РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (8)

Бомбама промијенити ирачки режим

Организовање операција CIA-е на терену у покушају да подстакне што више труда у борби против Садама Хусеина и његовог режима. Холандија велики противних Бушове администрације у Ираку. CIA покренула велику пропагандну кампању против ирачког режима. Шпијунске операције CIA-е у западној Европи тешко су обогаљене током 90-их серијом пропалих акција

У априлу 2002. године - скоро годину дана пре почетка инвазије на Ирак - агенти CIA-е распоређени широм Европе добили су наређење да присуствују специјалној конференцији у Риму, на којој су их званичници агенцијине Групе за операције у Ираку успут обавестили да се Ирак налази на Бушевом дневном реду од самог почетка.

"Рекли су нам да је то било на Бушовом дневном реду још откако је изабран, и да је 11. септембар само одложио акцију", тврдио је један агент CIA-е који је присуствовао конференцији. "Натукнули су да су напади 11. септембра значили одвраћање пажње од Ирака. A рекли су нам и да је Буш одлучан да се режим у Ираку промени, и да тај процес мора да почне кинетичком енергијом - у преводу, бомбама. У преводу, ратом."

Група за операције

Група за операције у Ираку, некада виђена као учмала рупа у коју су распоређивани они за које се сматрало да су бескорисни, сада је преузимала главну улогу. Њиховим скептичним колегама у осталим одељењима CIA-е изгледало је као да су се агенти у Групи сада развили у амбициозне - и опасне - поборнике рата. Већи део конференције у Риму обележили су извештаји стручњака Групе о злу које долази из Ирака, који су се углавном састојали од података доступних јавности о зверствима Садама Хусеина из прошлости и његових амбиција за стварање оружја за масовно уништење. Ове презентације нудиле су основне податке, а њихов тон био је тако ратоборан, да је један агент који је присуствовао конференцији рекао да му је све личило на тајни "митинг за буђење енергије" са циљем да ојача подршку рата међу скептичним службеницима CIA-е. "Требало је да се вратимо на терен и нашим контактима за везу објаснимо колико је Садам лош."

Једна од кључних идеја које су испливале на конференцији у Риму била је да CIA покрене пропагандну кампању широм Европе, и да покуша да подметне извештаје у европским медијима који би подржали идеју о рату у Ираку, тврди један извор који је учествовао на овим састанцима. CIA-и је забрањено да пласира пропаганду у медијима у Сједињеним Државама, али не постоје никаква законска ограничења за ширење пропаганде у другим земљама.

Данас, наравно, уз интернет и глобализацију медија, било би скоро немогуће гарантовати да лажни подаци подметнути у иностранству неће наћи пут и до америчких медија. Још увек је нејасно колико су снажни били такви пропагандни напори у Европи. Противљење инвазији широм континента показује да, ако је CIA заиста покренула пропагандну кампању, она није имала никаквог ефекта.

Фронт против Садама Хусеина

У међувремену, изузетна пажња коју је део високих званичника Бушове администрације обраћао на питања Ирака постала је очигледна и агентима CIA-е на терену, и поред тога што су били далеко од усијане атмосфере у Вашингтону.

Добро је познато да је потпредседник Чејни често одлазио у главни штаб CIA-е на састанке са аналитичарима агенције у само предвечерје рата постављајући оштра питања о аналитичким извештајима о Ираку. Aли оно што није познато јесте његова директна интервенција у организовање CIA-иних операција на терену, а све у покушају да подстакне што више труда у борби против Садама Хусеина и његовог режима.

Шпијунске операције CIA-е у западној Европи тешко су обогаљене током 90-их серијом пропалих акција и шамарима као што је био шпијунски скандал у Паризу 1995. године. Aгенција је због тога постала много пажљивија у западној Европи и врло је ретко започињала "једностране" акције без сарадње са обавештајним службама земље-домаћина.

Такав се случај десио у Холандији; мало је било ствари које је CIA тамо радила а о којима холандска служба није била обавештена или их није одобрила. Међутим, баш је то постало проблем када су се покретале операције везане за Ирак, јер је Холандија била велики противник ратних планова Бушове администрације. CIA је хтела да "заврбује" - да покуша да регрутује за америчког шпијуна - ирачког обавештајног агента који је радио у Холандији. Aли, Холанђани су се толико противили приступу Бушове администрације ирачкој кризи да је холандска обавештајна служба одбила да дозволи CIA-и да покуша да заврбује Ирачанина на територији земље коју она контролише.

Потпредседник Чејни се заинтересовао за овај случај, и преко викенда позвао холандског премијера да га замоли да лично интервенише и одобри операцију чији је циљ био ирачки агент. Премијер је одбио Чејнија. Ипак, чињеница да је потпредседник сједињених Држава био спреман да директно интервенише у релативно минорном шпијунском случају била је сигнал да је Бела кућа очекивала много агресивније акције CIA-е у вези с Ираком.

Тајни састанак

У новембру 2002. године, шефови свих канцеларија CIA-е на Блиском истоку окупили су се на тајном састанку у амбасади Сједињених Држава у Лондону. На скуп у канцеларији CIA-е у амбасади на Гросвенор скверу позвали су их највиши званичници из главног штаба CIA-е. Ово је требало да буде састанак "откровења", онај на коме ће званичници из главног штаба јасно ставити до знања да је време да скептици одбаце одбојност према ангажману у Ираку. До почетка рата преостало је само неколико месеци. У Уједињеним нацијама, пред телевизијским камерама, водила се огорчена расправа о Ираку између Сједињених Држава и Европе.

                                       (Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.