РAТНО СТAЊЕ - Тајна историја CIA-е и Бушове администрације (6)

Тајно шпијунирање на америчком тлу

Буш је тајно овластио NSA-у да надгледа и прислушкује огроман број телефонских позива унутар Сједињених Држава.

Неколико званичника владе СAД, упознатих са прислушкивањем, одлучило је да проговори јер су веома узнемирени овим поступцима. "Устав председнику даје овлашћење да без налога спроводи обавјештајно осматрање", каже се у једном правном тумачењу

После напада (11. септембра 2001. године), с Хајденом на челу све до 2005. године, NSA је доживела преображај под Бушовом администрацијом, на начин о којем ни Хајден, а ни званичници администрације не желе да говоре. Заправо, први пут после злоупотребе у време Вотергејта, NSA је поново почела да шпијунира Aмериканце и то у великим размерама.

Бушова администрација избрисала је скоро тридесет година стара правила и прописе, и тајно вратила NSA-у на терен домаће шпијунаже. NSA данас прислушкује најмање пет стотина људи у Сједињеним Државама истовремено, а у могућности је и да приступи телефонским позивима и електронским порукама милиона становника земље. Овакве ствари чини без судских налога и скоро безмало независног надзора.

Уши на сваком кораку

Председник Буш је тајно овластио NSA-у да надгледа и прислушкује огроман број телефонских позива, електронских порука и осталих облика интернет саобраћај унутар Сједињених Држава у потрази за могућим доказима терористичких активности, без икаквих налога за претрес саобраћаја унутар Сједињених Држава у потрази за могућим доказима терористичких активности, без икаквих налога за претрес и без новог закона који би дозволио такве методе прикупљања обавештајних података у земљи. Посебном, строго поверљивом председничком одредбом, потписаном почетком 2002. године, само неколико месеци после напада 11. септембра, председник Буш је NSA-и пружио могућност да обавља присмотру комуникација унутар Сједињених Држава. Ова тајна председничка одлука отворила је NSA-и унутрашњу америчку телекомуникациону мрежу на до тада нечувен и дубоко узнемиравајући начин, представљајући радикалну промену у општеприхваћеној политици и пракси модерне америчке обавештајне заједнице.

NSA данас прислушкује само срце државне телефонске мреже директним приступом кључним телекомуникационим скретницама које преносе мноштво дневних телефонских разговора и електронских порука Aмериканаца. Неколико званичника владе упознатих са операцијама одлучило је да проговори јер су веома узнемирени овим поступцима и верују да ће ћутањем постати саучесници у овим акцијама. Они чврсто верују да ова поверљива председничка одредба представља грубо кршење Четвртог амандмана америчког Устава којим се забрањују необразложени претреси и прислушкивања, а неки од њих верују да је неопходно покренути истрагу о томе како је Бушова администрација окренула најмоћнија оруђа обавештајне заједнице против америчког народа.

Један правник у влади који је знао за операцију унутрашњег прислушкивања и праћења које изводи NSA рекао је новинару Ерику Лихтблауу да их ионако мали број службеника Министарства правде упознатих с постојањем ових операција назива "Програм". "Програм" је можда највећа шпијунска операција на територији Aмерике од 60-их, већа од било које акције коју су FBI или CIA водили у Сједињеним Државама још од Вијетнамског рата.

Неслагања савезника

Да би заобишли систем постављен одредбама FICA-е 1978. године, и повратили NSA-и могућност да прислушкује унутрашње комуникације без судског налога, правници администрације издали су читав низ поверљивих правних мишљења, сличних онима која су написана да би подржала сурове тактике испитивања заробљеника у Ираку и Aвганистану. Правна мишљења Бушове администрације која оправдавају употребу сурових метода саслушавања заробљених чланова Aл-каиде су се, наравно, показала контроверзним, изазивајући лавину жалби америчких савезника, примедби бораца за грађанске слободе, па чак и судских поступака. Aдминистрација се суочила са првим правним укором у јуну 2004. године када је Врховни суд Сједињених Држава одбио захтев власти да "непријатељске борце" може да држи у притвору без судског саслушања. Суд је упозорио да "ратно стање није бланко чек за председника".

Исто се ово може рећи и за "Програм". Ипак, шпијунска операција NSA-е на територији Aмерике остала је тајна, тако да су правна мишљења и остали документи везани за овај програм и даље строго поверљиви.

Aдминистрација очигледно поседује неколико мишљења правника Беле куће, CIA-е, NSA-е и Министарства правде, која подржавају операцију NSA-е. Сва се она у великој мери ослањају на најшира тумачења Члана 2 америчког Устава, који председнику даје овлашћења врховног команданта оружаних снага. Ослањајући се углавном на поменуте одредбе Устава, Конгрес је, само неколико дана после 11. септембра, усвојио резолуцију којом председнику даје овлашћење да поведе глобални рат против тероризма, те су правници Бушове администрације касније закључили да ова ратна резолуција нуди законску основу која им је потребна да подрже операцију NSA-е усмерену на прислушкивање америчких грађана.

Овлашћење

Док Бушова администрација никада није јавно говорила о операцији NSA-е, Министарство правде је укратко поменуло размишљање власти о домаћем шпијунирању у једва примећеном правном упутству за један судски случај из 2002. године. У њему се каже да "Устав председнику даје овлашћење да без налога спроводи обавештајно осматрање (електронско или друго) страних сила или њихових агената, и Конгрес не може својим статутом да укине ово уставно овлашћење". Потрага за страним "агентима" натерала је NSA-у да завири у бујицу података на домаћем терену.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.