RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (9)

Agenti nisu oduševljeni invazijom na Irak

Sadama Huseina je bilo teško povrijediti bilo kojom sabotažom. Glavni cilj jedne akcije agenata i saradnika bio je da se izazove razdor, nepovjerenje i pogorša paranoja u najužem krugu režima. Jednu od ključnih ruta za šverc bio je zalivski trajekt koji je prenosio robu iz Dubajia i drugih zalivskih luka u Um Kasar. O čemu se raspravljalo na londonskom sastanku

... Zvaničnici iz glavnog štaba CIA-e očito su se slagali s planovima za nadolazeći rat. Ali postojao je takođe i osećaj, bar među nekim od agenata u CIA-inoj Grupi za operaciju u Iraku, da brojni agenti CIA-e ne terenu, kao i mnogi šefovi kancelarija na Bliskom istoku, nisu baš previše oduševljeni invazijom koja se sve više nazirala. Ovaj osećaj podeljenosti i unutrašnjeg sukoba uzburkao je sastanak, tvrdi jedan bivši agent Grupe za operacije u Iraku.

"Prvo, korisno je naglasiti zašto je sazvan londonski sastanak", priseća se ovaj agent. "Posle nekoliko telegrama širom sveta koje su uputili članovi Grupe, glavne bliskoistočne kancelarije, kao i kabinet zamenika direktora za operacije, nije bilo previše pokreta na terenu vezanih za pitanje Iraka".

"Mnogi direktori na terenu bili su učmali u taktikama prošlosti, nemaštoviti, neinspirativni i nespremni za rizik. Grupa za operacije u Iraku stalno je vršila sve jači i jači pritisak na ljude na terenu da agresivnije napadnu Irak tajnom akcijom, i uz pomoć stranih obaveštajnih službi, ali nije usledilo mnogo delotvornih aktivnosti. Uspeli smo da okupimo dugu listu onih koji kažu ne, ali i neprijatelja, za samo dve godine. Ovaj nedostatak aktivnosti čija je meta bio Irak prouzrokovao je poziv pomoćnika zamenika direktora operacija na sastanak u Londonu."

Igra je počela

Pojedini zvaničnici koji su prisustvovali ovom sastanku prisećaju se da je uvodna poruka susreta u Londonu, koju su najviši zvaničnici glavnog štaba CIA-e poslali šefovima kancelarija na terenu, bila jednostavna: Igra je počela. Nema daljih rasprava o tom pitanju.

Došlo je vreme da svaki šef kancelarije otvoreno razgovara sa svojim kontaktima za vezu u stranim obaveštajnim službama zemalja-domaćina i obavesti ih da je vreme da se pridruže, da je vreme da arapski svet sarađuje sa Amerikancima povodom Iraka.

Tokom konferencije, zvaničnik Grupe za operacije u Iraku počeo je da iznosi detalje tajnih planova agencije za sabotiranje koje bi podrilo irački režim. Tokom razgovora o sabotaži neko u prostoriji je dao ideju koja je šokirala i pojedine šefove kancelarija okupljenih na sastanku.

Bivši zvaničnik Grupe seća se do najsitnijih detalja svih razgovora o sabotaži na londonskoj konferenciji. "Potrudili smo se da svi razumeju da ćemo sprovoditi sabotažne akcije", rekao je on.

"Mnogi službenici agencije nikada nisu bili umešani u direktnu akciju, jednostavne, prepredene ili direktne akcije sabotaže, ili uspješan program tajnih akcija. "Šef operativne grupe za Irak "prvi je uveo sabotažu kao temu u kontekstu unutrašnjih i spoljnih ciljeva, naglasivši višestruke načine kojim je režim unosio novac i sve što je potrebno u zemlju, kao i zanimljive stvarčice za Sadama i njegovu porodicu.

Cilj je bio da se ovaj tok preseče i da se režim natera da ispita lojalnost onih koji su uključeni u taj proces. Ipak, nismo imali ni najmanje iluzije da će Sadama teško povrediti to što ćemo uraditi. Glavni cilj ove akcije bio je deo višestrukog plana da se izazove razdor, nepoverenje i pogorša paranoja u najužem krugu režima."

"Jednu od ključnih ruta za šverc bio je zalivski trajekt koji je prenosio robu iz Šardže, Dubaija i drugih zalivskih luka u Um Kasar."

Špijuni  biraju mete

Dok je neko od prisutnih opisivao putanju i namenu trajekta jedan mladi šef kancelarije je progovorio, rekavši da bi agenti "trebalo da potope brod". Šef Grupe je prokomentarisao da su trajekt i presretanje ličnih dobara članova užeg kruga režima legitimna meta, ali da potapanje broda ne dolazi u obzir jer se na njemu nalaze i ljudi, a ne samo teret.

Usledila je diskusija o ulasku trajekta u luku, koje bi luke mogle da obezbede pristup, koji bi uredi za vezu bili spremni da dozvole pristup agentima, razmatrale su se mogućnosti korišćenja različitih sredstava, na primer, da li bi sabotažom tehnike ili materijala mogao da se izazove mehanički kvar na brodu koji bi ga prisilio da ostane u luci i tako sprečio režim da ga dalje koristi", priseća se ovaj bivši pripadnik Grupe za operacije u Iraku.

On naglašava da se "ni u jednom trenutku nije vodio ozbiljniji razgovor o potapanju trajekta". Dvojica šefova kancelarija CIA-e koji su prisustvovali konferenciji sećaju se razgovora o trajektu, ali su sa sastanka otišli sa utiskom da je Grupa za operacije u Iraku razmatrala potapanje broda da bi tako dobila povod za rat protiv Bagdada. Oba izvora iz CIA-e koji se sećaju rasprave o trajektu tvrde da ne razumeju kako bi ova akcija mogla da obezbedi opravdanje za invaziju.

Rasprava o trajektu šokirala je pojedine prisutne više zvaničnike CIA-e, koji nisu bili sigurni da li su sve dobro čuli.

Strelice

Tokom konferencije, predstavnici Grupe za operacije u Iraku opisali su još nekoliko tajnih akcija koje bi se mogle razmotriti. Između ostalih predloga, planovi su uključivali i opremanje nižerazrednih iračkih agenata specijalnim strelicama sa federima koje bi mogli da koriste da razbiju šoferšajbne automobila u vlasništvu pripadnika iračkog režima. Velike količine ovih strelica kasnije su dopremljene u određene kancelarije CIA-e, ali se nikada ni za šta nisu upotrebile.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.