Ruski biznismeni naseljavaju Izrael

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Zlato, novac, dijamanti i banka) (15)

Nijedan od tih Rusa nije imao kriminalni dosije, ne računajući sitne prestupe iz sovjetskog doba. Svi su djelovali kao uspješni biznismeni s biografijama vrijednim hvale. Zašto bi ih Izrael odbio? Prije masovnog iseljavanja, Jevreji su sačinjavali oko 2,5 odsto stanovništva Rusije i Ukrajine.

Rasistički sajtovi koji raspiruju teoriju da je pljačka ruskog nacionalnog bogatstva plod svjetske jevrejske zavjere, a tu teoriju su zastupali nacisti i Staljin (kad mu je to odgovaralo).

Neverovatan broj Rusa uzeo je izraelsko državljanstvo u prvoj polovini devedesetih, među njima i istaknuti krug ljudi bliskih Jeljcinu, poznati kao Sedam zvezda, kao što su Boris Berezovski i Vladimir Gusinski. Onda novi ukrajinski i ruski industrijalci, kao što su Vladimir Rabinovič i Mihail Čorni, koji su bili pod paskom zapadnih obaveštajnih službi. Zatim drugi kojima je bio zabranjen ulazak u Britaniju i SAD, kao što je Semjon Mogiljevič.

Bilo je tu i ne-jevreja, kao što je Sergej Mihailov, šef Solncevskog bratstva, koji je nekako iskamčio državljanstvo. "Mihailov ima veze s jevrejstvom koliko ja sa baletom, ali bez problema je dobio pasoš", gunđa filmski dokumentarista Aleksandar Genteljev. Doduše, Mihailovu je državljanstvo kasnije poništeno, a podmićeni izraelski zvaničnici koji su mu "odradili" pasoš krivično su odgovarali.

Nijedan od tih Rusa nije imao kriminalni dosije, ne računajući sitne prestupe iz sovjetskog doba. Svi su delovali kao uspešni biznismeni s biografijama vrednim hvale. Zašto bi ih Izrael odbio?

Za Rusima ide i novac

S druge strane, oligarsi i šefovi klanova imali su više razloga da kolonizuju Izrael. Zemlja je bila idealna za pranje novca. Bankarski sistem je uređen tako da podstiče aliju, dolazak Jevreja iz celog sveta, samim tim i dolazak njihovog novca.

Štaviše, Izrael se priključio globalnoj liberalizaciji finansijskih tokova i olabavio kontrolu uvoza i izvoza kapitala. Kao i većina zemalja početkom devedesetih, ni Izrael nije imao zakone za sprečavanje pranja novca. Pranje novca zarađenog kriminalnim aktivnostima u inostranstvu predstavljalo je legalan biznis.

Policija procenjuje da su Rusi u prvih 15 godina posle pada komunizma oprali između 5 i 10 milijardi dolara kroz izraelske banke. Velika suma za malu zelju kao što je Izrael. Ali to je svega pet procenata kapitala iznetog iz Rusije tokom devedesetih i nije ništa u poređenju sa Švajcarskom (40 milijardi), a kamoli sa neprevaziđenim Kiprom, u kome se samo 1994. godine obrtalo milijardu dolara iz Rusije mesečno!

Glavni razlog popularnosti Izraela je jednostavan - mnogi od tih čudnih biznismena bili su Jevreji i u Izraelu nisu tretirani kao šljam već kao dobrodošli članovi porodice. Pre masovnog iseljavanja, Jevreji su sačinjavali oko 2,5 odsto stanovništva Rusije i Ukrajine. Ali bili su izuzetno uticajni u početnom gangsterskom kapitalizmu devedesetih.

Na internetu je lako naći brojne rasističke sajtove koji raspiruju teoriju da je pljačka ruskog nacionalnog bogatstva plod svetske jevrejske zavere a tu teoriju su zastupali nacisti i Staljin (kad mu je to odgovaralo). S druge strane, mnogi liberalni analitičari zanemaruju ulogu Jevreja u haosu tranzicije Rusije i Ukrajine, verovatno da bi izbegli optužbe za antisemitizam. Odbijanjem da priznaju postojanje slona u dnevnoj sobi, oni ustupaju prostor antisemitama koji tog slona opisuju kao krvoločnog grabljivca.

Jevreji kriju imena

Mada je SSSR bio poznat po antipatijama prema bilo kakvom nacionalnom identitetu koji ugrožava lik idealizovanog homo sovjetikusa, ipak je postavio jednu prepreku za Jevreje: tzv. stakleni plafon. Praktično u svim centralnim partijskim strukturama, industrijskim granama i visokoškolskim ustanovama, Jevreji su sistematski sprečavani da zauzmu najviše položaje. Bilo je izuzetaka - Lazar Kaganovič kao član Staljinovog Politbiroa, kasnije u nemilosti. Ili Evgenij Primakov, vrlo uticajni političar, koji je na vreme preventivno odbacio svoje pravo ime, Jona Finkelštajn. Ali generalno, ako ste bili Jevrejin, niste imali šansu za ključne pozicije.

Zato su mnogi vispreni Jevreji bili frustrirani zbog nedostatka intelektualnih izazova i prilika za preduzetništvo. A gde bolje da primene svoj talenat nego na najzahtevnijem tržištu na svetu (koje zvanično ne postoji!): u sovjetskoj planskoj privredi.

Duže od 70 godina, oni su brusili poslovne veštine u sumornom totalitarnom svetu u kome industrijski giganti proizvode određenu robu bez obzira na njenu potražnju ili ponudu. Preduzeća rade na normu koju država propisuje Petogodišnjim planom, bez obzira na dostupnost sirovina. Svaka fabrika vodila je bespoštednu, iscrpljujuću borbu protiv nestašica.

Često su se oslanjale na dobavljače udaljene hiljadama kilometara ili nekoliko vremenskih zona, s kojima nije bilo stalne komunikacije. Jedini način da se postigne norma bio je da se angažuju mešetari raznih fela koji će nabavljati sirovine gde god da ih ima. Ti ljudi zvali su se tolkači ili fikseri, bez čije snalažljivosti bi SSSR propao znatno ranije. Kao što je među oligarsima mnogo Jevreja, tako ih je svojevremeno bilo među tolkačima.

Policija

Zbog koncentrisanog prisustva Rusa, Vašington je pažnju usmjerio na Izrael. Sredinom devedesetih, duga, mada prilično rahitična ruka američkog zakona dosegla je vrata Jerusalima. Tražene su informacije o likovima kao što su Mogiljevič i Mihailov. Pod pritiskom Stejt departmenta u mandatu Džona Vajnera, izraelska policija je mnoge istaknute Ruse stavila pod prismotru. "Naglo se povećalo interesovanje za oligarhe. Otvorena je nova stranica u svijetu kriminala", kaže Irit Buton, šef službe za specijalne operacije u izraelskoj policiji. Međutim, veliko interesovanje policije otvorilo je i velike probleme. U novom svjetskom poretku bilo je teško procijeniti realno stanje stvari. Prije svega, šta u aktivnostima oligarha potpada pod kriminalnu djelatnost, a šta ne?

                                     ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.