Rokfeler najpriznatiji i najprezreniji bogataš

VLADAVINA TAJNOM - MODERNA TAJNA DRUŠTVA ( Rokfelerovi) (5)

Prije mnogo godina ime Rokfeler pojavljivalo se neprestano u svim raspravama o tajnim društvima, ali danas se rijetko govori o njegovoj ulozi. Njegove finansije bile su svima poznate.

Svako jutro prilikom ustajanja bogatiji je za 17.705 dolara nego što je bio pri odlasku na spavanje. "Konkurencija je grijeh", navodno je rekao Rokfeler, koji je nemilosrdno eliminisao svoje konkurente, bilo pripajanjem bilo isplatom.

*************************************************** 

Džon Dejvison Rokfeler i dalje je najpriznatiji (i možda najprezreniji) svetski bogataš iako je umro još 1937. Tokom prošlog veka nijedna porodica u Americi nije stvorila takvu moć i uticaj kao Rokfelerovi, i to zahvaljujući bogatstvu i bliskim vezama s Engleskom.

Pre više godina ime Rokfeler pojavljivalo se neprestano u svim raspravama o tajnim društvima, ali današnji mediji retko govore o ulozi Rokfelerovih u svetskim zbivanjima, međutim jedno vreme ime Džona D. Rokfelera bilo je na svačijim usnama i njegove finansije su bile svima poznate.

Jedno izdanje teksaških seoskih novina iz 1897. prenelo je: "Džon D. Rokfeler spava osam i po časova svake noći, odlazi na počinak u 10.30 uveče i ustaje u 7 ujutru. Svako jutro prilikom ustajanja bogatiji je za 17.705 dolara nego što je bio pri odlasku na spavanje. Za doručak seda u 8 časova i ustaje od stola u 8.30 a njegovo bogatstvo se u tom kratkom periodu uvećava za 1. 041,50 dolara. Nedeljom odlazi u crkvu i za dva sata odsustvovanja od kuće njegovo bogatstvo poraste za 4.166 dolara. Njegova večernja zabava sastoji se od sviranja gitare. Svake večeri kada uzme instrument bogatiji je za 50.000 dolara nego što je bio kada ga je odložio prethodne večeri. Ove sitne činjenice na neki način predočavaju nemilosrdno uvećavanje bogatstva ovog čoveka".

Priča o "Velikom biku"

Uvid u kovanje poslovne filozofije Džona D. mogao bi se dobiti iz anegdote koju je ispričao Nelson Rokfeler. Kada je Džon D. bio malo dete, njegov otac Vilijam "Veliki bik" Rokfeler, koji je prodavao "lekove" protiv raka iz vagona, učio ga je da mu uskače u naručje iz jedne visoke stolice. Jednom prilikom otac je povukao ruke kada je mali Džon skočio. Palom sinu je strogo rečeno: "Zapamti da nikome ne smeš do kraja da veruješ, čak ni meni".

Na početku američkog građanskog rata Rokfeler je bio mladi trgovac poljoprivrednim proizvodima u Klivlendu, Ohajo. Brzo je shvatio mogućnosti naftne industrije koja je bila u povojima, tako da je 1863. sa saradnicima sagradio rafineriju. Godine 1870. toj rafineriji je pripojio kompaniju Standard oil.

"Nacionalna klivlendska gradska banka, o kojoj se u kongresnim kuloarima pričalo kao o jednoj od tri banke u SAD u vlasništvu porodice Rotšild (glavna evropska bankarska porodica), dala je novac Džonu D. Rokfeleru da bi započeo monopolizaciju naftnog biznisa, što je dovelo do formiranja Standard oila", kaže se u filmu pod naslovom: "Proizvođači novca".

Rokfeler, za koga se govorilo da je rekao: "Konkurencija je greh", nemilosrdno je eliminisao svoje konkurente bilo pripajanjem bilo isplatom. Kad u tome ne bi uspeo spuštao bi cene do nivoa na kojem su konkurentni morali da prodaju. Isto tako je uspevao da sklopi unosne kompenzacijske ugovore sa železnicom, koji su mu obezbedili monopol na prevoz nafte. Standard oil - direktni preteča Eksona - neizmerno je napredovao i do 1880. Rokfeler je bio vlasnik ili je kontrolisao 95 odsto naftne proizvodnje u SAD.

Nevolje za Rokfelera su počele 1902. kada je Ida Tarbel, ćerka jednog proizvođača nafte iz Pensilvanije koga je Rokfeler isterao iz posla, objavila seriju članaka. Posle petogodišnjeg istraživanja, članci Tarbelove su objavljeni u časopisu Meklur pod naslovom "Istorija kompanije Standard oil". Jedan od recenzenata je njen rad ocenio kao "neustrašivo demaskiranje moralnog zločina koji se krije pod plaštom dostojanstva i hrišćanske smernosti".

Posao daleko od javnosti

Otkrića Tarbelove rezultirala su akcijama administracije i sudova, koje su prekinule monopol Standard oila. Međutim, već 1882. Rokfeler je uspeo da kamuflira svoje poslovanje stvaranjem prve velike američke korporacije: Standard oil trust. "Trust je obuhvatio ceo lavirint legalnih struktura, čineći svoju delatnost praktično nedostupnom oku javnosti", zapisano je u Novoj enciklopediji Britaniki.

Takvo manevrisanje izvedeno je i 1892, kada je Vrhovni sud Ohaja naredio da se trust raspusti. Sada je Rokfeler prosto preselio sedište Standard oila u Njujork. Godine 1899. sva aktiva i kamate prebačeni su u novonastalu kompaniju, Standard oil iz Nju Džersija.

Godine 1906. Vlada SAD je optužila Standard oil da krši Šermanov zakon protiv trustova. Iako su branioci dokazivali da je Standard bio prosto žrtva emocionalnog talasa uzrokovanog nezadovoljstvom javnosti zbog velikih profita, 15. maja 1911. Vrhovni sud SAD jasno je izrazio svoju odluku: "Sedam ljudi i esnafska mašinerija sklopili su zaveru protiv svojih sugrađana.

Radi bezbednosti Republike sada donosimo odluku da se ova opasna zavera mora okončati do 15. novembra".

Od novonastalih kompanija njih osam je zadržalo "Standard oil" u svom nazivu, ali su i one uskoro izbacile taj deo, da bi se dobio utisak šarenila. Kompanija Standard oil iz Njujorka najpre se stopila s kompanijom Vekjum oil pod zajedničkim nazivom Sokoni-Vekjum, koja je 1966. postala Mobil oil korporejšen. Standard oil iz Indijane spojio se sa Standard oilom iz Nebraske i Standard oilom iz Kanzasa, da bi 1985. prerasli u Amoko korporejšen.

                                 ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.