Руски бизнисмени насељавају Израел

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Злато, новац, дијаманти и банка) (15)

Ниједан од тих Руса није имао криминални досије, не рачунајући ситне преступе из совјетског доба. Сви су дјеловали као успјешни бизнисмени с биографијама вриједним хвале. Зашто би их Израел одбио? Прије масовног исељавања, Јевреји су сачињавали око 2,5 одсто становништва Русије и Украјине.

Расистички сајтови који распирују теорију да је пљачка руског националног богатства плод свјетске јеврејске завјере, а ту теорију су заступали нацисти и Стаљин (кад му је то одговарало).

Невероватан број Руса узео је израелско држављанство у првој половини деведесетих, међу њима и истакнути круг људи блиских Јељцину, познати као Седам звезда, као што су Борис Березовски и Владимир Гусински. Онда нови украјински и руски индустријалци, као што су Владимир Рабинович и Михаил Чорни, који су били под паском западних обавештајних служби. Затим други којима је био забрањен улазак у Британију и СAД, као што је Семјон Могиљевич.

Било је ту и не-јевреја, као што је Сергеј Михаилов, шеф Солнцевског братства, који је некако искамчио држављанство. "Михаилов има везе с јеврејством колико ја са балетом, али без проблема је добио пасош", гунђа филмски документариста Aлександар Гентељев. Додуше, Михаилову је држављанство касније поништено, а подмићени израелски званичници који су му "одрадили" пасош кривично су одговарали.

Ниједан од тих Руса није имао криминални досије, не рачунајући ситне преступе из совјетског доба. Сви су деловали као успешни бизнисмени с биографијама вредним хвале. Зашто би их Израел одбио?

За Русима иде и новац

С друге стране, олигарси и шефови кланова имали су више разлога да колонизују Израел. Земља је била идеална за прање новца. Банкарски систем је уређен тако да подстиче алију, долазак Јевреја из целог света, самим тим и долазак њиховог новца.

Штавише, Израел се прикључио глобалној либерализацији финансијских токова и олабавио контролу увоза и извоза капитала. Као и већина земаља почетком деведесетих, ни Израел није имао законе за спречавање прања новца. Прање новца зарађеног криминалним активностима у иностранству представљало је легалан бизнис.

Полиција процењује да су Руси у првих 15 година после пада комунизма опрали између 5 и 10 милијарди долара кроз израелске банке. Велика сума за малу зељу као што је Израел. Aли то је свега пет процената капитала изнетог из Русије током деведесетих и није ништа у поређењу са Швајцарском (40 милијарди), а камоли са непревазиђеним Кипром, у коме се само 1994. године обртало милијарду долара из Русије месечно!

Главни разлог популарности Израела је једноставан - многи од тих чудних бизнисмена били су Јевреји и у Израелу нису третирани као шљам већ као добродошли чланови породице. Пре масовног исељавања, Јевреји су сачињавали око 2,5 одсто становништва Русије и Украјине. Aли били су изузетно утицајни у почетном гангстерском капитализму деведесетих.

На интернету је лако наћи бројне расистичке сајтове који распирују теорију да је пљачка руског националног богатства плод светске јеврејске завере а ту теорију су заступали нацисти и Стаљин (кад му је то одговарало). С друге стране, многи либерални аналитичари занемарују улогу Јевреја у хаосу транзиције Русије и Украјине, вероватно да би избегли оптужбе за антисемитизам. Одбијањем да признају постојање слона у дневној соби, они уступају простор антисемитама који тог слона описују као крволочног грабљивца.

Јевреји крију имена

Мада је СССР био познат по антипатијама према било каквом националном идентитету који угрожава лик идеализованог хомо совјетикуса, ипак је поставио једну препреку за Јевреје: тзв. стаклени плафон. Практично у свим централним партијским структурама, индустријским гранама и високошколским установама, Јевреји су систематски спречавани да заузму највише положаје. Било је изузетака - Лазар Каганович као члан Стаљиновог Политбироа, касније у немилости. Или Евгениј Примаков, врло утицајни политичар, који је на време превентивно одбацио своје право име, Јона Финкелштајн. Aли генерално, ако сте били Јеврејин, нисте имали шансу за кључне позиције.

Зато су многи виспрени Јевреји били фрустрирани због недостатка интелектуалних изазова и прилика за предузетништво. A где боље да примене свој таленат него на најзахтевнијем тржишту на свету (које званично не постоји!): у совјетској планској привреди.

Дуже од 70 година, они су брусили пословне вештине у суморном тоталитарном свету у коме индустријски гиганти производе одређену робу без обзира на њену потражњу или понуду. Предузећа раде на норму коју држава прописује Петогодишњим планом, без обзира на доступност сировина. Свака фабрика водила је беспоштедну, исцрпљујућу борбу против несташица.

Често су се ослањале на добављаче удаљене хиљадама километара или неколико временских зона, с којима није било сталне комуникације. Једини начин да се постигне норма био је да се ангажују мешетари разних фела који ће набављати сировине где год да их има. Ти људи звали су се толкачи или фиксери, без чије сналажљивости би СССР пропао знатно раније. Као што је међу олигарсима много Јевреја, тако их је својевремено било међу толкачима.

Полиција

Због концентрисаног присуства Руса, Вашингтон је пажњу усмјерио на Израел. Средином деведесетих, дуга, мада прилично рахитична рука америчког закона досегла је врата Јерусалима. Тражене су информације о ликовима као што су Могиљевич и Михаилов. Под притиском Стејт департмента у мандату Џона Вајнера, израелска полиција је многе истакнуте Русе ставила под присмотру. "Нагло се повећало интересовање за олигархе. Отворена је нова страница у свијету криминала", каже Ирит Бутон, шеф службе за специјалне операције у израелској полицији. Међутим, велико интересовање полиције отворило је и велике проблеме. У новом свјетском поретку било је тешко процијенити реално стање ствари. Прије свега, шта у активностима олигарха потпада под криминалну дјелатност, а шта не?

                                     ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.