RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (6)

Tajno špijuniranje na američkom tlu

Buš je tajno ovlastio NSA-u da nadgleda i prisluškuje ogroman broj telefonskih poziva unutar Sjedinjenih Država.

Nekoliko zvaničnika vlade SAD, upoznatih sa prisluškivanjem, odlučilo je da progovori jer su veoma uznemireni ovim postupcima. "Ustav predsedniku daje ovlašćenje da bez naloga sprovodi obavještajno osmatranje", kaže se u jednom pravnom tumačenju

Posle napada (11. septembra 2001. godine), s Hajdenom na čelu sve do 2005. godine, NSA je doživela preobražaj pod Bušovom administracijom, na način o kojem ni Hajden, a ni zvaničnici administracije ne žele da govore. Zapravo, prvi put posle zloupotrebe u vreme Votergejta, NSA je ponovo počela da špijunira Amerikance i to u velikim razmerama.

Bušova administracija izbrisala je skoro trideset godina stara pravila i propise, i tajno vratila NSA-u na teren domaće špijunaže. NSA danas prisluškuje najmanje pet stotina ljudi u Sjedinjenim Državama istovremeno, a u mogućnosti je i da pristupi telefonskim pozivima i elektronskim porukama miliona stanovnika zemlje. Ovakve stvari čini bez sudskih naloga i skoro bezmalo nezavisnog nadzora.

Uši na svakom koraku

Predsednik Buš je tajno ovlastio NSA-u da nadgleda i prisluškuje ogroman broj telefonskih poziva, elektronskih poruka i ostalih oblika internet saobraćaj unutar Sjedinjenih Država u potrazi za mogućim dokazima terorističkih aktivnosti, bez ikakvih naloga za pretres saobraćaja unutar Sjedinjenih Država u potrazi za mogućim dokazima terorističkih aktivnosti, bez ikakvih naloga za pretres i bez novog zakona koji bi dozvolio takve metode prikupljanja obaveštajnih podataka u zemlji. Posebnom, strogo poverljivom predsedničkom odredbom, potpisanom početkom 2002. godine, samo nekoliko meseci posle napada 11. septembra, predsednik Buš je NSA-i pružio mogućnost da obavlja prismotru komunikacija unutar Sjedinjenih Država. Ova tajna predsednička odluka otvorila je NSA-i unutrašnju američku telekomunikacionu mrežu na do tada nečuven i duboko uznemiravajući način, predstavljajući radikalnu promenu u opšteprihvaćenoj politici i praksi moderne američke obaveštajne zajednice.

NSA danas prisluškuje samo srce državne telefonske mreže direktnim pristupom ključnim telekomunikacionim skretnicama koje prenose mnoštvo dnevnih telefonskih razgovora i elektronskih poruka Amerikanaca. Nekoliko zvaničnika vlade upoznatih sa operacijama odlučilo je da progovori jer su veoma uznemireni ovim postupcima i veruju da će ćutanjem postati saučesnici u ovim akcijama. Oni čvrsto veruju da ova poverljiva predsednička odredba predstavlja grubo kršenje Četvrtog amandmana američkog Ustava kojim se zabranjuju neobrazloženi pretresi i prisluškivanja, a neki od njih veruju da je neophodno pokrenuti istragu o tome kako je Bušova administracija okrenula najmoćnija oruđa obaveštajne zajednice protiv američkog naroda.

Jedan pravnik u vladi koji je znao za operaciju unutrašnjeg prisluškivanja i praćenja koje izvodi NSA rekao je novinaru Eriku Lihtblauu da ih ionako mali broj službenika Ministarstva pravde upoznatih s postojanjem ovih operacija naziva "Program". "Program" je možda najveća špijunska operacija na teritoriji Amerike od 60-ih, veća od bilo koje akcije koju su FBI ili CIA vodili u Sjedinjenim Državama još od Vijetnamskog rata.

Neslaganja saveznika

Da bi zaobišli sistem postavljen odredbama FICA-e 1978. godine, i povratili NSA-i mogućnost da prisluškuje unutrašnje komunikacije bez sudskog naloga, pravnici administracije izdali su čitav niz poverljivih pravnih mišljenja, sličnih onima koja su napisana da bi podržala surove taktike ispitivanja zarobljenika u Iraku i Avganistanu. Pravna mišljenja Bušove administracije koja opravdavaju upotrebu surovih metoda saslušavanja zarobljenih članova Al-kaide su se, naravno, pokazala kontroverznim, izazivajući lavinu žalbi američkih saveznika, primedbi boraca za građanske slobode, pa čak i sudskih postupaka. Administracija se suočila sa prvim pravnim ukorom u junu 2004. godine kada je Vrhovni sud Sjedinjenih Država odbio zahtev vlasti da "neprijateljske borce" može da drži u pritvoru bez sudskog saslušanja. Sud je upozorio da "ratno stanje nije blanko ček za predsednika".

Isto se ovo može reći i za "Program". Ipak, špijunska operacija NSA-e na teritoriji Amerike ostala je tajna, tako da su pravna mišljenja i ostali dokumenti vezani za ovaj program i dalje strogo poverljivi.

Administracija očigledno poseduje nekoliko mišljenja pravnika Bele kuće, CIA-e, NSA-e i Ministarstva pravde, koja podržavaju operaciju NSA-e. Sva se ona u velikoj meri oslanjaju na najšira tumačenja Člana 2 američkog Ustava, koji predsedniku daje ovlašćenja vrhovnog komandanta oružanih snaga. Oslanjajući se uglavnom na pomenute odredbe Ustava, Kongres je, samo nekoliko dana posle 11. septembra, usvojio rezoluciju kojom predsedniku daje ovlašćenje da povede globalni rat protiv terorizma, te su pravnici Bušove administracije kasnije zaključili da ova ratna rezolucija nudi zakonsku osnovu koja im je potrebna da podrže operaciju NSA-e usmerenu na prisluškivanje američkih građana.

Ovlašćenje

Dok Bušova administracija nikada nije javno govorila o operaciji NSA-e, Ministarstvo pravde je ukratko pomenulo razmišljanje vlasti o domaćem špijuniranju u jedva primećenom pravnom uputstvu za jedan sudski slučaj iz 2002. godine. U njemu se kaže da "Ustav predsedniku daje ovlašćenje da bez naloga sprovodi obaveštajno osmatranje (elektronsko ili drugo) stranih sila ili njihovih agenata, i Kongres ne može svojim statutom da ukine ovo ustavno ovlašćenje". Potraga za stranim "agentima" naterala je NSA-u da zaviri u bujicu podataka na domaćem terenu.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.