг и миран живот, узајамну љубав и др.
После молитава свештеник узима венце који стоје на сточићу поред њега, говорећи женику: “Венчава се слуга Божији /име/ са слушкињом Божијом /име/ у име Оца и Сина и Светога Духа. Aмин.”
Затим се обраћа невести: “Венчава се слушкиња Божија /име/ са слугом Божијим /име/ у име Оца и Сина и Светога Духа. Aмин.”
Треба знати да ови венци који се стављају младенцима на главу потичу из претхришћанског времена и одатле су прешли у хришћански обред венчања.
Свештениково благосиљање
Код изговарања имена женика и невесте свештеник чини венцем крст над главом женика, па невесте, дајући им при том венац да целивају. После полагања венца на главу свештеник их благосиља три пута, тј. заједно младожењу и невесту говорећи: “Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их!” (ову формулу говори три пута). Свештеник ову формулу благосиљања чини са крстом.
(Дијелови из књиге “Трубачка будилица од Гуче до вечности”)
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
