Рокфелер најпризнатији и најпрезренији богаташ

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA ( Рокфелерови) (5)

Прије много година име Рокфелер појављивало се непрестано у свим расправама о тајним друштвима, али данас се ријетко говори о његовој улози. Његове финансије биле су свима познате.

Свако јутро приликом устајања богатији је за 17.705 долара него што је био при одласку на спавање. "Конкуренција је гријех", наводно је рекао Рокфелер, који је немилосрдно елиминисао своје конкуренте, било припајањем било исплатом.

*************************************************** 

Џон Дејвисон Рокфелер и даље је најпризнатији (и можда најпрезренији) светски богаташ иако је умро још 1937. Током прошлог века ниједна породица у Aмерици није створила такву моћ и утицај као Рокфелерови, и то захваљујући богатству и блиским везама с Енглеском.

Пре више година име Рокфелер појављивало се непрестано у свим расправама о тајним друштвима, али данашњи медији ретко говоре о улози Рокфелерових у светским збивањима, међутим једно време име Џона Д. Рокфелера било је на свачијим уснама и његове финансије су биле свима познате.

Једно издање тексашких сеоских новина из 1897. пренело је: "Џон Д. Рокфелер спава осам и по часова сваке ноћи, одлази на починак у 10.30 увече и устаје у 7 ујутру. Свако јутро приликом устајања богатији је за 17.705 долара него што је био при одласку на спавање. За доручак седа у 8 часова и устаје од стола у 8.30 а његово богатство се у том кратком периоду увећава за 1. 041,50 долара. Недељом одлази у цркву и за два сата одсуствовања од куће његово богатство порасте за 4.166 долара. Његова вечерња забава састоји се од свирања гитаре. Сваке вечери када узме инструмент богатији је за 50.000 долара него што је био када га је одложио претходне вечери. Ове ситне чињенице на неки начин предочавају немилосрдно увећавање богатства овог човека".

Прича о "Великом бику"

Увид у ковање пословне филозофије Џона Д. могао би се добити из анегдоте коју је испричао Нелсон Рокфелер. Када је Џон Д. био мало дете, његов отац Вилијам "Велики бик" Рокфелер, који је продавао "лекове" против рака из вагона, учио га је да му ускаче у наручје из једне високе столице. Једном приликом отац је повукао руке када је мали Џон скочио. Палом сину је строго речено: "Запамти да никоме не смеш до краја да верујеш, чак ни мени".

На почетку америчког грађанског рата Рокфелер је био млади трговац пољопривредним производима у Кливленду, Охајо. Брзо је схватио могућности нафтне индустрије која је била у повојима, тако да је 1863. са сарадницима саградио рафинерију. Године 1870. тој рафинерији је припојио компанију Стандард оил.

"Национална кливлендска градска банка, о којој се у конгресним кулоарима причало као о једној од три банке у СAД у власништву породице Ротшилд (главна европска банкарска породица), дала је новац Џону Д. Рокфелеру да би започео монополизацију нафтног бизниса, што је довело до формирања Стандард оила", каже се у филму под насловом: "Произвођачи новца".

Рокфелер, за кога се говорило да је рекао: "Конкуренција је грех", немилосрдно је елиминисао своје конкуренте било припајањем било исплатом. Кад у томе не би успео спуштао би цене до нивоа на којем су конкурентни морали да продају. Исто тако је успевао да склопи уносне компензацијске уговоре са железницом, који су му обезбедили монопол на превоз нафте. Стандард оил - директни претеча Ексона - неизмерно је напредовао и до 1880. Рокфелер је био власник или је контролисао 95 одсто нафтне производње у СAД.

Невоље за Рокфелера су почеле 1902. када је Ида Тарбел, ћерка једног произвођача нафте из Пенсилваније кога је Рокфелер истерао из посла, објавила серију чланака. После петогодишњег истраживања, чланци Тарбелове су објављени у часопису Меклур под насловом "Историја компаније Стандард оил". Један од рецензената је њен рад оценио као "неустрашиво демаскирање моралног злочина који се крије под плаштом достојанства и хришћанске смерности".

Посао далеко од јавности

Открића Тарбелове резултирала су акцијама администрације и судова, које су прекинуле монопол Стандард оила. Међутим, већ 1882. Рокфелер је успео да камуфлира своје пословање стварањем прве велике америчке корпорације: Стандард оил труст. "Труст је обухватио цео лавиринт легалних структура, чинећи своју делатност практично недоступном оку јавности", записано је у Новој енциклопедији Британики.

Такво маневрисање изведено је и 1892, када је Врховни суд Охаја наредио да се труст распусти. Сада је Рокфелер просто преселио седиште Стандард оила у Њујорк. Године 1899. сва актива и камате пребачени су у новонасталу компанију, Стандард оил из Њу Џерсија.

Године 1906. Влада СAД је оптужила Стандард оил да крши Шерманов закон против трустова. Иако су браниоци доказивали да је Стандард био просто жртва емоционалног таласа узрокованог незадовољством јавности због великих профита, 15. маја 1911. Врховни суд СAД јасно је изразио своју одлуку: "Седам људи и еснафска машинерија склопили су заверу против својих суграђана.

Ради безбедности Републике сада доносимо одлуку да се ова опасна завера мора окончати до 15. новембра".

Од новонасталих компанија њих осам је задржало "Стандард оил" у свом називу, али су и оне ускоро избациле тај део, да би се добио утисак шаренила. Компанија Стандард оил из Њујорка најпре се стопила с компанијом Векјум оил под заједничким називом Сокони-Векјум, која је 1966. постала Мобил оил корпорејшен. Стандард оил из Индијане спојио се са Стандард оилом из Небраске и Стандард оилом из Канзаса, да би 1985. прерасли у Aмоко корпорејшен.

                                 ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.