РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (9)

Aгенти нису одушевљени инвазијом на Ирак

Садама Хусеина је било тешко повриједити било којом саботажом. Главни циљ једне акције агената и сарадника био је да се изазове раздор, неповјерење и погорша параноја у најужем кругу режима. Једну од кључних рута за шверц био је заливски трајект који је преносио робу из Дубајиа и других заливских лука у Ум Касар. О чему се расправљало на лондонском састанку

... Званичници из главног штаба CIA-е очито су се слагали с плановима за надолазећи рат. Aли постојао је такође и осећај, бар међу неким од агената у CIA-иној Групи за операцију у Ираку, да бројни агенти CIA-е не терену, као и многи шефови канцеларија на Блиском истоку, нису баш превише одушевљени инвазијом која се све више назирала. Овај осећај подељености и унутрашњег сукоба узбуркао је састанак, тврди један бивши агент Групе за операције у Ираку.

"Прво, корисно је нагласити зашто је сазван лондонски састанак", присећа се овај агент. "После неколико телеграма широм света које су упутили чланови Групе, главне блискоисточне канцеларије, као и кабинет заменика директора за операције, није било превише покрета на терену везаних за питање Ирака".

"Многи директори на терену били су учмали у тактикама прошлости, немаштовити, неинспиративни и неспремни за ризик. Група за операције у Ираку стално је вршила све јачи и јачи притисак на људе на терену да агресивније нападну Ирак тајном акцијом, и уз помоћ страних обавештајних служби, али није уследило много делотворних активности. Успели смо да окупимо дугу листу оних који кажу не, али и непријатеља, за само две године. Овај недостатак активности чија је мета био Ирак проузроковао је позив помоћника заменика директора операција на састанак у Лондону."

Игра је почела

Поједини званичници који су присуствовали овом састанку присећају се да је уводна порука сусрета у Лондону, коју су највиши званичници главног штаба CIA-е послали шефовима канцеларија на терену, била једноставна: Игра је почела. Нема даљих расправа о том питању.

Дошло је време да сваки шеф канцеларије отворено разговара са својим контактима за везу у страним обавештајним службама земаља-домаћина и обавести их да је време да се придруже, да је време да арапски свет сарађује са Aмериканцима поводом Ирака.

Током конференције, званичник Групе за операције у Ираку почео је да износи детаље тајних планова агенције за саботирање које би подрило ирачки режим. Током разговора о саботажи неко у просторији је дао идеју која је шокирала и поједине шефове канцеларија окупљених на састанку.

Бивши званичник Групе сећа се до најситнијих детаља свих разговора о саботажи на лондонској конференцији. "Потрудили смо се да сви разумеју да ћемо спроводити саботажне акције", рекао је он.

"Многи службеници агенције никада нису били умешани у директну акцију, једноставне, препредене или директне акције саботаже, или успјешан програм тајних акција. "Шеф оперативне групе за Ирак "први је увео саботажу као тему у контексту унутрашњих и спољних циљева, нагласивши вишеструке начине којим је режим уносио новац и све што је потребно у земљу, као и занимљиве стварчице за Садама и његову породицу.

Циљ је био да се овај ток пресече и да се режим натера да испита лојалност оних који су укључени у тај процес. Ипак, нисмо имали ни најмање илузије да ће Садама тешко повредити то што ћемо урадити. Главни циљ ове акције био је део вишеструког плана да се изазове раздор, неповерење и погорша параноја у најужем кругу режима."

"Једну од кључних рута за шверц био је заливски трајект који је преносио робу из Шарџе, Дубаија и других заливских лука у Ум Касар."

Шпијуни  бирају мете

Док је неко од присутних описивао путању и намену трајекта један млади шеф канцеларије је проговорио, рекавши да би агенти "требало да потопе брод". Шеф Групе је прокоментарисао да су трајект и пресретање личних добара чланова ужег круга режима легитимна мета, али да потапање брода не долази у обзир јер се на њему налазе и људи, а не само терет.

Уследила је дискусија о уласку трајекта у луку, које би луке могле да обезбеде приступ, који би уреди за везу били спремни да дозволе приступ агентима, разматрале су се могућности коришћења различитих средстава, на пример, да ли би саботажом технике или материјала могао да се изазове механички квар на броду који би га присилио да остане у луци и тако спречио режим да га даље користи", присећа се овај бивши припадник Групе за операције у Ираку.

Он наглашава да се "ни у једном тренутку није водио озбиљнији разговор о потапању трајекта". Двојица шефова канцеларија CIA-е који су присуствовали конференцији сећају се разговора о трајекту, али су са састанка отишли са утиском да је Група за операције у Ираку разматрала потапање брода да би тако добила повод за рат против Багдада. Оба извора из CIA-е који се сећају расправе о трајекту тврде да не разумеју како би ова акција могла да обезбеди оправдање за инвазију.

Расправа о трајекту шокирала је поједине присутне више званичнике CIA-е, који нису били сигурни да ли су све добро чули.

Стрелице

Током конференције, представници Групе за операције у Ираку описали су још неколико тајних акција које би се могле размотрити. Између осталих предлога, планови су укључивали и опремање нижеразредних ирачких агената специјалним стрелицама са федерима које би могли да користе да разбију шофершајбне аутомобила у власништву припадника ирачког режима. Велике количине ових стрелица касније су допремљене у одређене канцеларије CIA-е, али се никада ни за шта нису употребиле.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.