RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (8)

Bombama promijeniti irački režim

Organizovanje operacija CIA-e na terenu u pokušaju da podstakne što više truda u borbi protiv Sadama Huseina i njegovog režima. Holandija veliki protivnih Bušove administracije u Iraku. CIA pokrenula veliku propagandnu kampanju protiv iračkog režima. Špijunske operacije CIA-e u zapadnoj Evropi teško su obogaljene tokom 90-ih serijom propalih akcija

U aprilu 2002. godine - skoro godinu dana pre početka invazije na Irak - agenti CIA-e raspoređeni širom Evrope dobili su naređenje da prisustvuju specijalnoj konferenciji u Rimu, na kojoj su ih zvaničnici agencijine Grupe za operacije u Iraku usput obavestili da se Irak nalazi na Buševom dnevnom redu od samog početka.

"Rekli su nam da je to bilo na Bušovom dnevnom redu još otkako je izabran, i da je 11. septembar samo odložio akciju", tvrdio je jedan agent CIA-e koji je prisustvovao konferenciji. "Natuknuli su da su napadi 11. septembra značili odvraćanje pažnje od Iraka. A rekli su nam i da je Buš odlučan da se režim u Iraku promeni, i da taj proces mora da počne kinetičkom energijom - u prevodu, bombama. U prevodu, ratom."

Grupa za operacije

Grupa za operacije u Iraku, nekada viđena kao učmala rupa u koju su raspoređivani oni za koje se smatralo da su beskorisni, sada je preuzimala glavnu ulogu. Njihovim skeptičnim kolegama u ostalim odeljenjima CIA-e izgledalo je kao da su se agenti u Grupi sada razvili u ambiciozne - i opasne - pobornike rata. Veći deo konferencije u Rimu obeležili su izveštaji stručnjaka Grupe o zlu koje dolazi iz Iraka, koji su se uglavnom sastojali od podataka dostupnih javnosti o zverstvima Sadama Huseina iz prošlosti i njegovih ambicija za stvaranje oružja za masovno uništenje. Ove prezentacije nudile su osnovne podatke, a njihov ton bio je tako ratoboran, da je jedan agent koji je prisustvovao konferenciji rekao da mu je sve ličilo na tajni "miting za buđenje energije" sa ciljem da ojača podršku rata među skeptičnim službenicima CIA-e. "Trebalo je da se vratimo na teren i našim kontaktima za vezu objasnimo koliko je Sadam loš."

Jedna od ključnih ideja koje su isplivale na konferenciji u Rimu bila je da CIA pokrene propagandnu kampanju širom Evrope, i da pokuša da podmetne izveštaje u evropskim medijima koji bi podržali ideju o ratu u Iraku, tvrdi jedan izvor koji je učestvovao na ovim sastancima. CIA-i je zabranjeno da plasira propagandu u medijima u Sjedinjenim Državama, ali ne postoje nikakva zakonska ograničenja za širenje propagande u drugim zemljama.

Danas, naravno, uz internet i globalizaciju medija, bilo bi skoro nemoguće garantovati da lažni podaci podmetnuti u inostranstvu neće naći put i do američkih medija. Još uvek je nejasno koliko su snažni bili takvi propagandni napori u Evropi. Protivljenje invaziji širom kontinenta pokazuje da, ako je CIA zaista pokrenula propagandnu kampanju, ona nije imala nikakvog efekta.

Front protiv Sadama Huseina

U međuvremenu, izuzetna pažnja koju je deo visokih zvaničnika Bušove administracije obraćao na pitanja Iraka postala je očigledna i agentima CIA-e na terenu, i pored toga što su bili daleko od usijane atmosfere u Vašingtonu.

Dobro je poznato da je potpredsednik Čejni često odlazio u glavni štab CIA-e na sastanke sa analitičarima agencije u samo predvečerje rata postavljajući oštra pitanja o analitičkim izveštajima o Iraku. Ali ono što nije poznato jeste njegova direktna intervencija u organizovanje CIA-inih operacija na terenu, a sve u pokušaju da podstakne što više truda u borbi protiv Sadama Huseina i njegovog režima.

Špijunske operacije CIA-e u zapadnoj Evropi teško su obogaljene tokom 90-ih serijom propalih akcija i šamarima kao što je bio špijunski skandal u Parizu 1995. godine. Agencija je zbog toga postala mnogo pažljivija u zapadnoj Evropi i vrlo je retko započinjala "jednostrane" akcije bez saradnje sa obaveštajnim službama zemlje-domaćina.

Takav se slučaj desio u Holandiji; malo je bilo stvari koje je CIA tamo radila a o kojima holandska služba nije bila obaveštena ili ih nije odobrila. Međutim, baš je to postalo problem kada su se pokretale operacije vezane za Irak, jer je Holandija bila veliki protivnik ratnih planova Bušove administracije. CIA je htela da "zavrbuje" - da pokuša da regrutuje za američkog špijuna - iračkog obaveštajnog agenta koji je radio u Holandiji. Ali, Holanđani su se toliko protivili pristupu Bušove administracije iračkoj krizi da je holandska obaveštajna služba odbila da dozvoli CIA-i da pokuša da zavrbuje Iračanina na teritoriji zemlje koju ona kontroliše.

Potpredsednik Čejni se zainteresovao za ovaj slučaj, i preko vikenda pozvao holandskog premijera da ga zamoli da lično interveniše i odobri operaciju čiji je cilj bio irački agent. Premijer je odbio Čejnija. Ipak, činjenica da je potpredsednik sjedinjenih Država bio spreman da direktno interveniše u relativno minornom špijunskom slučaju bila je signal da je Bela kuća očekivala mnogo agresivnije akcije CIA-e u vezi s Irakom.

Tajni sastanak

U novembru 2002. godine, šefovi svih kancelarija CIA-e na Bliskom istoku okupili su se na tajnom sastanku u ambasadi Sjedinjenih Država u Londonu. Na skup u kancelariji CIA-e u ambasadi na Grosvenor skveru pozvali su ih najviši zvaničnici iz glavnog štaba CIA-e. Ovo je trebalo da bude sastanak "otkrovenja", onaj na kome će zvaničnici iz glavnog štaba jasno staviti do znanja da je vreme da skeptici odbace odbojnost prema angažmanu u Iraku. Do početka rata preostalo je samo nekoliko meseci. U Ujedinjenim nacijama, pred televizijskim kamerama, vodila se ogorčena rasprava o Iraku između Sjedinjenih Država i Evrope.

                                       (Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.