Saborska zbivanja u Guči od prošlosti do sadašnjosti (14)

Obećanje o uzajamnoj vernosti

Tajne su svete radnje u kojima se vidljivom radnjom daje duši čoveka koji veruje nevidljiva blagodat Božja, a ustanovljene su od Gospoda zato da bi kroz njih svaki vernik primio blagodat Božju.

Pravoslavna Crkva ima sedam Svetih Tajni: krštenje, miropomazanje, pričešće, pokajanje, sveštenstvo, jeloosvećenje i brak.

Vršilac Svetih Tajni je kanonski rukopoložen sveštenik (prezviter) ili episkop.

Sveštenik može vršiti sve tajne, osim tajne sveštenstva i osvećenja svetog mira. Pri vršenju Svete Tajne sveštenik se mora držati propisanog obreda za izvesnu Tajnu i ne sme menjati propisani čin, niti mu što dodavati, jer je sa izvesnim radnjama spojeno davanje blagodati, koju prima čovek u Tajnama, te prema tome ove radnje imaju aktivnu moć jer su vezane s crkvenim molitvama.

Tajna braka

Sveštenik pri vršenju Svete Tajne mora imati čistu nameru, onu nameru koju je imao sam Spasitelj pri ustanovljenju tajne. Samo slavljenje Božije i spasenje čoveka treba da ga ovde rukovode.

Kao što se umnožavanje Crkve vrši pomoću sveštenstva, tako se telesno umnožavanje članova Crkve vrši brakom.

Brak je Tajna u kojoj ženik (onaj koji se ženi) i nevesta pred sveštenikom i Crkvom daju slobodno obećanje o svojoj uzajamnoj supružanskoj vernosti, i njihova se veza blagosilja, kao slika veze Hristove sa Crkvom i podeljuje im se blagodat, koja osvećuje njihovu slobodnu vezu za uzajamno pomaganje i blagosloveno rođenje i hrišćansko vaspitavanje dece.

Dve bitne stvari spadaju u vidljivu stranu Tajne braka, naime, prvo svečana izjava ženika i neveste pred Crkvom, da oni iz uzajamnog i slobodnog pristanka stupaju u bračnu vezu, i zatim svečani blagoslov njihove bračne veze od svešetnika, koji im stavlja na glavu vence govoreći: “Venčava se sluga Božiji /N.../ sa sluškinjom Božijom /N.../ u ime Oca i Sina i Svetoga Duha /jedan put nad glavom ženika i jedan put nad glavom i neveste/i zatim blagosilja mladence triput govoreći pri svakom blagosiljanju: “Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih”!

Izvršilac čina venčanja je episkop ili prezviter (sveštenik) odnosno paroh jedne strane (najčešće, ženikov - ako nema drugog dogovora), ili drugi sveštenik ovlašćen od njihova sveštenika.

Subjekat Tajne braka su dva lica razlog pola, jedan čovek i jedna žena, sa potrebnim osobinama za sklapanje braka (starosno doba, normalno stanje i da iz naravnih čini rađaju decu).

Brak se ne može obaviti u roku posta, u sredu i petak, i ne može se obaviti brak od mesopusne nedelje do nedelje Tomine, od Božića do Bogojavljenja, i na Usekovanje glave sv. Jovana Preteče i na Krstovdan.

Obručenje i venčanje

Ove crkvene zabrane se osnivaju na tome što se brak svršava sa veseljem svatova i što se svetovna radost ne slaže sa vremenom koje je posvećeno molitvi, postu, kajanju; a to su postovi, sreda, petak i navedeni dani.

Iz veoma važnih razloga i izuzetno, može se odobrenjem episkopa dozvoliti blagosiljanje braka u vreme zabrane, ali bez uobičajene gozbe i muzike.

Osim zabranjenih dana posta, brak se može obaviti u sve dane do podne (danas je to nemoguće pa crkva snishodi venčanju i po podne) i to na svetoj Liturgiji tako da su se mladenci zajedno pričešćivali (ostatak od toga danas je “opšta čaša” u činu venčanja).

Brak se svršava u crkvi u prisustvu onih koji stupaju u brak, i u prisustvu svedoka. Crkva je mesto za svršavanje Tajne braka, jer u njoj struji blagoslov Božiji u najvećoj meri.

Izuzetno i iz važnih razloga može se venčanje obaviti u domu ili kakvoj pristojnoj prostoriji, ali samo na molbu nadležnog paroha sa dozvolom nadležnog episkopa.

Brak se može zaključiti u prisustvu svedoka sa jednim bračnim drugom, ali uz prethodnu pravnu regulativu drugog bračnog druga koji je odsutan. (Npr. iznenadna mobilizacija, gde ženik odlazi na front, a mlada je u drugom stanju, pa da se dete ne bi rodilo vanbračno, ili ako je neko od mladenaca u bolnici, zatvoru i slično, a zakon ne dozvoljava njegovo prisustvo).

Sveštena radnja Tajne braka ima dva dela, obručenje i venčanje.

Obručenje, što se na njemu daju zaručnicima prstenje na ruke, a venčanje se zove što se na bračnike stavljaju venci.

Na obručenju se pred Bogom utvrđuje namera ženika i neveste da stupe u brak i kao zaloga, stavlja im se prstenje na ruke.

Na venčanju im se blagosilja njihova veza i moli od Boga blagodat.

Na obručenju se mladencima menja prstenje. Kod nas se obručenje vrši u hramu pred carskim dverima (pred oltarom), gde ih dovodi sveštenik (obučen u epitrahilj i felon) okadivši ih jedno po jedno.

Iza zaručnika stoji kum, a iza neveste stoji svat.

Zlato i srebro

Treba znati da svešetnik pre obručenja iznosi krst i jevanđelje i postavi ih na stalak (stočić) na sredini hrama, ispred sveštenika se nosi svećnjak sa svećom.

Krst, jevanđelje i sveća su znaci nevidljivog prisustva Hrista Spasitelja. Sveštenik blagosilja glave mladenaca triput i daje im upaljene sveće. Blagosiljanje se vrši rukom.

Upaljene sveće u rukama mladenaca označavaju čistotu njihova života, svetlost njihovih vrlina i svetlost blagodati Tajne braka. Zatim dolazi molitva obručenja i druge molitve po pravilu. Zatim sveštenik uzima sa svetog prestola i prstenje (ovde ih je pre početka čina stavio), prvo zlatan prsten i kazuje triput: “Zaručuje se sluga božiji (N) sluškinji božijoj (N) u ime oca i sina i svetoga duha. Amin”. potom: “Zaručuje se sluškinja božija (N) sluzi božijem (N) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin”. /Triput/

Pri izgovoru ove formule sveštenik ukazuje prstenom na dotično lice, a kada završi formulu govori: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha”, čini krst nad glavom ženika i stava ga na četvrti prst desne ruke.

Isto tako čini i stavlja srebrni prsten nevesti. (Danas se vrlo retko poštuje propis Crkve da prstenje bude: jedan zlatan, a jedan, za mladu, srebrn; već se kupuju oba zlatna ili od belog zlata, a često i sa dijamantima i dragim kamenjem).

Posle ovoga čina kum i stari svat menjaju prstenje mladencima. Menjanje prstenja biva zato da bi se ženskoj slabosti dao muški duh i da bi joj se dalo razumeti da ulazi u saglasnost sa mužem u svim njegovim delima, a zatim molitva: Gospode Bože naš... zatim biva kratka jektenija i time se svršava obručenje.

Mladenci što su obručeni ispred carskih dveri idu u hram sa svećama iza kojih idu kum i stari svat, a sveštenik ide pred njima sa kadionicom pojući stihove iz Psalma 127; Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi i druge stihove peva koji su ovde za ovaj čin predviđeni. (Treba znati da se peva i govori onoliko stihova koliko je potrebno da mladenci pređu od carskih dveri, gde su obručeni, do sredine hrama gde će biti venčani.)

Sada sveštenik upućuje mladencima pouku o važnosti Tajne braka.

Molitve za mladence

Posle pouke sveštenik pita ženika i nevestu da li imaju uzajamnu saglasnost da stupe u brak: “Imaš li”, obraća se ženiku, “dobru i neiznuđenu volju i čvrstu nameru da uzmeš sebi za ženu ovu (ime) koju pred sobom vidiš?”

Ženik odgovara: “Imam, časni oče!”

Sveštenik pita: “Nisam se obećao, časni oče!”

Sveštenik pita: “Nisi li se obećao drugoj nevesti?”

Ženik odgovara: “Nisam se obećao, časni oče!”

Onda se sveštenik obraća nevesti sa istim pitanjima. Ako se desi da sveštenik ne dobije pozitivan odgovor neće ih venčati.

Onda sledi: “Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga duha, sada i uvek i u sve vekove.”

Dalje molbe i molitve za one koji se venčavaju su za njihovo spasenje i celomudrije i za njihov porod.

U početku molbi sveštenik uzima sveće od mladenaca i daje kumu i starom svatu, a mladencima se povezuju ruke belom svilom (platnom). Treba znati da je u nas običaj da od tog materijala koji je kupio kum za ovaj čin mlada sebi nešto sašije. Zatim idu molitve za mladence u kojima sveštenik moli da ih Bog blagoslovi, da im daruje dug i miran život, uzajamnu ljubav i dr.

Posle molitava sveštenik uzima vence koji stoje na stočiću pored njega, govoreći ženiku: “Venčava se sluga Božiji /ime/ sa sluškinjom Božijom /ime/ u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.”

Zatim se obraća nevesti: “Venčava se sluškinja Božija /ime/ sa slugom Božijim /ime/ u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.”

Treba znati da ovi venci koji se stavljaju mladencima na glavu potiču iz prethrišćanskog vremena i odatle su prešli u hrišćanski obred venčanja.

  

Sveštenikovo blagosiljanje

 

Kod izgovaranja imena ženika i neveste sveštenik čini vencem krst nad glavom ženika, pa neveste, dajući im pri tom venac da celivaju. Posle polaganja venca na glavu sveštenik ih blagosilja tri puta, tj. zajedno mladoženju i nevestu govoreći: “Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!” (ovu formulu govori tri puta). Sveštenik ovu formulu blagosiljanja čini sa krstom.

 

(Dijelovi iz knjige “Trubačka budilica od Guče do večnosti”)

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.