Фото: Саборска збивања у Гучи од прошлости до садашњости (11)
Предбрачни испит младенаца
У момковој кући, пре и после пријатељског ручка, младини родитељи виде где ће им ћерка живети, још једаред договоре шта треба до свадбе, која се не заказује и не обавља уз пост, урадити.
Млада подели дарове, а момков отац са момком ће по већ учињеном договору са младиним родитељима ићи свештенику да уговоре "испит"
Но пре поласка просиоца из дома вођевине, договори се када ће они (девојачки родитељи) доћи да гледају дом свог будућег зета.
У разговору за време ручка, девојачки родитељи се полако обавесте о броју чељади у дому где ће им ћерка живети и да млада припреми толико дарова и "биљега" који су различити и према могућностима. Дарови се дају само момковој родбини. У младожењин дом иду младини родитељи, брат, стриц, мајка, стрина, "вођевина" и још понеко од блиске родбине.
У момковој кући, пре и после пријатељског ручка, младини родитељи виде где ће им ћерка живети, још једаред договоре шта треба до свадбе, која се не заказује и не обавља уз пост, урадити.
Млада подели дарове, а момков отац са момком ће по већ учињеном договору са младиним родитељима ићи свештенику да уговоре "испит".
На "испит" се ишло у цркву. Испит је обављао свештеник. Испит може бити обављен у дому пароха или било ког од родитеља младенаца.
На испиту би свештеник утврђивао старосну границу младенаца, да не би било: Подај попу стотину да повиси годину, као и због евентуалне родбинске везе младенаца. Проверавано је и основно знање младенаца о својој вери, крсној слави и друга основна знања своје вере, па ако треба свештеник даје одређене задатке о вери да младенци до венчања науче.
Српска православна црква сматра, за своје црквено-правно подручје, потпуним само такав брак који је у цркви свештеним лицем благословен.
Ради утврђивања, евентуалних, канонских сметњи врши се предбрачни испит и трикратно оглашење. (Парох у храму после свете Литургије оглашава намеру младенаца да желе да ступе у брак.) Мора бити три оглашења, а сам предбрачни чин (испит) има се ограничити на установљење ових сметњи, као и на, како смо рекли, хришћанску поуку о значају црквеног брака и поуку из знања своје вере.
Предбрачни испит може се вршити како у храму, тако и у дому, како у време месојеђа, тако и у време поста. Aли, ипак из разумљивих разлога, не би га требало вршити прве и последње седмице Ускршњег поста, на Крстовдан, као и на Усековање главе светог Јована Претече. Aко се пак врши у току поста, свештеник даје савет верницима да се клоне и избегавају весеље и пировање.
Обредни чин испита јединствен је за читаву цркву. Пошто је свештеник извршио све потребне административне предрадње, прописане општим црквеним актима, а посебно брачним правилима, чуо изјаве младенаца, родитеља или старатеља и уверио се да младенци знају основе хришћанске вере, и да међу њима нема канонских сметњи (препрека) приступиће и извршењу самог црквеног обреда.
Сам чин предбрачног испита врши свештеник стојећи под епитрахиљом и са крстом у руци, поставивши младенце једно поред другога, заручника са десне, а заручницу са леве стране, окренутих лицем ка истоку, у цркви иконостасу, у дому домаћој икони.
Свештеник отпочиње обред возгласом:
БЛAГОСЛОВЕН БОГ НAШ..
Aмин. Отче наш..
Јако твоје јест царство...
Тропар храма, ако се испит врши у храму, односно тропар домаће славе, ако се испит врши у дому.
Следи кратка поука о предстојећој намери брачника, о важности и суштини брака, о међусобним дужностима брачника. Поука треба да је кратка, језгровита и разумљива.
Та поука би могла да гласи отприлике овако: "Драги заручници, ви сте до данас живели безбрижним животом, о вама су се други бринули. Aли од данас та брига почиње да се препушта вама. И пошто се ради о вашој будућности, а она једним делом долази и од вас самих зависи, то се од вас данас први пут тражи да сами о њој одлучите, да јавно и слободно, по свом срцу, извршите избор свог брачног друга, са којим ћете свити породично гнездо на земљи. У овом часу, када о својој будућности одлучујете, ви сте слободни од сваке досадашње власти над вама.
Ви данас полажете темељ свог будућег породичног дома и започињете његово зидање.
Да се тај ваш дом успешно изгради, да он буде чврст и солидан и сигурно склониште и заштита од животних олуја и непогода, то више зависи од Божије помоћи него од вашег труда и напора. (Aко Господ не сазида дом, узалуд се труде зидари - Пс. 127,1.) Без благослова Божијег и помоћи Његове узалуд је сваки наш труд.
Зато света Црква, као добра и безбрижна мајка, тражи од своје деце, ради њиховог добра и среће, да свој први корак у свом животу не чине без призивања Божијег благослова и помоћи, односно да своју брачну везу учвршћују благословом Божијим и свете Цркве његове.
Живот на земљи није лак, није шала. Бреме његово је веома тешко и сам човек не би га могао успешно носити. Зато је Бог удружио човека и жену, благословно и осветио њихову брачну заједницу, и тако силом благослова Божијег, по речима Господњим, двоје постају једно (И Мој. 1.27-29 и 2, 18, 22, 24).
Кад се бреме живота подели између мужа и жене, оно је лакше. Имаће тренутака кад муж малакше и клоне, тада је дужност жене да га подржи и охрабри, и обратно. Зато у свом брачном животу "носите бреме један другога" (Гал. 6,2), гајите међусобну слогу, љубав и разумевање, јер је то од Бога, док су неслога, раздор, инат и свађа од злог духа. Молите се Богу што чешће, особито изјутра и увече. Чешће похађајте цркву и богослужења у њој. У току поста приступите исповести и причешћу.
Aко вас Господ подари породом, васпитавајте га у хришћанском духу и страху Божијем.
Aко тако будете радили, милост Божја и благослов Божји и Цркве Његове пратиће вас у току целог вашег живота.
После овог свештеник поставља питања заручнику и заручници по прописима брачних правила и пошто добије потврдне одговоре о слободној вољи за ступање у брак и утврди да међу њима нема родбинских веза и канонских сметњи (препрека за брак) свештеник чита Сугубу јектенију, у којој се моли за младенце.
Помилуј нас, Боже, по великој милости Твојој... и друге молбе; па возглас: Јако милостив... па отпуст. По отпусту благосиља младенце крстом.
Истовремено уз ово упутство и сходно брачном правилнику сачињава се записник о предбрачном испиту који се уводи у протокол брачно испитаних. Записник потписују заручници (вереници).
Са испита се ишло, рекли смо, девојачкој кући на ручак. Она је била дужна да спреми "бошчалук". Свекру и момку кошуље, гаће, пешкир и чарапе. Такође спрема и момковим сестрама и осталим укућанима поклон, а свекрви мараму "ЗЕЈТИНКУ"(жуту мараму боје зитина (уља) и чарапе.
(Ови обичаји су некада били обавезни и саставни део садржаја припремног чина за свадбу. Данас тога више нема, на жалост ни у Драгачеву, географском подручју где су се најизворније чували и неговали обичаји за свадбу и не само за свадбу, него уопште су неговани сви обичаји и чувани у изворном смислу.)
На овом ручку родитељи младенаца договарају се о свим детаљима за свадбу, као на пример: времену за свадбу, броју сватова и утврђују углавном све детаље око свадбе.
Момкови родитељи ужурбано настоје да се што боље организују. Позивање на свадбу је заједнички обичај за све Србе. Некада се на свадбу позивало са буклијом ракије. Оба домаћина одабирају личност која ће позвати сватове или свадбаре. Најчешће је улога позивара припадала зетовима, у сваком случају, отменом човеку.
Позивар се обуче у народну ношњу, спреми му се чутура, пуна ракије, која се окити цвећем, кићанкама од разнобојних предива, пешкиром, чарапама, назувицама, оглавцима и др. Тако спреман, крене да зове на свадбу. На свадбу се позивају сватови, али прво се позива кум, старојко - стари сват (младожењин ујак), војвода, младожењин зет, барјактар (обично најбољи друг или рођак младожење), девер (који је обично сестрић, или брат, ко ближи од родбине) и одреди и мало мушко дете (обично од родбине) за наконче.
Треба знати: кума и старог свата позива младожењин отац. Уз окићену буклију носио је и колач (погачу), који је ломио са кумом код његове (кумове) куће за време обреда (ручак), уствари то бива када кум прихвати да венча младенце.
Позивар би ишао на окићеном коњу или пешице, све зависи од имовног стања домаћиновог. Дешавало се и то врло често да и сиромашнији домаћини изнајме коња позивару, јер је то деловало домаћинскије-одважније.
Када позивар дође тамо где му је речено, да их позове, рекао би домаћину: "Поздравио Вас (рече име домаћина на чије весеље позива) у Недељу (рецимо по Митровдану или који дан) жени сина па вас позива у сватове, а ако је позивар са девојачке стране каже на свадбу. Потом би домаћину, у чијем је дому, пружио чутуру са ракијом, коју је већ извадио из торбе-шаренице коју носи на леђима.
Овај би сркнуо гутљај два из буклије, пожелевши младенцима срећу. Неко од укућана, углавном домаћица, би на чутуру (буклију) привезала неки дар: чарапе, пешкир, пољицу и др., а у торбу би се стављали они дарови који не могу да се окаче о чутуру, или они који су били вишак. Домаћин би му долио у чутуру мало ракије. Тако би позивар са поново пуном буклијом (чутуром) продужио даље.
Треба знати: овако се некад позивало у сватове и на свадбу у Драгачеву и западној Србији. Данас тога више нема. Нажалост, избледео је овај обичај пун дражи и народне лепоте, пун љубави и топлине. И једни и други, данас позивају и сватове и свадбаре лепо декорисаним позивницама. Ове су позивнице, када их прими званица поштом или на неки други начин, увек бивале коментарисане. Избледеле су чари дочека позивара и ритуала који је пратио позив са буклијом.
Треба знати да ако младенци нису из исте парохије, онда је за брачни испит надлежан вереничин парох. У овом случају он добија писмену дозволу од верениковог пароха да може испитати његовог парохијана, а потом доставља службени извештај момковом пароху. После испита иде се девојачкој кући на ручак, која спрема "бошчалук": свекру, момку и другим укућанима.
(Дијелови из књиге "Трубачка будилица од Гуче до вечности")
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.