Руси и Aмериканци контролишу гасоводе

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Шири се глас) (11)

Један од најуноснијих послова био је транспорт гаса из Туркменистана за Украјину, што је доносило зараду од 120 милиона долара годишње. Није се знало ко тачно убире приход.

Чим је преузео власт, предсједник Путин обзнанио је да неће толерисати велекрађе и одмах је уперио прст у Газпром. Сав гас из Туркменистана, Узбекистана и Казахстана намијењен Европи, прво мора да прође кроз Газпромове цјевоводе

Газпром је чудовишни гигант. С годишњим обртом од око 30 милијарди долара, на њега отпада трећина природног гаса произведеног у целом свету, осам одсто националног дохотка Русије и готово четвртина пореских прихода те земље. Газпром има амбицију да постане најутицајнија појединачна енергетска компанија у свету (уколико то већ није).

Као министар за гасну индустрију непосредно пре пада комунизма, Виктор Черномирдин (касније премијер), огромне природне енергетске ресурсе усмерио је кроз једну, државну компанију. Четири године касније, компанија је приватизована. Она практично има монопол над гасоводима у Русији.

Сав гас из Туркменистана, Узбекистана и Казахстана намењен европском тржишту, прво мора да прође кроз Газпромове цевоводе, што руском гиганту даје велику предност у односу на конкуренцију. Последњих година, Русија то брутално користи у спољној политици као средство притиска на бивше совјетске републике, чак и на највећег клијента, Западну Европу.

Партнери са истока и запада

Зашто би онда Газпром плаћао некој другој фирми, с којом нема видљиве везе, да транспортује гас кроз цевовод у његовом власништву? Газпром је позајмио ЕТГ-у 70 милиона долара и гарантовао за додатних 227 милиона долара кредита. То нема никаквог смисла - осим уколико са том фирмом не постоје неке дубље, скривене везе.

Године 2000, када је Владимир Путин наследио Бориса Јељцина на месту председника Русије, стрпљење мале, али гласне групе Газпромових приватних акционара било је на измаку. Главни разлог њихове љутње била је мистериозна оф-шор компанија Impera International Energy Corporation, са седиштем у Џексонвилу, на Флориди.

Најупорнији акционар био је Вилијам Ф. Браудер, унук некадашњег лидера америчких комуниста Ерла Браудера. Браудерова компанија Hapmitage Investment уложила је новац у Газпром и он је желео да зна зашто енергетски гигант милијарде долара усмерава у фирму Impera за нешто што Газпром може да ради и сам. Почео је да истражује и открио је да високи функционери компаније организују трансфер великих сума новца - и то не само за битне играче дуж гасовода. "Њихова ароганција била је толика да ту делатност нису ни прикривали", приметио је Браудер. "Aли то нам је помогло, јер смо стекли тачну слику о томе шта се дешава".

Један од Imperinih најуноснијих послова био је транспорт гаса из Туркменистана за Украјину, што је доносило зараду од 120 милиона долара годишње. Aли мали акционари Газпрома, попут Браудера, хтели су да знају зашто они од тога не добијају ништа. Штавише, није се знало ко тачно убира приход.

Чим је преузео власт, председник Путин обзнанио је да неће толерисати велекрађе и одмах је уперио прст у Газпром. На изненађење многих, Путин је брзо почео да испуњава обећање. Сменио је компромитованог директора Газпрома и поставио свог старог пријатеља из КГБ-а. Дани Итере као Газпромовог мезимчета били су одбројани. Почетком 2003. године Газпром је објавио да неће обнављати уговор, нарочито не за транспорт гаса из Туркменистана у Украјину. Заменик директора Газпрома тада је изјавио да ће компанија почети сама да обавља транзит гаса. Aли није било баш тако!

Потписани тајни уговори

Два месеца пре Газпромовог заокрета ка транспарентном пословању, његови шефови су у тајности потписали уговор са сићушном фирмом ЕТГ, само дан након што је она регистрована у Мађарској. И украјински пандан Газпрома, Нафтохаз Украинз (NAK), потписао је уговор са ЕТГ-ом и дао му ексклузивно право на транспорт гаса из Туркменистана, кроз Украјину и даље ка Западној Европи.

У следећих годину и по, појавили су се чудни односи и везе ЕТГ-а са фирмама с Кипра, из Туркменистана, Молдавије, Француске, Британије, са Сејшелских острва итд. Организација за економску сарадњу и развој (OECD) са седиштем у Паризу, издала је интерни документ у коме се помиње могућа веза неких од ових компанија са сарадницима Семјона Могиљевича.

Од како је позадина ЕТГ-а позната јавности, полиција, али и многи новинари, свесрдно трагају за нечим опипљивим што би целу причу повезало с Могиљевичем. Роман Купћински, новинар који за Радио слободну Европу пише о организованом криминалу, објавио је писмо заменика шефа руске јединице за борбу против организованог криминала у коме се Aндраш Кноп отворено повезује с Могиљевичем у наводној шеми за шверц цигарета. Међутим, у року од неколико недеља ЕТГ је прибавио оверену писану изјаву тог руског функционера да је писмо фалсификат. Читав случај је пропао.

Међутим, није најбитније има ли доказа о Могиљевичевој умешаности и то због најмање два разлога. Прво, огромне суме новца сливале су се у компанију са крајње нејасном власничком структуром, што је довољно да се с њом не склапа уговор. Друго, ЕТГ је имао обрт од две милијарде долара годишње - при чему није било контроле рачуна и књиговодства, тако да су средства са разних страна могла да се сливају, не нужно само од транспорта гаса кроз Украјину.

Прање пара

Aко је ЕТГ заправо био перионица пара, то нико није могао да зна. Иако је компанија касније изгубила право на транспорт гаса, њену улогу брзо је преузео нови непотребни посредник РосУкрЕнерго, такође у сувласништву Дмитрија Фирташа, за кога је Зев Гордон рекао да стоји иза ЕТГ-а. Да би овако изопачена пословна операција била успјешна, ЕТГ (чији год био) морао је да има подршку руководстава Газпрома и NAK-а. Aли морао је и да ужива заштиту државних структура Русије и Украјине, јер су енергетски гиганти битан дио националних политика ових земаља.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.